НАСЛОВНА » Blagodati Pravoslavnog posta u odnosu na muslimanski

Blagodati Pravoslavnog posta u odnosu na muslimanski

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Blagodati Pravoslavnog posta u odnosu na muslimanski

Гледање 1 чланака - 1 до 6 (од 6 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1498
    Lazar. 12
    Учесник

      Cesto se susrecem sa muslimanima koji se imam osjecaj cesto podsmjevaju našem postu i tvrde da je on prelagan(fizicki), jer oni ne jedu i ne piju od izlaska do zalaska sunca. Moje razmišljanje je da je post nesto sto treba da nas dovede u vise duhovno stanje, a mislim da oni i nisu nesto bolji ljudi od nas. Kakva su vaša razmišljanja, da li mislite da su kod njih pravila jasnija, i koji bi bio nas odgovor?

      #1500

      Помаже Бог.

      Нисам сигуран да је њима теже. Сам облик поста је тежи, али је много лакше радити нешто кад је особи познато да ће добити утеху (и то изобилну утеху) за који сат.

      Мислим да се у Православљу и у посту показује нешто заиста важно и добро. Када говори о сијачу и семену Господ говори да неко семе даје плод по 30, друго по 60, а треће по 100. Односно, Бог познаје меру сваког од нас и тражи од нас у складу са тим. Да, он жели да сви будемо јунаци који ће учинити сваки подвиг, али зна да нисмо сви такви и прима и оне који учине и сасвим мало. У Православљу постоје људи који посте тако што једу једном дневно и то само хлеб и воду (што је много строже и теже од муслиманског поста). Само се ради о томе да Бог прима и оне слабије. Мени је то веома лепо.

      Постоје у Православљу јасна правила, само се људима дају олакшице (уколико су болесни, много раде или нешто слично). А то је много боље од правила која се примењују роботски, без разумевања и саосећања.

      И, наравно, пост нема вредност сам по себи. Пост је добар само у мери у којој због њега постајемо бољи и духовнији. Немам великог духовног искуства да много говорим како пост утиче на нас. Ипак бих рекао неколико ствари. Прво, важне су намере са којима приступамо посту. Није исто да ли постимо да бисмо јачали вољу, зато што други то раде, због Бога или неког четвртог разлога. Нису сви разлози лоши, али нису ни подједнако добри. Друго, да би пост био делотворан, мора бити праћен другим духовним делањем: молитвом, милосрђем… Треће, пост не служи томе да храни нашу сујету. Четврто, избор хране није случајан. То што благ пост укључује рибље месо, а не и месо свиње није без разлога. Једноставно различита храна различито утиче на нас.

      За крај да кажем следеће, вредност поста зависи од целокупног људског живота и веровања човека. Чак да је муслимански пост много тежи (а није), ништа то не значи без праве вере.

      #1503
      Lazar. 12
      Учесник

        Помаже Бог.

        Нисам сигуран да је њима теже. Сам облик поста је тежи, али је много лакше радити нешто кад је особи познато да ће добити утеху (и то изобилну утеху) за који сат.

        Мислим да се у Православљу и у посту показује нешто заиста важно и добро. Када говори о сијачу и семену Господ говори да неко семе даје плод по 30, друго по 60, а треће по 100. Односно, Бог познаје меру сваког од нас и тражи од нас у складу са тим. Да, он жели да сви будемо јунаци који ће учинити сваки подвиг, али зна да нисмо сви такви и прима и оне који учине и сасвим мало. У Православљу постоје људи који посте тако што једу једном дневно и то само хлеб и воду (што је много строже и теже од муслиманског поста). Само се ради о томе да Бог прима и оне слабије. Мени је то веома лепо.

        Постоје у Православљу јасна правила, само се људима дају олакшице (уколико су болесни, много раде или нешто слично). А то је много боље од правила која се примењују роботски, без разумевања и саосећања.

        И, наравно, пост нема вредност сам по себи. Пост је добар само у мери у којој због њега постајемо бољи и духовнији. Немам великог духовног искуства да много говорим како пост утиче на нас. Ипак бих рекао неколико ствари. Прво, важне су намере са којима приступамо посту. Није исто да ли постимо да бисмо јачали вољу, зато што други то раде, због Бога или неког четвртог разлога. Нису сви разлози лоши, али нису ни подједнако добри. Друго, да би пост био делотворан, мора бити праћен другим духовним делањем: молитвом, милосрђем… Треће, пост не служи томе да храни нашу сујету. Четврто, избор хране није случајан. То што благ пост укључује рибље месо, а не и месо свиње није без разлога. Једноставно различита храна различито утиче на нас.

        За крај да кажем следеће, вредност поста зависи од целокупног људског живота и веровања човека. Чак да је муслимански пост много тежи (а није), ништа то не значи без праве вере.

