› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Књига: Пут Хришћанина – Џон Банјан
- This topic has 9 одговора, 5 гласова, and was last updated Постављено пре 4 years, 1 месец by Милорад Миливојша.
-
АуторПоруке
-
15. август 2020. у 12:49 #914
Помаже Бог браћо и сестре!
Питање за теологе претежно пастирског или академског искуства:
Желим да прочитам књигу “The Pilgrim’s Progress” by John Bunyan, или како је код нас преведена “Пут Хришћанина”. Не читам због духовне потребе, већ зато што је књига више векова светски позната по томе што алегоријски приказује хришћански пут ка спасењу (чак читам да је после Светог Писма најштампанија и најпродаванија књига свих времена), и верујем да ће ми бити корисна за неке уметничке пројекте које ће, надам се, преносити дух наше наше свете вере. Дотични господин Џон је био протестант баптиста. Нисам могао да нађем ниједан православни став везан за ову књигу на интернету. На крају сам нашао неку католичку анализу на неком форуму где мислим да сам чуо пар интересантних увиђаја нпр. да књига критикује хијерархије цркваних институција и индивидуалистички приступ спасењу. Пошто сам сад залутао у ситуацију да читам протестанско штиво кроз виђење католика, ставио сам прст на чело и схватио је да је време да се обратим учитељима сопствене заједнице. Тако да вам се обраћам за помоћ по овом питању.
– Да ли је неко читао ову књигу?
– Које су кључне ставке баптиста које се косе са православљем?
– Да ли имате препоруку штива или било које медије које мислите
да би ми помогло у уметничким пројектима као православцу?(линк књиге: https://dobravijest.files.wordpress.com/2011/11/bunyan1.pdf)
Хвала вам браћо и сестре! Слава Богу за све!
16. август 2020. у 23:03 #916Помаже ти Бог, брате.
Књигу нијесам читао тако да о њој не могу говорити из личног искуства. Но, пронашао сам неколико утисака о књизи (нпр. овдје) који су блиски мом првом утиску од прочитаних неколико насумичних страница.
Ако сам добро разумио, питаш да ли ће алегорија једног баптисте, написана у 17—том вијеку, бити корисна за неке уметничке пројекте који ће преносити дух наше свете вере.
Вјероватно хоће, све је корисно човјеку који умије да изабере жито из кукоља. Но, пошто си питао за препоруку штива које би ти помогло у уметничким пројектима, сматрам да ће ти много боље одговарати књижица једног православног финца, из светосавске библиотеке.
Мени је та књига много помогла, а мислим да нијесам једини.
Жив и здрав био.
Милета.
17. август 2020. у 07:22 #917Благодарим за препоруку брате Милета! Свако добро од Бога ти желим
17. август 2020. у 15:59 #918Mislim da je pogresno koristiti dela nepravoslavnih autora kao osnov za pravoslavnu umetnost. Ili skoro bilo sta pravoslavno.
Svakako ne treba negirati tudj trud, jer je Bog rekao da nijedno delo ucinjeno u Njegovo ime nece propasti. Ali ovde je prelest autora ocigledna, a da se knjiga ne mora ni otvoriti. Kako moze covek, koji je nepravoslavan, da pojasnjava put spasenja – a da njime uopste ne hodi?
Baptisti su potpuni protestanti, cak i ono u cemu su nam naizgled slicni se veoma dubinski razlikuje, jer su razlozi zbog kojih protestanti ista cine filozofski, podredjeni suvom ljudskom intelektu, za razliku od nas koji verujemo u Boga i nadamo se Njegovoj pomoci. Ako bih mogao to slikovito porediti, nase ,,sami sebe i jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu predajmo” bi oni praktikovali kao ,,samoga sebe i nikoga vise svojoj mudrosti predajem”.
