Kako se obući za crkvu?

Dragi brate Milorade zar nas vera ne uči ljubavlju i tome da je ljudski grešiti pa da mi govorite kako nećete da komunicirate samnom, kada sam se priključio ovom forumu i sam postavio pitanje niko mi nije odgovorio sem vas  i hvala vam na tome,lepo smo pisali juče i rekao sam da sam još zelen po pitanju vere i da sam se tek vratio i tek počeo ponovo da posvećujem više pažnje veri i da učim o njoj.

A to kako ja ne slušam svog sagovornika, rekao sam već poštujem tuđe mišljenje i uvek ću nikoga nisam uvredio niti ikome išta nažao učinio jer vera propagira ljubav a ne mržnju nažalost nisam dobro razumeo čitavu poruku brata Milete stoga i njega molim za oprost ovim putem neka mi Bog sudi za moje grehe ako sagreših.

I naravno vama brate Milorade iskreno mi je žao što čujem da ne želite da komunicirate samnom ja se izvinjavam ako sam vas uvredio sa nečim u mojim porukama naravno ja uvek lepo podnosim kritike i iz njih izvlačim pouku da ne ponavljam iste greške.

Neka mi oprostte i drugi članovi foruma hteo sam samo da pomognem ali ako sam pogrešio neka mi oproste svi članovi,moje namere su od samog početka iskrene i stojim iza toga uvek sam tu da pomognem svakome ko je u nevolji i ko ima pitanje u vezi vere da mu najbolje pomognem.

Hteo sam da predložim da svi zajedno radimo na tome da se ovaj forum vrati nekako u život ja sam programer pa bih i pokušao oko tehničkih stvari da sredim malo izgled itd ali ne znam kome da se obratim po tom pitanju.

Hvala svima jer ste mi ukazali na grešku koju sam napravio posebno vama brate u Hristu Milorade

Svima želim sreći i zdravlje da Bog podari kako vama tako i vašim bližnjima kao i svima onima kojima je to potrebno.

Očigledno da brat Mileta ne prihvata izvinjenje čim to ne pominje.

A izgleda da sam ja pogrešio čitavu temu ali nema veze.

Pokušao sam objasniti bratu Nikoli da je bitno da bude duhovno posvećen tome ali da se mora obratiti pažnja i na oblačenje naravno da bi mi brat Mileta rekao kako ja ne slušam sagovornika jer se nisam u celosti razumeo poruku brata Milete kome sam se izvinuo ako sam ga uvredio i zbog toga se bratu Mileti ne sviđa moj način komunikacije ja sam samo želeo da svi nastavimo pričati o veri i ljubavlju koju nas ona uči a ne da se ljutimo jedni na druge ali nema veze.

Svako dobro svima.

Bog neka nam svima pomogne da budemo bolji. Amin!

Hvala, brate Đorđe na trpljenju mojih poruka, pokazao si da ti je trpeljivost jača strana (u odnosu na mene ne-smirenog).  Neka mi bude oprošteno što će ovo opet možda biti „tutorski“, kao da sam ja neko ko ima vlast i zadatak da poučava.  A nisam, pa ipak nastavljam.

Ja nisam rekao izričito da neću da razgovaram baš sa tobom, nego sa „onima kod kojih je sve stvar ličnog osećaja“ (imajući na umu svete Oce, koji su znali da nas lični osećaji najčešće varaju).  A ti si se, izgleda, prepoznao, pa si sam sebe uključio u tu grupu.  A u stvarnosti, nisi jedini koji je iskazao takav stav.  To je još jedan znak da ne čitaš ono što je napisano, nego „čitaš između redova“, tumačeći ono što ti MISLIŠ da sam ja hteo da kažem.

Verujem da je ovo jako važno, jer je takvo uređenje Crkve u kojoj želimo da dočekamo večnost sa Hristom ispred sebe i u sebi.  Čitajte svete Oce naše Crkve i doslovce uzimajte u um ono što su govorili.

Ja sam se (svojom greškom, sujetom i gordošću) ranije bio uključivao u razne razgovore o veri i elementima vere i života u Crkvi, i sa inovernima i sa neverujućima i sa pravoslavnima, nastavljajući do iznemoglosti rasprave o nekoj temi.  I svaki takav razgovor (čitaj: verbalni konflikt) koji se odužio značio je da neko nekoga ne sluša (ili jedna ili obe strane).  Čemu razgovor kada se ne čujemo?  I upravo zbog toga, kada primetim da druga strana ne čuje (tj. ne želi da prihvati umom) ono što sam ja rekao (barem radi analize), već samo ponavlja svoju tezu, ja prekidam suvišni razgovor i trošenje vremena i narušavanje ličnog mira.

