- This topic has 43 одговора, 10 гласова, and was last updated Постављено пре 2 years, 2 месеца by
.
-
Поруке
-
Помаже Бог
Драга сестро Мартина, ево ти мој пример. Ја сам крштен од малена, али у цркву сам ретко одлазио јер није постајао такав обичај у мојој кући. На Ускрс па на Божић, и то само ако успем да се пробудим ујутро, овде говорим о литургији. У средњој школи сам слушао веронауку, али нисам нити постио нити редовно одлазио на литургију, нити ме је та тема превише занимала. Веровао сам у Бога, и ту се моје интересовање о Богу и духовном животу завршавало.
На факултету сам први пут осетио да својим способностима не могу да постигнем то што желим, а притом сам био и лењ. Када сам схватио да не могу да завршим факултет, почео сам да размишљам о смислу живота. Тадашњи цимер је купио књигу „Какве су ти мисли такав ти је живот“ од оца Тадеја. Тада сам се први пут сусрео са духовном литературом. То ме је и гурнуло Богу. Факултет нисам завршио, али сам пронашао благо, које ниједан факултет не би могао да ми пружи. Од тада сам доживљао многе духовне падове, али сам уз помоћ Божију устајао, некад брзо, а некад спорије, дуго се ваљајући у блату греховног живота.
Данас 10 година касније, могу да кажем да је ван Цркве само привид живота и да је Црква та која може да ти пружи одговоре које тражиш. Али пре свега мораш да се упознаш с Светим Тајнама, нарочито исповест и причешће, а ако је потребно и остале. Да редовно одлазиш на литургију, и да се кући молиш Богу како би ти открио то што желиш да сазнаш, али пре свега и за опроштај својих грехова, како би очистила свој ум и јасно сагледавала духовно знање. Када мислиш да си праведна и боља од других, тада су скренула са свог пута, када мислиш да си грешна и да су други бољи од тебе, е тада си на правом путу.Читај Нови Завет, али немој да га сама тумачиш, ту сам грешку и сам правио на почетку духовног живота, имаш тумачења Светих Отаца и оно што ти није јасно консултуј њих. И у Новом Завету ћеш наћи одговоре које те занимају.
Тако да би ти моја препорука била да се заинтересујеш за Бога и за начине како да будеш удостојена вечног живота, а што се тиче осталих ствари, изван Цркве, користи их онолико колико су ти потребне за нормално функционисање.Прости ми грешноме
Број корисника који су захвалили аутору: 3
Драги брате Милораде, да не би ову нашу „расправу“ ширили, можда се никад не би ни сложили, битно је да се разумемо, јер говоримо истим језиком, а то је језик испуњен љубављу и разумевањем.
Свако ти добро желим од Господа нашег Исуса Христа
* Сестро Мартина, духовну литературу ти препоручујем да почнеш житијама светих, јер вођени примером Светитеља, ми проналазимо начине како да живимо духовним животом.
Ево ти нешто из данашњег Пролога, што ја сматрам да би ти било корисно:“Наш невидљиви непријатељ радује се сујетљивости нашој, и
подржава нас у свакој сујетној помисли, и запошљава нас свим могућим
неурачунљивим ситницама и дангубицама, само да би навалио на наш ум
тешки заборав односно онога због чега смо ми на земљи. Он нам
представља ништавно важним, и споредно главним, и погубно корисним,
само да би однео победу над нама и срушио нас заувек“Прости ми грешноме
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Брате Предраже,
Ми не морамо ни започињати расправу, а поготово је ширити, али ни ова твоја порука није истинита – иако кратка, супротстављена је самој себи и нашим претходним порукама – јер не може бити ни разумевања ни истинске љубави ако се не говори истина, а истина се не може установити ако не говоримо истим језиком, а управо зато што ти и ја НЕ ГОВОРИМО истим језиком и долази до неразумевања.
Није љубав изрећи такву реченицу помињањем „љубави“, „разумевања“ и „говорења истим језиком“ (а управо тога нема!) и измигољити се. Чему онда било каква размена мишљења?
Ја нећу наставити расправу око овога, али опет скрећем пажњу на један детаљ – ово је православни форум, што значи форум на којем присталице Истине размењују мишљења а понекад и покушавају да помажу једни другима. Свети Оци (које лично овде многи воле да цитирају) и свети Јеванђелисти и свети Апостоли су буквално давали све од себе, до последње капи зноја и крви, уз нама непознату молитву Господу, да обаве пажљиво расуђивање, дођу до истине, те да ту истину предају другима, увек тражећи најтачнију могућу реч и језичку формулацију, и никада се нису разбацивали „лепим духовним“ изразима. Ако било кога цитирамо, треба да следимо ту логику, да схватимо оно што је цитирано, да не бисмо потпуно промашили у предаји другоме, јер на тај начин можемо начинити ОГРОМНУ штету нечијој души! Јесмо ли спремни да на себе натоваримо такав грех промашеног савета другоме!
