- This topic has 9 odgovora, 5 glasova, and was last updated Postavljeno pre 3 years, 9 meseci by
.
-
Poruke
-
Pomaže Bog braćo i sestre!
Pitanje za teologe pretežno pastirskog ili akademskog iskustva:
Želim da pročitam knjigu „The Pilgrim’s Progress“ by John Bunyan, ili kako je kod nas prevedena „Put Hrišćanina“. Ne čitam zbog duhovne potrebe, već zato što je knjiga više vekova svetski poznata po tome što alegorijski prikazuje hrišćanski put ka spasenju (čak čitam da je posle Svetog Pisma najštampanija i najprodavanija knjiga svih vremena), i verujem da će mi biti korisna za neke umetničke projekte koje će, nadam se, prenositi duh naše naše svete vere. Dotični gospodin Džon je bio protestant baptista. Nisam mogao da nađem nijedan pravoslavni stav vezan za ovu knjigu na internetu. Na kraju sam našao neku katoličku analizu na nekom forumu gde mislim da sam čuo par interesantnih uviđaja npr. da knjiga kritikuje hijerarhije crkvanih institucija i individualistički pristup spasenju. Pošto sam sad zalutao u situaciju da čitam protestansko štivo kroz viđenje katolika, stavio sam prst na čelo i shvatio je da je vreme da se obratim učiteljima sopstvene zajednice. Tako da vam se obraćam za pomoć po ovom pitanju.
– Da li je neko čitao ovu knjigu?
– Koje su ključne stavke baptista koje se kose sa pravoslavljem?
– Da li imate preporuku štiva ili bilo koje medije koje mislite
da bi mi pomoglo u umetničkim projektima kao pravoslavcu?(link knjige: https://dobravijest.files.wordpress.com/2011/11/bunyan1.pdf)
Hvala vam braćo i sestre! Slava Bogu za sve!
Pomaže ti Bog, brate.
Knjigu nijesam čitao tako da o njoj ne mogu govoriti iz ličnog iskustva. No, pronašao sam nekoliko utisaka o knjizi (npr. ovdje) koji su bliski mom prvom utisku od pročitanih nekoliko nasumičnih stranica.
Ako sam dobro razumio, pitaš da li će alegorija jednog baptiste, napisana u 17—tom vijeku, biti korisna za neke umetničke projekte koji će prenositi duh naše svete vere.
Vjerovatno hoće, sve je korisno čovjeku koji umije da izabere žito iz kukolja. No, pošto si pitao za preporuku štiva koje bi ti pomoglo u umetničkim projektima, smatram da će ti mnogo bolje odgovarati knjižica jednog pravoslavnog finca, iz svetosavske biblioteke.
Meni je ta knjiga mnogo pomogla, a mislim da nijesam jedini.
Živ i zdrav bio.
Mileta.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Mislim da je pogresno koristiti dela nepravoslavnih autora kao osnov za pravoslavnu umetnost. Ili skoro bilo sta pravoslavno.
Svakako ne treba negirati tudj trud, jer je Bog rekao da nijedno delo ucinjeno u Njegovo ime nece propasti. Ali ovde je prelest autora ocigledna, a da se knjiga ne mora ni otvoriti. Kako moze covek, koji je nepravoslavan, da pojasnjava put spasenja – a da njime uopste ne hodi?
Baptisti su potpuni protestanti, cak i ono u cemu su nam naizgled slicni se veoma dubinski razlikuje, jer su razlozi zbog kojih protestanti ista cine filozofski, podredjeni suvom ljudskom intelektu, za razliku od nas koji verujemo u Boga i nadamo se Njegovoj pomoci. Ako bih mogao to slikovito porediti, nase ,,sami sebe i jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu predajmo“ bi oni praktikovali kao ,,samoga sebe i nikoga vise svojoj mudrosti predajem“.
