Преједање

Помаже Бог, брате Јоване!

Да се каже прецизно – ти се заправо не преједаш, него мислиш да се преједаш?  Ти кажеш „не знам да ли се преједам“.  Тек ми овде не знамо да ли се ти преједаш!

Предпостављам да та твоја мисао потиче од размишаља о уобичајеним страстима којима смо наклоњени, а једна је управо то – преједање (и једење на неадекватан начин и у неадекватно време).

Кад размислим о томе, пре бих твоје речи описао као „супротну“ страст – опседнутост ума мислима о преједању.  Не верујем да то може бити корисно за тебе, једнако као ни она варијанта строгог избегавања семенки сунцокрета у данима када је пост на води, зато што је сунцокрет богат уљем!  Зато, брате, заиста се опусти и једи.  Нисам духовник, али верујем да је боље и више појести него што човеку реално треба (а то практично сви ми радимо) него се мучити мислима о томе.  Ако ти чини икакву утеху, ево ја сам увек био танак, више мршав него средњи, и увек сам јео више него просечан човек.  Од кад сам упознао Бога и кроз цркву идем ка Спасењу (ако Бог да), схватио сам да је много лакше постити храном него мислима, речима и делима.  И зато сам прилично опуштен у вези хране, јер без проблема могу да држим строги пост, али само уз огромну самодисциплину могу да успешно постим духом.

Свакако ово своје размишљање искажи свом свештенику-исповеднику.  Он ће знати како да ти помогне.

Ево, Богу хвала, управо почиње још један вишедневни пост.  Као и у свим постовима, пробај да нагласиш духовни пост (уздржавање од лоших и страсних мисли и дела), а телесни ће бити лак кад је духовни успешан.

Милорад

Dragi ovane, brat Milorad ti je bas lepo rekao da ne trebas toliko da se bavis mislima o jelu. Dovoljno je da se drzis onog: Ne zivi se da bi se jelo, nego se jede da bi se zivelo. Dakle normalno je da se jede da bi se zivelo. Prejedanje je strast, kad uzivas u nekoj hrani pa ne mozes da stanes – kad se zivi da bi se jelo. Ne bih rekla da je to sa tobom slucaj. Narod kaze ako koza laze rog ne laze. Pa ako ti ni sad posle vise od godinu dana izgledas mrsavo, sumnjam da se prejedas. Umetenost u hrani i uzdrzavanje od masne hrane u toku posta su forma koja pomaze da se ostvari sustina. Zato ih se pridrzavaj, ali ne lupaj glavu njima, nego sustinom, postupcima i mislima svojim. Kao sto kad vozis bicikl, retko kad mislis o njemu. On je prevozno stedstvo. Dok vozis misli gde si se upitio i ne promasujes li put. Srcan put i prijatno.