Све ово пишем ради добра свих који овде долазе по разумевање и духовну помоћ.
Свако ти добро од Господа!
Милорад
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Draga Martina, nemoj da se obeshrabris. Znatizelja potice od Boga jer on zeli da ga spozamo. To sto se osecas smuseno ti samo ukazuje da jos lutas i da nisi na pravom mestu, a ne da treba da odustanes. „Mirovanje“ ti ne moze pomoci, kao predah da, ali dugorocno ne. Tako sama i pogubljena lak si plen. Zamisli da zelis da naucis da lecis ljude, pa odes kod bioenergeticara, pa kod vracare… zar zbog toga treba da odustanes, ili treba da upises Medicinu? Ako mozes da nam verujes, za tebe je jedino dobro da odes u Crkvu, da nadjes duhovnika koji ce te usmeravati, da ides na skolu veronauke, ucestvojes u crkvenim obredima i Svetim tajnama… Za koliko vremena mislis da nesto ozbiljno mozes da naucis? Daj sebi recimo 3 godine. A u skoli se ponasaj kao onaj koga uce, a ne obrnuto i ne brini ako ti nesto nije jasno, nego strpljivo primaj slovo Bozje. Dobices znanja ne samo kroz razum svoj i znaces da se nisi dangubila. Ako si krstena odlicno, ako ne to je pocetak. Ovde ne mozes da dobijes vise. Probaj da procitas sve sto smo ti pisali, ali tako sto ces citati po osobama (recimo 3 poruke koje si dobila od mene, pa tako od svakog) i videces da svi imamo slicna iskustva i da ti savetujemo isto. Za Sinom ide onaj koga Otac pozove – mozda te Otac (Bog) zove da krenes za Sinom (Hristos) tako sto te posle lutanja tvojih tako umornu doveo na ovaj sajt. Mozda. Ko ima oci da vidi i usi da cuje. Mi ti kazemo Hristos je u Crkvi – on je radost, zivot i spasenje. Bog s tobom draga sestro.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Draga Ivana, kakva bi mi ti to sestra bila ako mi ne ukazes kad mislis da gresim? Jos kad to uradis sa strahom da u meni ne probudis ono najgore sto bi me sprecilo da mogu ispravno da razmisljam, udaljilo od tebe i nanelo mi vise stete nego koristi, onda mogu samo da ti kazem hvala.
Ti mislis da savetujem ljude tako da im to koristi u zivotu, ali steti spasenju. Ako na to dodam da ja tako postupam i kad donosim odluke koje se mene ticu, onda mozes zamisliti da sam se dobro zamislila nad tvojim recima.
Da li zbog toga sto covek najteze uvidja svoje grehe, tek meni se i dalje cini da je nacin na koji rezonujem hriscanski utemeljen. Cini mi se da se najvise razlikujemo po pogledu na „hriscanski trpeljiv manir“. Nerazumevanje udaljava ljude, pa cu probati da ti objasnim kako bi mogla da me razumes.
Evo npr. bracna zajednica, toliko vazna da je sam Bog blagoslovio. Kad te grehovi muza zabljesnu, a grehovi drugog su lako uocljivi, veliki i nepodnosljivi, to iziritira zenu i obicno se i njeni grehovi projave i pokazu (gnev, ocaj…), sto ne znaci da ce ih i tad onaj ciji su uvideti. Supruznici se udalje, u toj udaljenosti se napravi prostor za gospodara greha, gde greh zavlada ljubav se povuce. Nestrpljivi se razvedu.
Ili na scenu stupa vrlina trpeljivost.koja onemogucava gubljenje razuma. Ona daje priliku da supruznici sagledaju svoje i supruznikove grehe, da se razumeju i da ih koliko mogu umanje. Sto je ovaj proces brzi to bolje, razum se vraca, ljubav se vraca („oba“ su Bog) supruznici se priblizavaju, onaj je ako ne istisnut ono dobro stisnut. Tako supruznici uzrastaju u vrlini, zajedno uce kako da pobede grehe, tome se uce i njihova deca, vlada bliskost, razumevanje i ljubav. To je razlika izmedju skupa i zajednice u kojoj su svi za jedno – vole se.
Kod onog supruznika koji u potpunosti savlada sve svoje grehe (sto mu lakse uspeva ako su grehovi supruznika bar ublazeni) nestaje osecaj patnje i trpljenja, on ili ona oseca razumevanje, ljubav i zahvalnost (iako objektivno trpi neki teret).
Hocu da kazem da je trpeljivost vrlina koja ima za cilj da ukine grehove i trpljenje, jer je osecaj trpljenja indikacija za postojanje greha. Trpljenje samo po sebi nije cilj i ne treba da se velica.
