Čitanje akatista – loše sam se osećao

Pomaže Bog svima. Imam jedno pitanje. Možda će zvučati malo s’brda s’dola, ali pokušaću da objasnim. Moj otac je pre dosta godina poklekao pod izazovima i upustio se u avanturu sa jednom ženom i rasturio brak. Za tu ženu smo čuli svašta, između ostalog i da se bavi raznim magijama i slično. S’obzirom da je moj otac prototip čoveka koji je do tada bio normalan i porodičan čovek i nikada nije imao ni najmanju mrlju ovog tipa u svom životu, svi smi pomislili da je možda nešto „urađeno“ na njemu.

Da stvar bude još zanimljivija, nama kao porodici od tada pa do danas, a proško je oko dve decenije, nekako sve ide naopako, svi stojimo u mestu. Nikako da iskoračimo i krenemo napred u nešto bolje.

Jedna prijateljica iz crkve gde odlazim na liturgiju mi je predložila da čitam 40 dana akatist Svetim velikomučenicima Kiprijanu i Justini. Rekla mi je da se njima treba moliti ako sumnjamo da je neko radio neke loše rituale nad nama. Kupio sam akatist i počeo da čitam. Čitao sam ga, do sada oko 20-ak dana. Uveče pred spavanje. Do sada osim duhovnog zadovoljstva, kao i kada se redovno pomolim pred spavanje, nisam primetio niti osećao ništa drugo. Sinoć, pred Bogojavljanje mi se desilo nešo JAKO ČUDNO. Naime čitao sam akatist kao i do sada. Razlika je u tome što sam ga uglavnom čitao u sebi ili diskreno šapućući. Juče sam, ne znam zašto, ali imao potrebu da ga čitam na glas i da pažljivo izgovaram svaku reč i rečenicu. Kada sam došao do pred kraj IZNENADA mi je JAKO pozlilo. Počele su da mi trnu ruke i noge. Osetio sam JAKU slabost i mislio sam da ću se onesvestiti. Hteo sam po svaku cenu da završim akatist, pa sam pokušao još par rečenica, ali sam video da ću se sigurno onesvestiti jer mi jako nije bilo dobro, a pošto akatist čitam stojeći, tako sam čuo da mora, ipak sam odlučio da malo sednem kako ne bih pao. Kada sam video da mi je malo bolje bilo, ali i dalje sam se jako loše osećao, odlučio sam da MORAM da završim čitanje. I pokušao opet, ali ČIM sam počeo da čitam postalo mi je još lošije, pa samo opet morao da sednem. Na kraju sam posle nekoliko pokušaja i pauza, uspeo da ga pročitam, kao i molitvu na kraju. Posle toga mi je 2-3 sata bilo jako loše. Nikada nisam u životu osetio takvu slabost fizičku, bio sam potpuno bled i tek posle nekoliko sati mi je bilo malo bolje, kada sam i otišao da spavam. Sada, jutro kasnije se osećam dobro, ali me je ovaj ceo događaj vrlo zabrinuo i odlučio sam da vas pitam kako to mogu da protumačim? Negde sam pročitao i da se akatisti ne trebaju čitati bez blagoslova sveštenika. Ja sam ga čitao na „svoju ruku“. Možete li ovo da mi objasnite nekako i kažete mi da li je ovo što mi se desilo dobro, odnosno da li zbači da čitanje akatista ima efekat koji sam i želeo, ili možda nešto radim pogrešno ili nedovoljno?

Takođe imam još jedno kratko pitanje. Da li ja mogu da čitam akatist, a da mislima obuhvatim o ostale članove moje porodice, ili svako ponaosob treba da čita za sebe? Hvala.