        Da to se u potpunosti slažem sa vama. Ono sto ja hocu je zapravo da cujem par mišljenja kako bih lakse približio smisao naseg posta njima. Ako sagledamo i neke druge aspekte fizickog posta kao sto je uzdržanje od spolnih odnosa vise truda zahtjeva uzdržanje od npr 40 dana nego 12sati(u prosjeku) dnevno. Dalje muslimanski post traje 30 dana a mi imamo mislim vise od 200 na godinu. Da nas post moze biti i stroziji i laksi. Njihov neki argument je da eto pokazuju da svaki skoro svaki covjek moze da se natjera na totalno uzdržanje od vode i hrane tokom dana od izlaska do zalaska sunca i da zapravo kod nas velika većina ljudi ne pokazuje pun potencijal sto se tiče toga jer vecina sebi ublaži post. Opet kod nas je to sve do pojedinca i do toga koliko je on spreman dati se. I mozda je i tu prava snaga. Nas samo jaka vjera moze pokrenuti da svoj post nacinimo strozijim iako znamo da nam je i blaži post uslisen od Boga, samo jaka vjera to moze da pokrene a ne neko strogo odredjeno pravilo od Boga. Bog želi da se mi sami pokrenemo a on će nam pomoći. Bio bih sretan kad bih dobio jos neko razmišljanje na tu temu od nekoga ko ima vece znanje i duhovno iskustvo

        #1518

        Христос васкрсе, брате Лазаре!

        Најбоље је не улазити ни у какве дискусије, убеђивања и доказивања чији је пост јачи, т.ј. чији је слабији. Нећеш ништа постићи, па и када би им „доказао“ да је православни пост бољи, сврсисходнији,… они би сасвим сигурно прескочили на неку другу тему вере за коју су сигурни да су „јачи“ (све у стилу „мој тата је јачи од твог тате“). Имам већ таква искуства са муслиманима и са протестантима.
        Ако би могао да кажеш „у праву сте, све сте у праву, не желим да причам о томе“, то би било сасвим довољно. Како да превареном докажеш да је преварен? То је немогуће.
        А подношењем њихових подсмеха вежбаш се у смирењу.
        Суштина целе муслиманске вере и понашања је у законитости, тј. потпуном испуњењу правила, а не у слободи и вери. Хришћанин је потпуно слободан, те када он своју слободу искористи да себе преда Господу, ништа није спасоносније од тога.
        Муслимани су људи исти као и ми у својој људској суштини. Могу бити и много бољи људи од већине хришћана, по светским мерилима. Али немају Христа и немају пут спасења као што имамо ми. Дакле, разлика је „само“ у богочовеку Христу, то је једина разлика коју ми можемо (а не морамо, јер имамо слободну вољу) да искористимо, а муслимани су је одбацили.
        Свако добро од Господа!

        #1519

        (додатак)
        А што се тиче самог поста, потпуно је тачно да свако – ко то жели – може да пости на начин муслимана. То је чак и веома здраво за тело – бар повремено на пар дана правити велике размаке између оброка, па јести само једном или два пута на дан.
        Али, у том једном оброку не треба се преједати, што највећи број муслимана чини. Преједање потпуно елиминише сваку корист коју је гладовање (можда) дало.
        А шта би рекао муслиман за потпуни пост сваке среде и петка – ово чини доста првославних људи које ја познајем – без јела и воде у дан и по, и то сваке седмице у години? Имало би ту да се „доказује“, али то не треба чинити.
        Истина јесте да је много оних који себе називају православнима заправо на веома ниском духовном нивоу, па и у смислу схватања и прихватања поста. Ту је простор да постанемо бољи, тј. да Богу будемо захвални и да постимо не ради испуњења правила него из љубави према Богу.
        О вери се не суди по примеру најслабијих, него по учењу те вере и по најбољим представницима. Браћа муслимани не могу ту ни да привире, али то не треба да нас погорди, јер смо и ту веру добили на дар.
        С Богом!

        #1528

        Помаже Бог,

        Да се надовежем на ово што рече брат Милорад – рекао бих да треба обратити пажњу и на намјену (т.ј. чему служи) поста и празника. Заправо, како ту намјену схватамо ми хришћани, а како муслимани.

        Код нас четири вишедневна поста, између осталог, служе и као припрема за предстојећи празник. Код муслимана је пост вријеме вјежбе/тренинга у врлинама које прописује ислам. Постоје два празника (бајрама) годишње: курбан бајрам гдје се прославља Авраамова жртва – гдје је Авраам приносио Исмаила (не Исаака!) на жртву и рамазански бајрам гдје се прославља: престанак поста!  Сад, зашто постити кад се празнује престанак или зашто празновати престанак онога што њихова вјера прописује – ја не схватам, али они сигурно имају неко своје објашњење.

        Да се још надовежем на мисао брата Милорада о разговору/дискусији са муслиманима. Доскора (до прихе неких 20-30 година) разговор са преставницима мухамеданске вјере је био веома отежан због непостојања превода кључних исламских дјела на не-арапске језике. Но, пошто су муслимани многа кључна дјела њихове вјере превели на друге језике (у циљу образовања њиховог подмлатка) и пошто су ти преводи јавно доступни; нпр. шеријатски закон то је разговор умногоме олакшан јер се избјегава taqiyyah. У том смислу, много је једноставније (ко то жели) упознати се са изворним исламским учењем из пера њихових “учењака” него из разговора са исламским мисионарима.

      Гледање 1 чланака - 1 до 6 (од 6 укупно)
      • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.