- This topic has 2 одговора, 3 гласа, and was last updated Постављено пре 3 years, 8 месеци by
.
-
Поруке
-
Помаже Бог, браћо и сестре.
Да напоменем пре самог почетка, родитељски дом ја сматрам кућом оца, а не кућом у којој сам одрастао. Иначе родитељи су ми покојни.
Причам већ годину дана како ћу да се селим, није још ништа сигурно, али постоји могућност да добијем очеву кућу на селу, што бих ја заиста волео, јер мислим да је живот на селу здрав, како за тело, тако и за психу.
И ја већ годину дана причам како ћу да се селим (да се вратим у родитељски дом) и некако нисам био свестан тога до недавно, када је остало још само месец и по дана до селидбе. Ја лично мислим да је осамостаљивање нормално и да то свако треба да прође, као што сам рекао немам родитеље, тако да не могу да добијем њихов благослов, једино благослов свештеника. Нешто сам размишљао о томе и демон је кренуо да убацује помисли (страх), како је то нећу моћи, како је то тешко, како ћу се убити, како ово како оно. Е сад ја размишљам овако: ако ја због страхова не урадим то и останем да живим овде где сам сад (са неким људима), ја ћу полудети, тј. по мени није нормално да се остаје код родитеља до 30-40 године, мислим да би свако требало да се осамостали и да наравно облиази родитеље и да их не заборави, али мислим да би мушкарац и жена требали да започну неки свој живот у својо кући, стану или друго, не знам.
Занима ме ваше мишљење, шта урадити, да ли направити тај корак, да ли се одселити, да ли остати у овој кући тренутно, шта радити? Да ли ви мислите да је осамостаљивање нормално, кад сте ви напустили родитељски дом, да ли је било тешко (психички). Да ли можете поделити нека искуства? Хвала.
Помаже Бог пријатељу
Ево овако моје мишљење јер сам и сам отишао од својих родитеља када је дошло време за то али наравно отићи од своје куће у нову средину је увек тешко али се човек временом навикне али наравно тражи благослов од свештеника.
Што се тиче тог демона који ти убацује у мисли страх о томе на њега заборави моли се драги брате Богу за срећу и здравље и нека те Бог чува као и све нас и верујем да нећеш имати проблема. Посећуј Цркву редовно и Бог ће ти показати како треба и ако негде помислиш да си погрешио или залутао са свог пута немој губити веру јер Бог увек има све испланирано за нас.
Нека те Бог чува Пријатељу.
Бог ти помогао брате.
Помисли тог типа су суштинска глупост, било да потичу од демона или људи. Осећај несигурности у новим животним околностима је према психолозима знак интелигенције (човек се сусреће са непознатим), али не смеју да пређу у панику. Ми, будући да смо хришћани, треба да живимо с поверењем-надом у Бога и без страха (мада не и безбрижно). Ако, пак, не можеш да их се лако ,,отресеш”, размишљај тада како ћеш конкретно да решиш неки такав проблем ако се појави. Безброј људи је пре тебе живело на селу, па су опстали – а сигурно је било и више и мање способних од тебе међу њима. Само се адекватно припреми.
Што се одвајања од родитеља тиче, ту правила нема. Ово да сви млади требају рано да оду од куће је западњачки систем, не наш. Код наших старих су често и прадеде и праунуци живели под истим кровом. Заправо, и моје комшије у Земуну су живеле тако (додуше на истом спрату, не сви у истом стану). ,,Кад чељад нису бесна, кућа није тесна.” Тако да отиди када осетиш да је дошло време, без икакве пресије.
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.