- This topic has 3 odgovora, 3 glasa, and was last updated Postavljeno pre 11 meseci by
.
-
Poruke
-
Dragi moji
Cesto cujem da ljudi misle da su dobri ljudi retkost, da je ovaj svet u zlo uronjen…
Ovo je jako vazna tema. Da li je bas tako? Da li nema dovoljno dobrih ljudi ili nam je nametnuta iluzija da je tako?
Evo kako ja to vidim.
Stvoreni smo po liku Bozjem i u nas je utisnuta potreba za dobrotom, da mi budemo dobri prema drugima, da saosecamo, pomazemo. Svi ljudi imaju potencijal za dobrotu, jos i vise potrebu za dobrotom kao sto je potreba za vazduhom i hranom, a kad je nema dovoljno, pate, kao covek koji se gusi ili onaj koji gladuje. Bas svako od nas je vulkan dobrote.
Zasto nam se onda cini da su dobri ljudi retki i da je dobrota izuzetak? Zasto verujemo u tu iluziju pustinje, mi koji zivimo na ovako divnoj planeti?
Kako nas je majstor varke tako obmanuo i ucinio da se osetimo sami i slabi?
Tako sto nas je radvojio, razbio zajednicu, udaljio pa se ne razumemo, osecamo neshvaceno i nevoljeno i mi ne volimo… zlo dolazi uz galamu, predstavlja se kao velika sila, a dobrota je tiha i neprimetna.
Ali ne zaboravimo jedno, za razliku od svemoguceg Boga, Lukavi nam ne moze nista ako mi na nesto ne pristanemo. On je slab i nemocan, koristi ego da nam bliznje predstavi kao lose, nedovoljno dobre, one koji nas ugrozavaju, koji su razliciti od nas.
Moramo da probudimo tu svest, da smo isti, braca, od istog Oca, da smo dobri, stvoreni da volimo i da smo ako odrzimo svest o tome jaki zato sto tako ujedinjeni kao zajednica omogucavamo da kroz nas dodje velika sila dobra Onog koji tu silu ima i koji je svemoguc.
Sva je nasa nemoc od toga sto verujemo u iluziju, a ne u Istinu.
Gledaj na svakog coveka kao dobrog i videces da je dobar. A tek ujedinjeni u zajednicu mozemo shvatiti kolika smo sila i da delanjem tu silu trebamo da istrajno i odlucno pretvaramo u dobro.
Kad je Porfirije postao nas Patrijarh, onako recit poceo je da nam salje poruke. Ja sam slusala sta zeli da nam poruci, a on je stalno ponavljao jedno te isto: zajednica pa zajednica. Tad sam shvatila da namerno ponavlja, da je to ono jako bitno sto nedostaje, da ne mozemo biti hriscani 1 na 1, ja i Bog bez drugih ljudi i zajednice, to nije moguce, to je promasaj.
Nas se narod kruni jer nije solidaran, a solid znaci cvrsto. Sto nije cvrsto, odnesu i kisa i vetar i povetarac.
Velika je sila u Boga – budimo svesni da smo mnogo jaki ako smo zajedno okupljeni oko dobre namere, sa svescu kakva je nasa odgovornost, kao dece Bozje i ne bojmo se sarenih laza, vec ih prepoznajmo i razoblicavajmo. One nam, po prirodi svojoj ne mogu nista.
Braci i sestrama, Ljilja.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Srećan Praznik!
To da svijet “sav u zlu leži” piše u Novom Zavjetu, u prvoj poslanici sv. Jovana Bogoslova (5,19).
Šta je sv. Bogoslov htio time da kaže, može da se pročita u tumačenjima. Sv. Justin (Ćelijski) je o tome pisao.
Dragi brate Mileta
Poznat mi je citat i to nije sporno.
Hvala za link, procitacu tumacenje.
Ali, prvo sto mi pada na pamet su reci patrijarha Pavla: „Brod ne potone od silne vode oko njega, vec od vode koju mi pustimo da udje u njega… (slobodna interpretacija).
To i ja kazem, nama je dato da smo brodovi i nama niko nista ne moze ako ne nasednemo na lukavstvo i sami ne pustimo vodu koja ce nas potopiti.
Propao si tek kad te uvere u beznadeznost – mi plivamo u zlu, ali to sto svuda okolo vidimo zlo nije varka – varka je da mi izgubimo nadu i veru u spasenje i svest o tome koliko smo zajedno jaka armada, sa koliko nas je ljubavi Bog stvorio i dobrote opremio, koliko smo sposobni za put i medjusobno slicni. Svaki plivac zna da je svejedno koliko je more duboko i zna da ne mora ni da pliva – moze samo da legne i nece potonuti. Ali u strahu su velike oci, more je veliko, strasno, uplasen covek se oseca izgubljeno i osudjeno na propast.
Vladika Grigorije kaze da se od nas trazi samo toliko da se zakacimo za brod koji ne tone – Crkvu i da cemo se izbaviti cak iako smo ljuske od oraha. Samo toliko treba da znamo – da se ne pustimo od Crkve Hristove / to nije mnogo tesko i nije na nama da merimo ni zlo ni more, nego da tako zakaceni izbacujemo onu vodu sto smo greskom pustili ili ce nam drugi pomoci sve dok smo blizu broda gde nas moze videti. Znaci svi zajdno uz brod Bozji. I antilopa van krda je lak plen, a kamo li covek.
Svako dobro ti zelim, jer dobro u nama je od Gospida, a on je datezljiv. Ljilja
Pomaže Bog!
Teška tema, može se mnogo pričati o tome…
Možda bi dah se jedino osvrnuo na konstataciju da je satana „slab i nemoćan“ i ne bih se složio sa tim. Kolike je velike svete ljude odveo na stranputicu može se čitati u Žitijima svetih, a kamoli nas male i grešne. Ne treba ga se plašiti, ali treba otvoriti četvore oči i biti jako pažljiv i oprezan…
A dobrota? Sve je manje dobrote, što i mora biti … „Ohladnjeće ljubav mnogih“ u poslednjim vremenima…
Praštajte i svako dobro.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.