- This topic has 181 odgovor, 25 glasova, and was last updated Postavljeno pre 2 meseca by
.
-
Poruke
-
da li postoji neki lek za nesanicu jer slabo spavam nekad i sa prekidima ili jedva zaspim
smaram oprostite
Dragi Mare, za one koji imaju nesanicu jako je dobro da svaki dan pešače i da borave na hladnom. Kad čovek udje u toplo spava mu se. Takodje pešačenje, recimo 3 km donekle i nazad. Vreme dok pešačiš trebaš da iskoristiš da zapažaš stvari oko sebe i da probaš da uočiš nešto što te raduje, a ne da ideš kao zombi ne primećujući ništa i razmišljajući samo u problemima koji te tište. Za spavanje se prepisuju sedativi. Meni se čini da ti povremeno upadaš u stanje blage panike (tad ti se čini da si za odeljenje, da si ovo i ono..). Panika je samo 1 stadijum straha. Protiv straha se piju anksiolitici. Verujem da bi tebi i za spavanje koristilo da povremeno piješ bromazepam. On opušta celo telo i unutrašnje organe, a ne samo nerve. Uz to i brom koji sadrži bi ti bio od koristi. Fama je da može da se stekne neka ozbiljna zavisnost. Možeš da pitaš svog psihijatra da ti ga prepiše da piješ neko vreme i vidiš da li ti odgovara, naravno ako se ne kosi sa tvojom terapijom. Ipak boravak na hladnom, fizička aktivnost – pešačenje probaj prvo i ne budi lenj. Ako se s posla vraćaš autobusom, sidji neku stanicu ranije pa nastavi pešice do kuće. Tako nećeš skraćivati ni povladjivati svojoj lenjosti a puno će ti pomoći.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
previse opterecen jer mislim da ne mogu da budem sa zenom, i lekovi kao da ne deluju
antidepresivi
to sam rekao 10000 puta smaram
ne idem na posao busom voze me kolege
i pitanje da li nesto mogu da menjam
a sanja mi ne odgovara
Mare reci mi odakle si? Jesi li blizu Nisa ili ne?
jagodina
Bog ti je dao jedan život. Mnoge stvari u bibliji nisu dobro protumačene. Poenta života je prihvatiti sebe. Čim ti imaš takve misli strejt nisi. Najveći greh je povrediti i nauditi sebi. Time nećeš rešiti ništa, Bog je svakoga napravio onakvim kakvim treba da bude. Na silu nećeš postići ništa. Mozak ti tek onda neće dati mira.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Pomaze Bog Braco i sestre imam problem. . Osjecam se lud kad odreagujem strasljivo al to ide pokrece se neciom reakcijom ili pitanjem . I u ocima drugih sam lud i taj osjecaj me paralise, da se zbunim brkam rijeci i i drugi me jos vise odbacuju od sebe i to me paralise strahom ne pokretanja i, mržnje.Sta da radim? a na poslu imam problem da se odbranim znate ono kad neko ima strah od tuce itd strah recimo kad se neko izdere na mene da mu odgovorim istom mjerom itd ili ista da kazem ili kao da provaljuju da sam cudan lud strasljiv nemam pojma . A uvece imam ponekad strah od demona i nekih dana brihu do ocaja postim i molim se i pricescujem u dogovoru sa duhovnikom. I desi se da opet imam te probleme iako se pricestim i ispovijedim. A sto se tice vjecitog pitanja monastvo ili brak tu msm da jos nijesam spreman ni za jedno ni za drugo. Nesto mi govori da vidim kako je u manastiru. a bojim se da je to gordost. samo da dodam imam 29god i imam neoptimisticne misli i to me muci.msm da sam previse dobar za ovaj svijet. E sad sto se tice iskisenistva i tamo su ljudi manje vise slicni kao i u svijetu. E sta su vasi savjeti?
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Sto se tice prvog problema on je situacion zavisi kako kad
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Dragi brate,
misliš da si previše dobar za ovaj svet? Zato je Bog dopustio da padneš u strašljivost, da vidiš da nisi. Da jesi – čega bi se plašio? Ko sigurno ide u Raj, taj se ničega ne boji, jer je Hristos već sa njim. Neka ti primer bude sv. Sisoje Veliki, koji je i na samrti molio anđele da ga ostave još malo u životu, jer je smatrao da ,,tek što je počeo malo da se kaje“.