Zato mislim da svetovni saveti koji pomazu uspostavljanju bliskosti, ljubavi i umanjenju greha kod svih clanova zajednice ne dovode samo do uspeha u zivotu nego pomazu spasenju.
Racunati na to da ce jedan moci da istrpi mnogo i ne odgovori grehom (ne oseca da trpi) je ne nemoguc, ali granicni racun. Delovati tako da se svima u zajednici povecaju sanse za spasenje mi nekako izgleda dostiznije. Zato je zajednica i vazna.
Meni se cini da je Bogu milije kad vidi porodicu u kojoj vlada ljubav, nego onu u kojoj jedan trpi, drugi divlja, deca placu. Kakvi su to hriscani kad ne moze muz da voli zenu ni zena muza, a deca rastu okruzena grehom, a ne vrlinom? Kog blizeg bliznjeg imas? Trpis 20 godina i ne uspes da nadjes nacin da ljubav vlada u porodici i nadas se spasenju? Mozda gresim, ali meni tako izgleda. Poznajes se po delima svojim.
Ovo sto sam pricala za bracnu zajednicu vazi za svaku zajednicu.
Druge se zajednice mogu napustati. Ja bratu Bodinu nisam dala savet da promeni tim Ja sam mu rekla da je samozavaravanje opasno i iza toga stojim – svaka je obmana i varka zna se od koga.
Mozda je on na pravom mestu, a mozda je za njega iz nekog razloga korisno da bude na mestu koje mu je laganica. Brat Bodin je jedini kome sam dala savet, a da ga nije trazio, jer sam primetila da zbog ovog duze pati, a patnja otrkriva postojanje greha i prisustvo obmane.
Bog se ne mesa u to sta cemo i sa kim da radimo ako se opis posla i nase ponasanje (i tazmisljanje) u poslovnoj zajednici ne kosi sa „Bog zeli da se spasis“.
Ono o cemu brat Bodi, a ni bilo ko od nas ne treba da brine je da ce na bilo kom poslu biti bez izazova (onaj izaziva i nikad ne omane).I gote i dole… gordost, pohlepa, zavist, ocaj… nekoliko njih ce sigurno svakog da zakaci i imace priliku da bira i izabere ono sto je dobro za spasenje ili propast. A i trpljenje mu ne gine. Sto manje greha i vise ljubavi, bice manje.
Zelim da skrenem paznju na vaznost bracne zajednice za spasenje i na to da niko ko je neozenjen ili neudat ne treba da bude zamajan stvarima koje nisu kljucne za spasenje, i tako ne ulozi dovoljan trud u pronalazenje bracnog druga. I to moze da bude obmana, baviti se manje bitnim, a ne uraditi bitno.
Savetovanje je klizavo, da. Ali ako smo zajednica, a ne skup, treba da razmenjujemo misljenja. Kad donosimo odluku treba da uzmemo u obzir misljenje koje smo stekli o savetodavcu, kakav kredibilitet u nasim ocima ima. A iza odluke treba da stojimo i ne krivimo savetodavca.
Draga sestro Ivana, bilo je predugacko, ali napisano sa ciljem da se razumemo. Nerazumevanje vodi udaljavanju, a razumevanje ljubavi. Trpljenje nije samo sebi svrha, a uspeh je kad se prevazidje. Nadam se da razumes zasto mislim da je moje misljenje hriscanski utemeljeno cak i kad po svom koloritu ne izgleda hriscanski.
Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Помаже Бог, драги брате Милораде
Моја последња порука је требала да послужи да ме разумеш зашто желим да изађем из дискусије.
Прво о „знању“ гледамо из два различита угла. Ти га посматраш по људској дефиницији о знању. Ја га с друге стране гледам као дару Божијем. Јер све што имамо дато нам је од Бога. То што ми поучени оцем лажи искривимо то знање које нам је дато и оно нам више не служи на спасење већ на пропаст, онда више не говоримо о „изворном“ знању већ о „лажном“ знању, које по мени више није знање, бар не у изворном смислу. И зато Сатана као отпадник од Бога не може да поседује знање, понављам у изворном смислу, и самим тим не може да га предаје људима. То што он предаје је лаж, а не знање. Из тога знање не може да буде добро и лоше, већ се дели на знање и „лажно знање“.
Што се тиче језика којим говоримо, ми говоримо истим језиком, а то је хришћански који јесте испуњен љубављу и разумевањем, а то што се не слажемо или не гледамо ствари истим очима,то значи да смо различити и да не размишљамо на исти начин, а то опет не значи да неко од нас размишља погрешно, већ да до истине долазимо другачијим путем, и да треба некад и разумети саговорника.
