Kladjenja

Бог ти помогао, брате Немања!

Не знам, никада се нисам кладио – можда превише волим новац, те сам среброљубац!

Ствар је у томе што је потпуно небитно шта ми овде мислимо. У Светом Писму и канонима се тикети не спомињу, а људско поимање морала је тек чудна ствар. Неке људе коцка упропасти, а неке – спасе. Свети Павле каже: ,,Све ми је дозвољено, али ми није све на корист.” Стога, је ли твоје играње разбибрига, или страст? Неки људи уплаћују тикете са истим ентузијазмом као да купују хлеб у радњи, а неки се тресу од узбуђења (дословно) и не могу да спавају по целу ноћ. И једни и други су ми необични. Мораш себи да поставиш питање: ,,Јесам ли слободан од кладионице” – сваки пут када пожелиш да уђеш унутра. Чак и молитва и читање светих отаца могу да се претворе у страст, таква је пала природа људска. Има једно добро мерило како да се посматрамо, које је изнео ђакон Георгије Максимов у свом делу ,,Зашто живети по заповестима”:

,,У једном познатом вицу говори се како је алкохоличар, прилазећи винском подруму мислио: „ето, жена говори да сам се скроз пропио. Не могу чак ни да прођем поред винског подрума а да не уђем у њега. То није тако!“ Иде поред, затим пролази неколико метара и говори: „па, ето, доказао сам да могу само да прођем поред. Значи нема никакве зависности. То треба прославити“. Затим се враћа у радњу да би купио флашу.
У томе је цела „слобода“ грешника.”

Свакога од нас сопствена савест изобличава. Као када је Јуда упитао Христа да није можда он тај који ће Га издати, а Он му одговори: ,,Ти каза.” Сам се јавио, Христос га није ни споменуо. Моли се Богу, брате, да те просветли, испитај се подробно, па ћеш и сам знати.

Помаже Бог.

Треба да питаш неког искусног духовника. Ја бих ти рекао следеће, било из ког разлога да се кладиш, клађење је врста коцкања и због тога је грех.

Поздрав.

Бог помогао, брате у Христу Немања, и молитвено те поздрављам са празником Успења Пресвете Богородице!

Морам ти рећи да је по овом питању Православна Васељенска Црква сасвим јасна, што се изражава, између осталог, и 50. каноном Трулског (тзв. Пето – Шестог) Васељенског Сабора, који гласи:

“Нико, било световњак или клирик, да се не одаје игрању коцке (коцкању)(овде нам спадају и тикети за кладионицу, моја примедба). Ко се буде нашао да ово чини, ако буде клирик нека се свргне, а световњак да се одлучи”.

Дакле, световњак који се клади се одлучује (искључује) из православне хришћанске литургијске заједнице и њене осовине – Светог Причешћа Телом и Крвљу Господњом. Овај канон Васељенског Сабора изражава универзално свештено предање Цркве Христове, и на ову тему једногласно уче и сви опитни православни духовници, између осталог, и светогорски. Пишем ти отворено, јер сам се и сам лични интересовао раније за ову тему, и такав сам недвосмислен одговор добијао.

Тако да, возљубљени брате, сад знаш шта ти је чинити. Ако икада осетиш унутрашње искушење да се одаш таквим играма (а многе из нас је враг тако искушавао и искушава), духовно искуснији људи саветују да се моментално човек преда призивању имена Божијег, тј. тзв. “Исусовој молитви”, после чега ће убрзо искушење ослабити, а православни верник задобити снагу одозго која ће га чувати да му се срце не приклони таквим стварима.

Радуј се у Господу!