Baptisti ne odbacuju Svetu Tajnu Krstenja, kao neke druge protestantske grupacije, mada ne krste decu, smatrajuci da time krse njihovu slobodnu volju (sto nema nikakve logike – da li im deca sama odlucuju sta ce obuci, jesti i da li ce ici u skolu?), odatle im i potice naziv. Takodje ispovedaju ,,sola fide“ (,,jedino vera“), govoreci da je dovoljno samo verovati u Boga, koji nas je iskupio svojom zrtvom – jer sta moze covek jos da ucini da bi pridodao? Medjutim, Bog kroz apostola kaze ,,Tako i vera ako nema dela, mrtva je po sebi“ (Jakov, 2). Sledeca tacka bi bila ,,sola scriptura“ (,,jedan spis“), sto je zajednicko vecini protestanata, a to je potpuno odbacivanje svetih otaca i bilo cega sto nije ukoriceno u Sveto Pismo. Na ovo ne treba trositi puno reci, ako samo pogledamo cinjenicu da su upravo sveti oci nekoliko vekova posle Vaskrsenja odlucivali o tome koje knjige su verodostojne i bitne. Na kraju krajeva: ako je bitna samo Biblija – cemu onda njihovo beskonacno filosofiranje i raspravljanje o dogmatima – zar ne pise sve u Knjigama? Takodje ispovedaju i Svetu Tajnu Pricesca, ali ne znam na koji nacin, pa cu to preskociti. Ima ovoga jos, ali ovo su bitnije stvari. Mozda vredi dodati da je kod njih svaka crkva autonomna. Dakle, svaka parohija je za sebe, mada odrzavaju neke simpozijume i slicno, cak i na svetskom nivou.
Mogli bismo analizirati delo gospodina Banjana samo po sebi, istina. Ali nasto piti iz izvora mutne vode, kada imamo takve kladence poput sv. Antonija Velikog, sv. Jovana Lestvicnika, sv. Jovana Zlatoustog, sv. Save Nemanjica, Ilije Brjancaninova, Nikolaja Velimirovica, starca Pajsija, Tadeja – ma, da ne nabrajam sad – i samo recke da lupam oduzelo bi previse mesta. No, ako imas neki konkretan cilj, brate, onda razmotri. Jedan od mojih najboljih drugova je autor Jutjub kanala ,,Crtana Biblija“, odn. ,,Bible Illustrated“. Iako smatram da je nacinio neke greske, ucinio je mnogo toga da se nepravoslavni bogoljupci sa Zapada i sirom sveta makar upoznaju sa nasom pravoslavnom Verom i Svetinjama. Mozda neke i priveo veri – ko zna? Sustina je, ipak, da je svako delo koje ne pociva na steni zvanoj Isus Hristos – osudjeno na propast.
Sam odluci, a Bog neka te vodi.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Blagodarim brate Bodin!
Nikada se ne bih usudio da pijem sa nepravoslavnog izvora pored svetih otaca. Usrdno i radosno čitam sve oce koje si naveo i naravno još mnoge druge. Ne bi se baziralo ništa na ovu knjigu. Hristos je temelj, oci su noseći stubovi zgrade. Ova knjiga će možda poslužiti kao ukras na nekim od prozora, a možda i neće. To jest, možda bih iskoristio neki vizuelni opis ili igru reči. Delo je pravljeno kao apstrakcija na motive koji su ipak univerzalni, pa iako nešto škripi inoverjem možda se može podmazati uljem pravoslavlja i ispraviti. U to ime, pitam da ne skitam. Blagodarim i za preporuku jutub kanala, već mi je jedan prijatelj preporučio!
Bog dobro dao!
Odmah da kažem – pomenutu knjigu nisam čitao, mada znam za nju. Sad ću je svakako, podstaknut tvojim pitanjem, pročitati.
Pre par godina sam na jednoj pravoslavnoj stranici našao čitav članak sa naslovom (odprilike): „Zašto je korisno ponekad pročitati i nepravoslavne pisce“. Sad ne mogu da se setim gde je to bilo, a izgleda da ga nisam preuzeo na svoj računar 🙁
Ja lično sam itekako imao koristi od nekih nepravoslavnih autora. Jedan od „vrhova“ je svakako Klajv Steipl Luis (Clive Staples Lewis), biser među šire-hrišćanskim književnicima. Malo-malo pa nalazim njegove citate kod striktno pravoslavnih autora, što dovoljno kazuje.
Dalje, verujem da – kada smo dobro upoznati sa svojom verom – čitanje „onih drugih“ može veoma da nam pomogne da još više volimo ono što smo rođenjem dobili (ne trudeći se!). Na primer, povremeno čitanje i analiziranje Kurana meni pomaže da sam sebi i drugima postavljam dodatna pitanja, na koji način sve više učim. I tako sve više volim Gospoda :))))))
Sa druge strane, brat Bodin je dao dobar predlog pominjući svetog vladiku Nikolaja, koji je sav od Hristove, tvoračke poetike. Sveti ava Justin je takođe, za mene, veliko otkrovenje, pravi „generator“ novih reči usmerenih na tumačenje naše vere. No, pitanje je i kakav je taj tvoj umetnički posao kojeg činiš – književni, likovni ili nekog trećeg vida, pa prema tome se mogu i bolje usmeriti istraživački napori.
