› Forums › ГЛАВНИ ФОРУМ › Исусова молитва
- This topic has 3 replies, 4 voices, and was last updated 3 years, 11 months ago by Недељко.
-
AuthorPosts
-
1. December 2020. at 17:05 #1157
Помаже Бог, браћо и сестре.
Већ неко време изговарам Исусову молитву (кад сам напоље, кад сам у кући или било где другде. Некад са бројаницом некад без), приметио сам да ми након извесног времена (5-6 сати) дође неко лепо осећање (не занм да ли је Божија благодат). Сад сам гледао неко предавање о Исусовој молитви, и ту су рекли да се не треба молити, ако немамо духовника. Мене занима, да ли да престанем да се молим?
1. December 2020. at 17:20 #11582. December 2020. at 05:26 #1160Драги брате,
Као и све друго у духовном животу и ова тема може да буде и једноставна и комплексна. Истина је да човек може много да пострада ако, без учитеља, зарони у дубину “молитве срца” али исто тако постоји вероватноћа да ћемо погинути за воланом па не чух да неко саветује да се не возимо колима него да путујемо пешке.
Трезвоумни Оци, истина је, саветују да се без руководитеља на ступа на подвиг умне молитве која се детаљно описује у Добротољубљу и то је тако. Аки молити се Исусовом Молитвом и упражњавати умну молитву није исто.
Ја лично, се управљам према свему духовном онако како уче савремени оци које је Бог потврдио преко своје Цркве учинивши их светитељима а то су Пајсије, Порфирије и, мом срцу најближи, Јосиф Исихаста.
Они кажу да ко се моли у простоти Исусовом Молитвом не може да пострада и да су они који уче да упражњавање ове молитве води у прелест и сами прелешћени.
У простоти значи, изговарај молитву са обраћаањем пажње на значење речи које изговарамо а не на осећаје или емоције које могу да се појаве. Значи, првим делом молитве сведочимо да је Исус Христос Господ Бог, а другим делом да смо грешни и да нам је Његова милост насушна.
Не испитуј да ли је то што осећаш благодат или није, чувај се било каквих фантазија и не очекуј ништа. Ако нешто и осетиш ти игнориши. То је у најкраћем оно што поменути оци уче.
Дубина умне молитве је за нас недостижна јер руководитеља има јако мало а услови у којима проводимо живот не одговарају таквом делању.
Сваки хришћанин би требао да себи постави за циљ да нађе духовника … не само због Молитве … пут до спасења има много препрека и руководитељ нам помаже са их лакше пребродимо. Тако и ти … потруди се да нађеш, ако већ немаш, искусног ратника који ће се бринути за твоју душу као за своју.
Ево једне приче , блажене успомене, игумана Цетињског и Дајбабског Луке … каже дође му неки Србин из Аустралије и поче да се распитује од Исусовој молитви … види Игуман да има нешто у том човеку … и “да се неби играли духовника” одведе га, новопредстављеном митрополиту Амфилохију и остави их насамо. Када је човек отишао, рече Митрополит … ево човека који има молитву… а Митрополит је неко време провео поред раноапостолног Пајсија тако да зна о чему прича. Интересантно је да је тај Аустралијанац радио као ноћни чувар, без високе школе … једном речју … прост човек. Испитујући га … Митрополит је закључио да он нема неко знање о Молитви, нешто је негде прочитао и, на послу, почео да изговара Молитву над молитвама. Није био ни свестан колико је унапредовао … а верујем, да му то ни Митрополит није рекао…
Да закључим… Оци кажу да Молитву треба изговарати свуда и на сваком месту ако је могуће, почети и завршити дан творећи је … без виђења, топлине и томе сличних емотивних надражаја… не испитуј да ли је благодат, знак од Бога или није, само игнориши јер у Молитви сведочиш да си грешник а грешник није достојан “виђења” и опипљиве благодати. То се даје само онима који могу да носе а то нисмо ни ти ни ја.
Воли те у Христу брат,
Иво
3 users thanked author for this post.
-
AuthorPosts
- You must be logged in to reply to this topic.