Књига: Пут Хришћанина – Џон Банјан

Помаже ти Бог, брате.

Књигу нијесам читао тако да о њој не могу говорити из личног искуства. Но, пронашао сам неколико утисака о књизи (нпр. овдје) који су блиски мом првом утиску од прочитаних неколико насумичних страница.

Ако сам добро разумио, питаш да ли ће алегорија једног баптисте, написана у 17—том вијеку, бити корисна за неке уметничке пројекте који ће преносити дух наше свете вере.

Вјероватно хоће, све је корисно човјеку који умије да изабере жито из кукоља.  Но, пошто си питао за препоруку штива које би ти помогло у уметничким пројектима, сматрам да ће ти много боље одговарати књижица једног православног финца, из светосавске библиотеке.

Мени је та књига много помогла, а мислим да нијесам једини.

Жив и здрав био.

Милета.

Mislim da je pogresno koristiti dela nepravoslavnih autora kao osnov za pravoslavnu umetnost. Ili skoro bilo sta pravoslavno.

Svakako ne treba negirati tudj trud, jer je Bog rekao da nijedno delo ucinjeno u Njegovo ime nece propasti. Ali ovde je prelest autora ocigledna, a da se knjiga ne mora ni otvoriti. Kako moze covek, koji je nepravoslavan, da pojasnjava put spasenja – a da njime uopste ne hodi?

Baptisti su potpuni protestanti, cak i ono u cemu su nam naizgled slicni se veoma dubinski razlikuje, jer su razlozi zbog kojih protestanti ista cine filozofski, podredjeni suvom ljudskom intelektu, za razliku od nas koji verujemo u Boga i nadamo se Njegovoj pomoci. Ako bih mogao to slikovito porediti, nase ,,sami sebe i jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu predajmo” bi oni praktikovali kao ,,samoga sebe i nikoga vise svojoj mudrosti predajem”.

Baptisti ne odbacuju Svetu Tajnu Krstenja, kao neke druge protestantske grupacije, mada ne krste decu, smatrajuci da time krse njihovu slobodnu volju (sto nema nikakve logike – da li im deca sama odlucuju sta ce obuci, jesti i da li ce ici u skolu?), odatle im i potice naziv. Takodje ispovedaju ,,sola fide” (,,jedino vera”), govoreci da je dovoljno samo verovati u Boga, koji nas je iskupio svojom zrtvom – jer sta moze covek jos da ucini da bi pridodao? Medjutim, Bog kroz apostola kaze ,,Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi” (Jakov, 2). Sledeca tacka bi bila ,,sola scriptura” (,,jedan spis”), sto je zajednicko vecini protestanata, a to je potpuno odbacivanje svetih otaca i bilo cega sto nije ukoriceno u Sveto Pismo. Na ovo ne treba trositi puno reci, ako samo pogledamo cinjenicu da su upravo sveti oci nekoliko vekova posle Vaskrsenja odlucivali o tome koje knjige su verodostojne i bitne. Na kraju krajeva: ako je bitna samo Biblija – cemu onda njihovo beskonacno filosofiranje i raspravljanje o dogmatima – zar ne pise sve u Knjigama? Takodje ispovedaju i Svetu Tajnu Pricesca, ali ne znam na koji nacin, pa cu to preskociti. Ima ovoga jos, ali ovo su bitnije stvari. Mozda vredi dodati da je kod njih svaka crkva autonomna. Dakle, svaka parohija je za sebe, mada odrzavaju neke simpozijume i slicno, cak i na svetskom nivou.

Mogli bismo analizirati delo gospodina Banjana samo po sebi, istina. Ali nasto piti iz izvora mutne vode, kada imamo takve kladence poput sv. Antonija Velikog, sv. Jovana Lestvicnika, sv. Jovana Zlatoustog, sv. Save Nemanjica, Ilije Brjancaninova, Nikolaja Velimirovica, starca Pajsija, Tadeja – ma, da ne nabrajam sad – i samo recke da lupam oduzelo bi previse mesta. No, ako imas neki konkretan cilj, brate, onda razmotri. Jedan od mojih najboljih drugova je autor Jutjub kanala ,,Crtana Biblija”, odn. ,,Bible Illustrated”. Iako smatram da je nacinio neke greske, ucinio je mnogo toga da se nepravoslavni bogoljupci sa Zapada i sirom sveta makar upoznaju sa nasom pravoslavnom Verom i Svetinjama. Mozda neke i priveo veri – ko zna? Sustina je, ipak, da je svako delo koje ne pociva na steni zvanoj Isus Hristos – osudjeno na propast.

Sam odluci, a Bog neka te vodi.

Бог добро дао!

Одмах да кажем – поменуту књигу нисам читао, мада знам за њу.  Сад ћу је свакако, подстакнут твојим питањем, прочитати.

Пре пар година сам на једној православној страници нашао читав чланак са насловом (одприлике): “Зашто је корисно понекад прочитати и неправославне писце”.  Сад не могу да се сетим где је то било, а изгледа да га нисам преузео на свој рачунар 🙁

Ја лично сам итекако имао користи од неких неправославних аутора.  Један од “врхова” је свакако Клајв Стеипл Луис (Clive Staples Lewis), бисер међу шире-хришћанским књижевницима.  Мало-мало па налазим његове цитате код стриктно православних аутора, што довољно казује.

Даље, верујем да – када смо добро упознати са својом вером – читање “оних других” може веома да нам помогне да још више волимо оно што смо рођењем добили (не трудећи се!).  На пример, повремено читање и анализирање Курана мени помаже да сам себи и другима постављам додатна питања, на који начин све више учим.  И тако све више волим Господа :))))))

Са друге стране, брат Бодин је дао добар предлог помињући светог владику Николаја, који је сав од Христове, творачке поетике.  Свети ава Јустин је такође, за мене, велико откровење,  прави “генератор” нових речи усмерених на тумачење наше вере.  Но, питање је и какав је тај твој уметнички посао којег чиниш – књижевни, ликовни или неког трећег вида, па према томе се могу и боље усмерити истраживачки напори.

Тема је занимљива и корисна, можда ће се јавити још неки брат или сестра.

Христос посредје нас!

Милорад