Литије

Помаже Бог!

Нешто у вези са литијама и начинима борбе за одбрану Цркве у Црној Гори.

Јасно је да су православна браћа у Црној Гори су у најтежој позицији и да они морају поднети највећи терет. Морају физички одбранити светиње, уз истовремено правно и политичко деловање у циљу обарања овог закона. А пре свега, као основу, имати молитвени вапај ка Господу и Пресветој. Што и видимо да се дешава у Црној Гори, где се одржавају масовне литије после молебана Пресветој Богородици.

Суштински, то је најважније, јер у оваквим тешким ситуацијама, само Бог може да реши ствари. Не значи да не треба деловати на све могуће “земаљске” начине (“и ово чинити, и оно не остављати”), али Господ нам је у Еванђељу рекао “иштите најпре Царство небеско, а све остало ће вам се додати”.

А ваља се присетити и речи св. Серафима Вирицког из прве половине 20. века: “Ако би макар и на кратко, али у исто време, заједно, сви руски људи пали на колена и из дубине душе завапили ка Господу и Мајци Божјој за спасење отаџбине од сатанског ропства, Господ би показао чудо свога избављења и развејао би сатански мрак који је притиснуо Русију и наш народ.”

Сви ми остали, православни Срби ван Црне Горе (не рачунам србску државу, која вероватно има и друге, политичке и дипломатске механизме, уколико има вољу да их искористи), не можемо физички бранити светиње, али можемо духовно помоћи, молитвама храмовним и домаћим, приватним. Сведоци смо да се то, хвала Богу, дешава и у Србији и другим србским земљама – организују се молебани и литије и то прилично масовни.

Мада литије, у крајњој линији, и не морају бити масовне, са хиљадама учесника, с обзиром на то да њих није згодно баш често организовати. Може и другачије. Ето, пре неки дан, за Светог Саву, то смо учинили нас стотинак у нашој парохијској цркви у Београду. Најпре је служен молебан Пресветој Богородици, после тога акатист Св. Сави, а на крају смо обавили литију око кварта где се налази наш храм. Могло би се размислити да управо ове “парохијске” литије буду замена, ако су велике литије компликоване.

 А за невољу може и без литије. Просто рецимо да свештеници позову парохијане и да се сваког другог дана у парохијској цркви одржи молебан Богородици, а можда и још нешто – нпр. “Акатист Свемогућем Богу при најезди искушења”. Најбитније је да постоји реална жртвена љубав и реална молитвена помоћ браћи и сестрама у Црној Гори.

Подсећам, на крају, да смо на “Светосављу” добили пре три године благослов оца Љубе, да и код куће, у 7 и 21 сат, заједно обављамо ово молитвено правило:

https://svetosavlje.org/molitveno–pravilo–za–spas–srpskog–naroda–osobito–na–kosovu–i–metohiji/

Оно је једно време било на насловној страни “Светосавља”. Касније је у неком тренутку уклоњено. А можда је време да се поново стави на насловну страну, да свима буде пред очима и да га сви обављамо.

Родољуб