A da bismo se čuli, treba poštovati bar neka pravila.  Ova pravila nisu dogma, niti su nešto što se MORA, niti su dosadna formalnost.  Ta pravila proističu iz naše prirode i iz načina kako možemo da komuniciramo sa drugima, te su važna za „uspeh“ komunikacije, tj. da na kraju mirno (stvarno mirno) barem prihvatimo da „onaj drugi“ ima takvo konačno mišljenje.

Dakle:

– kada pišemo, pišimo iskreno ono što mislimo

– ne sastavljajmo više misli jednu za drugom kako nailaze, nego iz razdvojmo i složimo po logici, kao da nešto složeno objašnjavamo nekome ko nas ne poznaje

– kada čitamo, da čitamo ono što je napisano, a ne ono ŠTO MISLIMO DA JE PISAC MISLIO

– ako nešto nismo razumeli, da pitamo sagovornika o tome, a ne da podrazumevamo ono što NAMA prvo padne na um

– da, ako je moguće, koristimo ono što smo odavno svi u školi naučili (nismo valjda za badava tolike godine glancali školske stolice?), da misli (rečenice) odvajamo tačkama, zapetama i pasusima.  Tako je mnogo lakše čitati i shvatiti poruku, a to je takođe gest ljubavi, jer želimo da  nas druga (ljubljena!) strana razume.  Tamo gde bismo zastali u razgovoru, stavimo tačku ili novi pasus.  Zamislimo samo kako bismo razumeli poruku bez znakova interpunkcije koju bi neki brzi čitač pročitao u dahu, jer skoro nigde nema tačke ni pasusa!  Skoro ništa ne bismo primili.

– čitajmo svete Oce Crkve, to je prebogati okean Duha Svetog, koji nam govori da nikad nismo dostojni i da u svakoj tački života valja ići čvrsto uskim – potvrđenim – putem, a ne putem „znam ja bolje, ovo je drugo vreme“

– budimo podvižnici, a ne „lako ćemo“.  Dato nam je (većini pravoslavnih) da se rodimo u pravoslavnom okruženju, pa se od nas više i očekuje.  Ako idemo linijom ovog sveta (relativizacija, „moja“ istina, priče o ljubavi, slobodi, a u stvari svi su sebični i neslobodni,…), tada oni drugi – koji iz ljubavi prema Hristu žele da učine podvig (promenu života), neće nas prepoznati kao saputnike na putu ka Carstvu.  A tek Hristos! – ne daj Bože da budemo oni kojima će reći „Ne poznajem vas, nikad vas nisam video!“

– pre nego što kliknemo na „Pošalji“, da ponovo pročitamo poruku i da vidimo da li smo sposobni da sami shvatimo šta je napisano i da li smo zaista napisali ono što smo mislili

Još jedno veliko hvala bratu Mileti, koji se potrudio (opet efektivno i kratko, a ne kao ja)  da dodatno obrazloži svoju prvu poruku.  Ko ima uši da čuje…

Hvala na razumevanju i Božiji blagoslov bio sa nama.

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2

Ivana Marković, djordje.micic

Pomaže Bog!

Ovaj razgovor je davno promenio temu. Dešava se to u raspravama. Predlažem da osim pravila foruma, postoje negde i pravila rasprave, ne u smislu svađe, nego diskusije. Nema potrebe da to bude zvanično, ali jedna tema na forumu. Mislim da je to i bolja ideja (nego da bude zvanično), tako da svako može da pridoda ono što je logično, a drugima nije palo na pamet. Naravno, nakon toga to može i da se ozvaniči na neki način, ako bude bilo potrebe.

Ukoliko neko slično misli, neka odgovori da se slaže i ja ću pokrenuti temu ili može on sam to da uradi. A ako ovde ima takva tema, pošto sam ja nov na forumu, voleo bih da mi ukažete.

Za slučaj da nema onih kojima se ideja sviđa, ja ću sada izneti nekoliko stvari, bar kako ja to vidim.

1. Kada neko napiše mnogo, valjalo bi da svaku osnovnu ideju sažme u jednu rečenicu, odnosno ceo odgovor u nekoliko rečenica. Mada je uglavnom ceo tekst neophodan za razumevanje, sažetak omogućava da drugi shvate šta je osoba zapravo htela da kaže i da mogu da odgovore tačku po tačku.

