- This topic has 3 odgovora, 4 glasa, and was last updated Postavljeno pre 3 years, 9 meseci by
.
-
Poruke
-
<p style=“text-align: right;“>Pomaže Bog, braćo i sestre. Naime, pohađam srednju školu i dosta dugo, već, razmišljam šta želim da studiram. Opredelila sam se da to, definitivno, budu jezici. Bila sam veoma neodlučna i ta me je odluka, doslovno, progonila do te tačke da sam odlučila da ću izabrati jedan (španski) i stati pred ikonu i zakleto se da neću menjati mišljenje. Nisam to uradila iz ljubavi, iskreno. Uradila sam to jer mi je bilo dosta razmišljanja, želela sam samo da presečem. Međutim, imam osećaj da sam napravila kardinalnu grešku iz dva razloga. Prvo, nisam pustila Oca da čini ono što On, sam, želi i prohte. Nisam, do kraja, doustila Njegovoj volji da me vodi i usmeri, a dala sam Mu obećanje. Napravila sam se pametna, bez ikakvog razmišljanja koliko ću da Ga uvredim. Razmišljala sam samo o tome kako će meni biti lakše. Tek kada sam načinila grešku, spoznala sam istinu. Spoznala sam da ne treba da silim, da čekam i oslušnem Boga, da ne stavljam sebe na prvo mesto više ikada dok me ima i shvatila sam da želim da studiram ruski. Ruski, ne zbog sebe, već zbog Njega. Smatram da je Rusija kolevka Pravoslavlja i da kroz svoje zanimanje negujem sponu srpskog i ruskog Pravoslavnog bratstva i da dar za jezike koji mi dat iskoridtim u svrhu spoznavanja Boga i svega što je dao, jer, samo s ruskim, u dubini svog bića, osećam da neću pogrešiti i da moje zanimanje neće manjkati Bogom. Želela bih samo da kažem, ako mi dopuštate, da imam 16 godina i da znam, da želim da sav svoj lik i delo posvetim Ocu. Ne mogu da se zamonašim, jer imam želju (i Božju dužnost i misiju, naravno) da postanem majka. Ne znam da li smem da uzmem ruski, ne znam da li će me kazniti jer sam Mu obećala nešto tako ishitreno i plitko, lišena razmišljanja. Iz tog razloga, u znak ogromnog kajanja, želim da mu posvetim jezik za koji osećam da je ispravan i kroz čiju kulturu mogu jasno da ga spoznam. S drugim to nije slučaj, barem ne toliko. Cenim i volim svaku narodnost, svaku zemlju, svakog čoveka, ali, Rusija je po mnogome sveta i čuva iskonsko Hrišćanstvo. Ako može iko, ko je stručan, da me posavetuje, jer se jako plašim i kajem se. Ne znam da li smem da uradim to što želim, zbog svog pogrešnog čina. Uradila sam to samostalno, u sebi sam samo izgovorila, pred kućnom ikonom i to je sve. Bez ikakvog, nazovimo, obreda u crkvi ili pomoći sveštenika.</p>
Bog ti pomogao, Andrea.
Prvo samo da kažem da Bogu nije potrebno da služiš na baš taj i taj način. Rusija je zbog istorije, manastira i svega primamljiva, ali sve zavisi od čovekovog unutrašnjeg odnosa prema Bogu, bez toga je sve uzalud.
Gledala sam skoro emisiju o jednoj monahinji koja je pričala kako je došla u manastir. I kaže da se stalno molila Bogu -ako treba da idem u manastir pokaži mi neki znak- jer nije bila 100% sigurna. Čekala je i molila se danima i mesecima, ništa se nije dešavalo, tada je naučila da Bog ne oduzima slobodu izbora koju nam je dao, on samo otvara vrata ili prozor ali neće reći „idi tuda“. Moramo sami da se odlučimo na korak.
Imaš dve godine do fakulteta, situacija može i da se promeni, ako već želiš da svoj život posvetiš Bogu, iskoristi vreme da bolje upoznaš sebe. Može se nazreti da se se dosta oslanjaš na sebe i zato se i nerviraš oko odluke, treba se osloniti na Boga, kao što si kasnije shvatila.