Tema je zanimljiva i korisna, možda će se javiti još neki brat ili sestra.
Hristos posredje nas!
Milorad
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Pomaže Bog!
Tek da se zna – posle 3. glave Banjanove knjige odustah od daljeg čitanja!
Svako dobro od Gospoda!
Milorad
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Blagodarim brate Milorade!
Sveti Nikolaj Srpski i Sveti Justin Novi su domaćini na mojim policama 🙂 Interesantno je kako čitajući nešto suprotno možemo kontrastom naglasiti razlike i time steći još bolje uvid u ono za šta smo se opredelili.
Čitao sam na primer Ničea, koga je na moje iznenađenje vladika Nikolaj pohvalio kao „genija plemićske iskrenosti i smelosti“ u svom tekstu „Niče i Dostojevski“ (Eto, primera kontrasta), konkretno „Antihrista“. Mislim da i prosečnom ateisti bi bilo mrsko da je pročita do kraja, no pošto je ipak s razlogom ostavio pečat na istorijskoj putanji bezbožne misli nastavio sam da čitam. Zaista sam imao prilike da vidim kako duboki, ali zamračen grehom, um iskazuje otpor svoga telesnog bića prema Jevanđeljskom pozivu (interesantno, nikada ne kritikuje neposredno Gospoda Isusa, barem dokle sam ja stigao u knjizi). Na neki način naglašava razlike između čovekovog ličnog viđenja života i na šta nas Gospod zapravo poziva!
Naravno nije za svakog da čita sve i svašta. Na to, s dobrim razlogom koje je iskustvo iznova potvrđivalo, Crkva gleda sa nepoverenjem i čak zabranjuje ako ne grešim. Međutim, prvi je naš mili vladika Nikolaj izučavao tuđu mudrost, bilo zapadnu ili dalekoistočnu, čak sam skoro čitao da je zahtevao i od monahe pod svojim rukovodstvom da ga slede u tom podvigu obrazovanja.Umetnost koja mi je na umu je u domenu „priča“ koja treba da ima vizuelnu adaptaciju da li filmsku ili scensku.
Hvala na preporuci brate Milorade, i hvala na povratnoj informaciji o utisku nakon čitanje knjige. Iskreno što više razmenjujem reči sa braćom ovde više mi ideja pada napamet. Blagodarim svima! Slava Bogu za sve!
Svako dobro od Boga, brate Milorade!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Neka nam je na Božiji blagoslov i napredak današnji praznik!
Brate Andreje,
veoma se radujem tvojim idejama (sebično od mene, pošto se više radujem kada nađem istomišljenika u odnosu na osobu opozitnog razmišljanja). Imao sam sličnih ideja, ali nisam ništa realizovao, iz nedovoljne usmerenosti ka temi.
Sveti vladika Nikolaj je u jednom svom tekstu pohvalio i samog Hitlera, poredeći ga čak sa svetim Savom Srbskim. Naravno, nije govorio o duhovnoj dimenziji, nego o patriotskom delu sabiranja nacije u jednu nacionalnu ideju, a to je bilo u vreme nekoliko godina pre svetskog rata, kada se nije moglo predpostaviti dokle će to ići, ali čak i tako, izrečeno stoji. U navedenoj kategorizaciji Ničea sveti vladika takođe ne hvali ni njegovu istinitost ni duhovnost, već ličnu određenost i iskrenost (iz onoga stanja u kojem on jeste bio). Sasvim korektno, ako smem da kažem.
Kada je čitanje ne-pravoslavnih autora u pitanju, ono što je meni najlepše jeste uvek i uvek (nakon takvih čitanja) ponovna radost shvatanja istine u kojoj prebivam bivajući u pravoslavnoj veri i pokušavajući da postanem i ostanem kamenčić u zdanju Crkve.
No, da li to znači da ću se odreći (povremenog) čitanja takvih sadržaja? Ne, otvoreno kažem, jer – ponoviću – imao sam u takvim sadržajima radost drugačijeg sagledavanja istina koje već poznajem. Čak i pouku.
„Duh diše gde hoće“, te verujem da je bilo i ima inoslavnih ljudi od kojih itekako mogu mnogo da naučim, nezavisno od toga „ko će se konačno spasiti“. A pogotovo u pogledu životnog ponašanja, jer znam inoslavne koji su i verom (onom koju slede) i delom daleko ispred mene.
Svako dobro od Gospoda.
Milorad
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.