2. Kada kažete da sveti oci nešto kažu, važno je da navedete koji svetitelji, u kojoj knjizi ili ako je u pitanju kanon – koji kanon kog sabora (nešto slično citiranju u naučnim knjigama). Time vaš odgovor dobija veći kredibilitet i olakšava i diskusiju i proveru citata i kaže ostalima gde mogu da saznaju još ako ih zainteresuje.

3. Naš cilj ne treba da bude rasprava, nego istina i pomoć onima koji su u nedoumici. Nemojte odgovarati samo da se uključite. A ako znate da je negde dobro napisano o tome, jednostavno ukažite na to ili citirajte.

Dodao bih ovde još nekoliko stvari u vezi sa raspravama, a u vezi je sa pojedinim odgovorima mojih sagovornika i mene.

1. Ako sam ja pogrešio i nekoga naveo na pogrešan put, izvinjavam se.

2. Hvala Bogu, ima Ga i na ovom forumu. Na nekom drugom mestu rasprave bi bile produžene još nedeljama i niko ne bi priznao da je kriv ni najmanje.

3. Ja sam možda umanjio značaj pravila u svom odgovoru. Treba da čitamo Sveto Pismo i svete oce i to je važnije od našeg mišljenja. Međutim, Sveto Pismo je nekad teško za razumevanje, a što se tiče svetih otaca, mi i ne poznajemo sve njihovo bogatstvo, a čak i njih shvatamo na svoj način. Zbog toga je bitno i da čitamo i slušamo savremene duhovnike koji to razumeju na odgovarajući način. A važno je i da razvijamo svoj duhovni razum odlaskom u crkvu, pričešćem, molitvom… Možda nam zatreba. Recimo, neko od naših prijatelja koji za da smo mi pobožni, traži savet, a mi se prvi put susrećemo sa takvim pitanjem i moramo da odgovorimo svojim razumom, a da bude Bogougodno bar malo.

4. Na ovom forumu postavljaju pitanja obični ljudi i očekuju od nas (takođe običnih ljudi) odgovor. Ako ste skoro pitali nekog duhovnika o tome, odlično, podelite to i sa nama. Ukoliko ste čitali svete oce i mislite da ima nešto važno da se čuje u vezi sa temom o kojoj se govori, napišite. Ukoliko niste, a čini vam se da možete da doprinesete nalaženju odgovora, recite to. Ne očekuje se od nas ovde savršen odgovor. Ali, ako ne pomažete, bar ne odmažite.

5. Za Milorada (nadam se da ćeš shvatiti kao dobronamernu primedbu). Ti si u pravu da treba da shvatimo šta je pisac napisao, a ne šta mi mislimo da je napisao. Međutim, mi se svakodnevno suočavamo sa situacijama da moramo da protumačimo šta je osoba htela da kaže. Ako neko stavi na sto staklenu flašu kisele vode i traži od nekog ključ, bez obzira što nije naglasio kakav ključ svako razuman će shvatiti šta on traži. Ti si napisao u jednoj od poruka da nećeš da nećeš više ni komunicirati sa onima itd. U većini situacija to znači da nećeš da razgovaraš sa trenutnim sagovornikom. Čak i kada to ne misliš, drugi će tako shvatiti. I o tome moramo da vodimo računa, jer govor ne čine samo reči i gramatika, već i to kad, gde, kako i kome se govori. Možda ti se to ne dopada (možda se ni meni ne dopada), ali je tako.

Oprostite svi što sam odužio.

Slažem se sa bratom Nemanjom da treba da otvorimo posebnu temu u kojoj bi vodili diskusije i pričali o Bogu jer je Bog sve oko nas i trebamo o njemu razgovarati i širiti svoja znanja, što se tiče brata Milorada nemam nikakve zamerke njegove kritike nisu zlonamerne već dolaze iz dobre namere.

Trudim se da barem ja da svaki savet shvatim ozbiljno kako bih od drugih ljudi koji mi daju dobronamerne savete otkrio svoje slabosti  i postao bolji čovek prvo za sebe i da budem čistiji pred svevišnjim Bogom a onda i prema mojoj braći u Hristu tj. svima vama.

Mada ove naše diskusije jesu otišle daleko ali bojim se da u našem učenju Boga ne prođemo kao Vavilonci koji su takođe hteli da dođu do Boga uz pomoć kule naravno ali ako Bog dopušta meni poniznom sluzi njegovom da me svojom svetošću zaštiti od svakog zla i da mi snage da na ovom putu učenja ne naiđem na neko zlo onda rado prihvatam sve što je Bog spremio za mene.