Baptisti ne odbacuju Svetu Tajnu Krstenja, kao neke druge protestantske grupacije, mada ne krste decu, smatrajuci da time krse njihovu slobodnu volju (sto nema nikakve logike – da li im deca sama odlucuju sta ce obuci, jesti i da li ce ici u skolu?), odatle im i potice naziv. Takodje ispovedaju ,,sola fide” (,,jedino vera”), govoreci da je dovoljno samo verovati u Boga, koji nas je iskupio svojom zrtvom – jer sta moze covek jos da ucini da bi pridodao? Medjutim, Bog kroz apostola kaze ,,Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi” (Jakov, 2). Sledeca tacka bi bila ,,sola scriptura” (,,jedan spis”), sto je zajednicko vecini protestanata, a to je potpuno odbacivanje svetih otaca i bilo cega sto nije ukoriceno u Sveto Pismo. Na ovo ne treba trositi puno reci, ako samo pogledamo cinjenicu da su upravo sveti oci nekoliko vekova posle Vaskrsenja odlucivali o tome koje knjige su verodostojne i bitne. Na kraju krajeva: ako je bitna samo Biblija – cemu onda njihovo beskonacno filosofiranje i raspravljanje o dogmatima – zar ne pise sve u Knjigama? Takodje ispovedaju i Svetu Tajnu Pricesca, ali ne znam na koji nacin, pa cu to preskociti. Ima ovoga jos, ali ovo su bitnije stvari. Mozda vredi dodati da je kod njih svaka crkva autonomna. Dakle, svaka parohija je za sebe, mada odrzavaju neke simpozijume i slicno, cak i na svetskom nivou.
Mogli bismo analizirati delo gospodina Banjana samo po sebi, istina. Ali nasto piti iz izvora mutne vode, kada imamo takve kladence poput sv. Antonija Velikog, sv. Jovana Lestvicnika, sv. Jovana Zlatoustog, sv. Save Nemanjica, Ilije Brjancaninova, Nikolaja Velimirovica, starca Pajsija, Tadeja – ma, da ne nabrajam sad – i samo recke da lupam oduzelo bi previse mesta. No, ako imas neki konkretan cilj, brate, onda razmotri. Jedan od mojih najboljih drugova je autor Jutjub kanala ,,Crtana Biblija”, odn. ,,Bible Illustrated”. Iako smatram da je nacinio neke greske, ucinio je mnogo toga da se nepravoslavni bogoljupci sa Zapada i sirom sveta makar upoznaju sa nasom pravoslavnom Verom i Svetinjama. Mozda neke i priveo veri – ko zna? Sustina je, ipak, da je svako delo koje ne pociva na steni zvanoj Isus Hristos – osudjeno na propast.
Sam odluci, a Bog neka te vodi.
17. август 2020. у 20:09 #919Благодарим брате Бодин!
Никада се не бих усудио да пијем са неправославног извора поред светих отаца. Усрдно и радосно читам све оце које си навео и наравно још многе друге. Не би се базирало ништа на ову књигу. Христос је темељ, оци су носећи стубови зграде. Ова књига ће можда послужити као украс на неким од прозора, а можда и неће. То јест, можда бих искористио неки визуелни опис или игру речи. Дело је прављено као апстракција на мотиве који су ипак универзални, па иако нешто шкрипи иноверјем можда се може подмазати уљем православља и исправити. У то име, питам да не скитам. Благодарим и за препоруку јутуб канала, већ ми је један пријатељ препоручио!
18. август 2020. у 16:37 #922Бог добро дао!
Одмах да кажем – поменуту књигу нисам читао, мада знам за њу. Сад ћу је свакако, подстакнут твојим питањем, прочитати.
Пре пар година сам на једној православној страници нашао читав чланак са насловом (одприлике): “Зашто је корисно понекад прочитати и неправославне писце”. Сад не могу да се сетим где је то било, а изгледа да га нисам преузео на свој рачунар 🙁
Ја лично сам итекако имао користи од неких неправославних аутора. Један од “врхова” је свакако Клајв Стеипл Луис (Clive Staples Lewis), бисер међу шире-хришћанским књижевницима. Мало-мало па налазим његове цитате код стриктно православних аутора, што довољно казује.