Jednom sam baš odlučila da ću da se prepustim Bozjoj volji i odmah je došlo iskušenje. Tada smo radili neko renoviranje u uradi sam varijanti i planirano da se preselimo tamo. Dešavali su se stalno neki neočekivani prekidi i događajI i ja sam stalno pričala sebi -Evo, da je volja Božija danas bi se više uradilo, pa ako sutra bude završiće se više, nije bitno kada.- Mislila sam da sam mnogo smirena u takvom razmišljanju…a onda kako je to trajalo danima, dođe mi misao – a šta ako je volja Božija da se ne preselimo tamo uopšte?- a moj odgovor ko iz topa -A,ne! Ja se selim pa makar morala ja sama dva meseca da radim-. U istom trenutku sam sama sebe začudila tim odgovorom, i bila sam potpuno svesna šta sam rekla i da to stvarno mislim. Nisam mogla da se pomolim to veče. kako da se susretnem s Bogom posle ovakvog otkrića? Znači sve navodno može ALI dok je kako ja hoću! To mi je otvorilo oči, i to je važno, kada progledaš i vidiš sebe kakav si, jer smo većinom u nekim maštarijama, a ovako možemo da se potrudimo da se popravimo.
Poenta je, obećala si, evo desio se „test“ i šta je rezultat? Ovo je možda samo lekcija da shvatiš da služenje Bogu nije isto kao služenje sebi. Nema očajavanja, skoro svi kroz to prolazimo, često izneveravamo našeg Stvoritelja nekad svesno nekad nesvesno, u tome i jeste pad ljudskog roda. Ono što je bitno jeste da poznaš sebe i shvatiš da tvoje sopstveno razmišljanje, planovi, obećanja, nisu tako pouzdani…da se skrusiš i kažeš -Bože, oprosti meni grešnoj, pomozi-.
Što se tiče veličine greha ako ne ispuniš obećanje, obavezno razgovaraj sa sveštenikom o tome. Mislim da tu neće biti neka strašna „kazna“ , ali možda izgubiš dio blaga na nebu koji bi stekla žrtvovanjem svojih želja za ispunjenje zapovesti.
https://svetosavlje.org/zavet-2/?pismo=lat
Oprosti što nisam od veće pomoći.
Tamara
Bog pomogao, sestro Andrea!
A šta ako znanjem španskog jezika možeš biti u situaciji da neznanom broju ljudi sa tog govornog područja (a ono je ogromno, zar ne?) u nekom trenutku (i svojim životom) preneseš pravu poruku i iskustvo Crkve i pridoneseš njihovom spasenju?
A šta kažeš na mogućnost da uz španski učiš i ruski – samostalno i iz ljubavi i radi ličnog duhovnog uzdizanja? Lični dar od Boga da udvostručiš? Sa ruskim možeš dodatno sebi pomoći u duhovnom rastu, ali to možeš i bez ruskog, jer je i najmanji hram u Srbiji jednaka svetinja bilo kojoj ruskoj – kada mu priđeš sa sveštenim strahom i u njemu primiš Gospoda u srce i telo. A sa španskim možeš pomoći i drugima, i na taj način jednako poslužiti Gospodu.
Mlada si a odnos sa Bogom si shvatila ozbiljno. No, budi sigurna da ti On neće izlomiti noge i ruke ako preumiš i ipak konačno odlučiš drugačije. No, takve odluke se ne donose na prečac – imaš vremena da polako, uz molitvu i samo-ispitivanje razmisliš. Bilo kakve zakletve tog tipa deluju mi besmisleno i čak gordo! Tvoj odnos sa Bogom je najvažniji, a ovaj ili onaj fakultet – samo po sebi – potpuno nevažno. Važno je šta učiniš sa onim putem kojim si krenula.
Oprosti i pomeni.
Milorad
Draga sestro Andrea,
savetujem ti da citas sv. oca Pajsija, jer bih rekao da je on dao jako lepe odgovore na tvoje razne nedoumice.
Sto se tice tvog zaveta, resenje je prilicno jednostavno – svi na Filoloskom fakultetu moraju da uce makar 2 strana jezika. Tako da mozes bez problema da ucis i spanski i ruski tamo, a i jos vise od toga!
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.
