Трагом старог писма на Светосављу…Аксиос Продромос

Помаже Бог!

Сада на новом форуму:-) не осећам више потребу да обраћање започињем са „Ч. оци сестре братио, праштајте што се дугонисам јавио..“

Времена је доста прошло откад сам то писао,  ја никако да пронађем, ни онлајн (све ми излази некакав Нешин „фехлгешлаген“:-)) откад смо супруга и ја боравили у манастиру крај Спарте на Пелопонезу…

У међувремену, моји су се Старци преселили на Св. Гору, а млади о. Продромос (који је замонашен ту као дете, из лок. села), јунак једне од мојих прича  – је данас владика Јужног Мадагаскара, Александр.  Патријаршије…

Ево најзанимљивијег дела, са старе мејл листе:

Има само једна ствар, која ремети наш спокој у тим вечерњим сатима.

Наиме, ама баш свако вече, ту испод прозора гостинског конака, чијемо

како се пали мотор манастирског џипа, спољња капија се отвара и кола

негде одлазе.. и нешто касније се враћају. Увек у исто време.

 

Током боравка, већ смо упознали “конфигурацију терена” – околних села

која су опустела давно, економском емиграцијом у САД и веће грчке

градове. Тако нам се још чудније чини ово – кога то оци у по ноћи (у

манастиру је све тихо и пригушено већ након 7-8 увече) упорно

посећују. Како време пролази, крећу и саблажњиве мисли: ко то од отаца

излази ноћу из манастира и где одлази, и шта ради.. Верујемо да је у

питању некакав старац или старица које можда они обилазе, негују, али

зашто увек ноћу. Преко дана, наравно нико и не говори о томе, да је

неко ишао негде, код неког..

 

Тек пред растанак, наравно, ја не издржах (иако је Звездана већ

увелико црвенела што сам се усудио да питам ТО оца Дамјана, у истом

том старом ауту, на путу ка аутобуској станици у Спарти, где треба да

ухватимо бус за Атину па кући у Србију). Кажем, оче, увек чујемо ноћу:

неко свако вече одлази овим џипом негде..?

 

Каже: “А, то ја идем по оца Продромоса. Имамо неке добре људе, који га

довезу после вечерње школе до краја асфалта, и он ту свако вече чека

да дођем по њега. Отац Продромос треба да постане ђакон догодине, а

овде у Грчкој закон прописује да такав мора да има средњошколско

образовање..”

Од тих времена још – били смо тамо и када је о. П. тражио благослов да напусти старца, већ као јеромонах, зарад мисионарског рада у Африци. Било је то тешко и тужно вече за све у манастиру, а супруга и ја смо се пуким случајем нашли међу последњима који су се опростили од њега. Растали смо се у сузама. Године су протекле од тада…

Ја сам тек скоро, малтене ових дана, налетео случајно на стари СПЦ линк:

http://www.spc.rs/sr/hirotonisan_episkop_tolijare_juzhnog_madagaskara

Наравно, убрзо сам успоставио контакт са драгим пријатељем.., слике које ми је владика послао – буквално свака фотографија може на насловну страну којег год Орто-мисионарског магазина.

Просудите и сами. У оквиру ове теме окачићу неке од тих фотографија, мало и да се упознам са овом новом платформом, а највише да поделимо радост са вама.

У Христу,

Угљеша и Звездана.

Број корисника који су захвалили аутору: 1

Саша Милојевић