Даље, верујем да – када смо добро упознати са својом вером – читање “оних других” може веома да нам помогне да још више волимо оно што смо рођењем добили (не трудећи се!). На пример, повремено читање и анализирање Курана мени помаже да сам себи и другима постављам додатна питања, на који начин све више учим. И тако све више волим Господа :))))))
Са друге стране, брат Бодин је дао добар предлог помињући светог владику Николаја, који је сав од Христове, творачке поетике. Свети ава Јустин је такође, за мене, велико откровење, прави “генератор” нових речи усмерених на тумачење наше вере. Но, питање је и какав је тај твој уметнички посао којег чиниш – књижевни, ликовни или неког трећег вида, па према томе се могу и боље усмерити истраживачки напори.
Тема је занимљива и корисна, можда ће се јавити још неки брат или сестра.
Христос посредје нас!
Милорад
19. август 2020. у 13:04 #924Помаже Бог!
Тек да се зна – после 3. главе Бањанове књиге одустах од даљег читања!
Свако добро од Господа!
Милорад
19. август 2020. у 19:10 #925Благодарим брате Милораде!
Свети Николај Српски и Свети Јустин Нови су домаћини на мојим полицама 🙂 Интересантно је како читајући нешто супротно можемо контрастом нагласити разлике и тиме стећи још боље увид у оно за шта смо се определили.
Читао сам на пример Ничеа, кога је на моје изненађење владика Николај похвалио као “генија племићске искрености и смелости” у свом тексту “Ниче и Достојевски” (Ето, примера контраста), конкретно “Антихриста”. Мислим да и просечном атеисти би било мрско да је прочита до краја, но пошто је ипак с разлогом оставио печат на историјској путањи безбожне мисли наставио сам да читам. Заиста сам имао прилике да видим како дубоки, али замрачен грехом, ум исказује отпор свога телесног бића према Јеванђељском позиву (интересантно, никада не критикује непосредно Господа Исуса, барем докле сам ја стигао у књизи). На неки начин наглашава разлике између човековог личног виђења живота и на шта нас Господ заправо позива!
Наравно није за сваког да чита све и свашта. На то, с добрим разлогом које је искуство изнова потврђивало, Црква гледа са неповерењем и чак забрањује ако не грешим. Међутим, први је наш мили владика Николај изучавао туђу мудрост, било западну или далекоисточну, чак сам скоро читао да је захтевао и од монахе под својим руководством да га следе у том подвигу образовања.Уметност која ми је на уму је у домену “прича” која треба да има визуелну адаптацију да ли филмску или сценску.
Хвала на препоруци брате Милораде, и хвала на повратној информацији о утиску након читање књиге. Искрено што више размењујем речи са браћом овде више ми идеја пада напамет. Благодарим свима! Слава Богу за све!
Свако добро од Бога, брате Милораде!
19. август 2020. у 21:06 #926Нека нам је на Божији благослов и напредак данашњи празник!
Брате Андреје,
веома се радујем твојим идејама (себично од мене, пошто се више радујем када нађем истомишљеника у односу на особу опозитног размишљања). Имао сам сличних идеја, али нисам ништа реализовао, из недовољне усмерености ка теми.
Свети владика Николај је у једном свом тексту похвалио и самог Хитлера, поредећи га чак са светим Савом Србским. Наравно, није говорио о духовној димензији, него о патриотском делу сабирања нације у једну националну идеју, а то је било у време неколико година пре светског рата, када се није могло предпоставити докле ће то ићи, али чак и тако, изречено стоји. У наведеној категоризацији Ничеа свети владика такође не хвали ни његову истинитост ни духовност, већ личну одређеност и искреност (из онога стања у којем он јесте био). Сасвим коректно, ако смем да кажем.
Када је читање не-православних аутора у питању, оно што је мени најлепше јесте увек и увек (након таквих читања) поновна радост схватања истине у којој пребивам бивајући у православној вери и покушавајући да постанем и останем каменчић у здању Цркве.
Но, да ли то значи да ћу се одрећи (повременог) читања таквих садржаја? Не, отворено кажем, јер – поновићу – имао сам у таквим садржајима радост другачијег сагледавања истина које већ познајем. Чак и поуку.
“Дух дише где хоће”, те верујем да је било и има инославних људи од којих итекако могу много да научим, независно од тога “ко ће се коначно спасити”. А поготово у погледу животног понашања, јер знам инославне који су и вером (оном коју следе) и делом далеко испред мене.
Свако добро од Господа.
Милорад
-
АуторПоруке
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.