Savremeni svet

…Savremeni čovek kao da je satkan od protivrečnosti, pa izlaz traži u svetu disonantnosti. To je primer razorene strukture i porušenih zakona i morala.
Kažu da provalije imaju neku posebnu vrstu privlačne sile , pa neki ljudi osećaju neodoljivu želju da se bace u njih. Isto tako se kod nekih ljudi pojavljuje želja da se bace u središte zla, da mu se potputno predaju i da služe demonu kao kakvoj ogromnoj sili koja ih privlači i kojoj ne mogu, tačnije rečeno, ne žele da se odupru. Čovek koji se predao grehu i koji je na neki način postao jedan duh sa samim demonom već je u suštini bezuman.
Postoji reč “bezobraznost” koja se obično shvata ko ružan ili gnusan postupak. No smisao te reči je mnogo strašniji, moglo bi se čak reći zlokoban. Naime, čovek je lik Božiji, a bezobraznost je gubitak lika Božijeg, usled čega čovek poprima lik demona. Eh, u kakve sve bezdane greha zapada takav čovek i kakve sve gadosti čini ne samo drugim ljudima , već i svojoj sopstvenoj duši.Zato prepodobni Jovan Lestvičnik veli “Kazna za gordog čoveka je njegov pad , onaj ko ga čini zadovoljnim je đavo, a znak bogoostavljenosti je njegova poremećenost” (Lestvica, 23ća pouka).
Savremena umetnost je svojevrsni barometar čovekovog duhovnog stanja. Kazaljka tog baromentra pala je skoro na nulu i time kao da najavljuje buru. Bezumlje u sve većoj meri obuzima čovečanstvo. Civilizacija istovremeno pothranjuje njegovu gordost i osuđuje ga na usamljenost. Jedino nam vera može pomoći ali naša inteligencija hoće Boga da spozna razumom , a ne srcem, bez ličnog podviga i bez borbe sa svojim strastima. Neki se, pak, ograničavaju samo na ispunjavanje spoljašnjih obreda i rituala i pritom se uopšte ne trude da promene svoj život. Zato većina ljudi živi u stanju nekakvog poluverovanja. Skoro su svi zaboravili na ono najvažnije – na očišćenje sopstvenog srca od strasti koje se u njemu skrivaju. Tu treba početi od jevanđelskih zapovesti. Neophodno je shvatiti da smo duhovno siromašni. To je prvi stupanj i temelj narednog stupnja. Devet zapovesti blaženstava (vidi Mt 5-3-11) liče na devet angelskih činova od kojih onaj najviši stoji pred prestolom Božijim, a najniži se dotiče zemlje. Te zapovesti će čovekovu dušu iščupati iz snažnih kandži bezumlja. Postavlja se pitanje kako da čovek uistinu postane svestan svog duhovnog siromaštva i kako da stekne smirenje.Put koji vodi do toga nalazi se u poslušnosti, u tome da budemo u onom činu na koji smo prizvani, da u Crkvi imamo duhovnog učitelja i onoga ko će da nas rukovodi, kao i u tome da se u svakoj životnoj situaciji trudimo drugoga opravdavamo a sebe da okrivimo.Sveti oci kažu da nam je sam Gospod dao primer smirenja i da je ta vrlina neiscrpna, bez konca i kraja. Gord čovek se boji sopstvene senke, iako to krije, a smireni ostaje miran i usred uzburkanih talasa. Onaj ko je pobedio gordost, taj je pobedio strah, očaj i bezumlje koji potresaju ceo svet…

Arhimandrit Rafail Karelin

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1

mare3