Nije greh otići i živeti neko vreme u manastiru, čak i ako taj neko nije iskušenik, t.j. kandidat za monaštvo. Prijavi se lokalnom svešteniku, ili otidi u manastir koji ti se sviđa i njih direktno pitaj da provedeš kod njih vikend, nedelju-dve, godinu – koliko god hoćeš. Jer dok nisi siguran da li si za brak ili monaštvo – nisi ni za jedno, ni za drugo.
A za prvo… Jezičarenjem se ne treba baviti. Ni Hristos to nije radio, a napadali su ga onoliko. Doduše, On je grmeo u odbranu Boga, ljudi i Vere. Tako i ti. Nauči se, možda i nateraj da uvek braniš druge (koji su u pravu), a ne da se trudiš da prosto pobeđuješ sagovornike, pa će ti Bog sam otvoriti usta, te ćeš shvatiti da je On taj koji daje silu i snagu za takva dela, a da to ne proističe iz nas samih. Tako nas čuva od gordosti. Jer prepiranje sa drugima iz bilo kog razloga, a bez straha Božijeg, hrani direktno sujetu, tu veliku kapiju gordosti.
Ako si na dobrom putu, samo veruj u Božiju pomoć i strah će netragom nestati. Polako, ne sekiraj se. Za sve treba vreme.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Zasto se onda Xristos molio da ga mimoidje ta casa?ne znam da li mi smijemo preuzimati na sebe krst koji nije za nas? Nije grijeh otici u manastiru i boraviti pokusati moze samo tamo po blagoslovu da se boravi dva dana. Nocas se strah umanjio. Zasto covjeku neka strast daje vise snage protiv straha nego nesto drugo ili je to instant. da li mislite da je taj strah blagoslov od Boga? Da li uz taj blagoslov Bog tog covjeka ociscuje od toga i cini ga hrabrijim?
Hvala ti brte na svemu ocekujem idalje tvoje odgovore svaki ti dobro Bog dao
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Izvini a bas se ovi ljudi koji nijesu dobri se nicega ne boje zasto ne znam? Toliko su samo pouzdani ne razumijem?
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Stari Grci su dobro definisali razliku između hrabrosti i neustrašivosti, t.j. između vrline i onoga što samo liči na vrlinu, a ustvari je ono što bi smo mi hrišćani danas označili kao strast ili bezumlje. Naime, hrabar čovek je onaj koji je svestan opasnosti i mogućih posledica, možda i oseća strah zbog toga, ali nastavlja dalje, trudeći se i nadajući se da će sve dobro proći. Bezuman, pak, onaj koji uleće u svaku opasnost nepromišljeno, srlja, smeje se potencijalnim posledicama. Ove poslednje su smatrali ništarijama, prezirali su ih, makar imali vrhunske rezultate. Tim pre ako su ugrožavali i druge, n. pr. u bitkama.
Hrišćanin, opet, svoju snagu vuče od Boga. Ili, preciznije, svestan je da sve od Boga zavisi: ,,Bez mene ne možete činiti ništa.“ Zato je hrišćanin nadmašio i antičke ljude, jer je na svoju vrlinu dodao i smirenje.
U tome je štos brate. Ako smatraš da ti treba više neke vrline, uči se njoj od vrlinskih ljudi, a ne od kabadahija koji samo izgledaju tako.
Hristos se molio da ga ,,mimoiđe čaša“ jer ničega užasnijeg nema za onoga koji jeste Život, sa velikim ,,Ž“, od – smrti. Ali, pošto nije bilo drugog načina, sa smirenjem i krotkošću, a najviše sa ljubavlju prema ljudima, prihvatio je svoja stradanja. Eto i božanske definicije hrabrosti, još uzvišenije od onih prethodnih, na delu! Bez ljubavi sve nam je bezveze, pa i vrline.
<p style=“text-align: left;“>Hvala ti brte moj dobri mnogo mi ovo znaci. Stacu kad sam okruzen kabadahijama sa takvima radim.</p>
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.