А што се тиче тога како су свети Оци долазили до истине, ту се слажем с тобом, али зато су они Свети Оци, а ми грешници. То не значи да не треба тежити да будемо као они, али ми у складу са својим способностима користимо речи и изразе да би представили истину.
Што се цитирање Светих Отаца или Светог Писма, не видим ништа лоше у томе, чак шта више може бити корисно за онога ко чита, а не само за онога коме је тај цитат намењен.
Е сад што се тиче саветовања, као што неко рече то јесте клизав терен, али нико од нас овде нема лошу намеру, и ако да савет, даје га да би приближио Богу саговорника, па чак и ако је „промашен“, Бог ће то уредити на спасење јер види добру намеру.Ово не пишем да би продубљивао разлике између нас, већ да покажем да иако различито размишљамо треба разумети саговорника. Сам си рекао ово је форум да следбеници или ученици Истине размењују мишљење, али треба некад разумети зашто размена мишљења није потребна.
Прости ми грешноме
Помаже Бог,
…И зато Сатана као отпадник од Бога не може да поседује знање, понављам у изворном смислу, и самим тим не може да га предаје људима…
Брате, прочитах ово па се запитах – откуд оваква мисао? Не сјећам се да сам то раније негдје прочитао.
Питам се, није ли Свето Писмо “изворно” знање? Рекао бих да јесте. Па ипак, знамо да лукави одлично познаје Свето Писмо. Лукавство лукавог се и састоји у томе што он истину мијеша са лажју: право, изворно знање предаје помијешано са својим отровом…
Вјероватно сам те нешто погрешно разумио, не замјери.
Бог ти помогао драги брате,
дал је до мене што не умем да изразим прецизно то што мислим или до вас тебе и брата Милорада, да не разумете шта је писац хтео да каже, Бог зна.Покушаћу детаљно да објасним то што мислим. Знање је дар од Бога, као и све што имамо у овом животу осим греха.
Сатана као створење Божије, знање које поседује добио је од Бога. Погордивши се и павши у грех, он и даље поседује то исто знање, али то знање његово је постало помрачено грехом, а отпавши од Бога, отпало је и од Извора знања.То знање његово јесте „знање“, као информације које поседује о Богу, људима и свему осталом, али је то „лажно“ илити „псеудо“ знање, јер се не напаја Богом. И онда то није знање у изворном смислу које је добио од Бога, када га је Бог створио. Навешћу пример.
Быт.2:19 Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
Быт.2:20 И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.Како је Адам знао којој животињи које име да да, када их је први пут видео? То знање његово је потицало од благодати Духа Светога, јер још увек није био искварен грехом, говорим о Адаму. Када је истеран из раја он је поседовао то знање и даље, али због греха и пада оно је постало помрачено, па имамо Каина који убија свог брата из зависти, јер је грех помрачио његово знање о Богу. За разлику од Сатане, човеку је дата могућност да упркос греху и даље да се напаја од Извора знања, када греши то напајање престаје, када се каје и живи праведно изнова се напаја.
Надам се да сам објаснио разлику између знања као дара Божијег и „знања“ које поседују Сатана и пали човек. Из мог угла ја то знање не могу никако другачије назвати него незнањем, јер нас удаљује од Бога, као што је Сатана, сав испуњен грехом и то знање користи да одвраћа људе од Бога, то „знање“ никако не смемо назвати знањем, јер то вређа знање које нам је дато од Бога а на наше спасење.
Прости ми грешноме
Draga braco i sestre
ima jedna knjiga koju mnogo volim. Izdaje je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve. S godinama se clanovi Sinoda menjaju, jedni se upokoje, drugi ih zamene, a opet, svako naredno izdanje je u slovo isto kao predhodna, sto nije slucajno.
Iako je znam napamet, svake godine je ponovo kupim, jer mi je nekako jasnije kad je tekst ispred mene. Zove se Crkveni kalendar. Odusevljava me to sto je na 3 malene strane sazeto svo znanje koje je coveku potrebno za spasenje.
Koga i za sta molimo.
U sta verujemo.
Koje zapovesti moramo da ispunimo.
Koje su svete tajne, od kojih cemo dobiti sve koje su nam potrebne iako su nam nepojmnjive.
Glavne hriscanske vrline i smrtni gresi.
Crkvene zapovesti.
Toliko znanja je potrebno, a za spasenje su presudni odluka i istrajnost.
Ovo je kao kompas coveku da ne izgubi pravac.
Eto pogledas se, pa ako uocis neki greh pogledas u koju vrlinu da ga pretvoris. Ako i ne uocis, pogledas vrline pa probas da upraznjavas bar neku od njih
I tako, nema veze ako si skrenuo levo ili desno, nije strasno ni ako si otisao nadole, sve dok znas pravac i nastavis da se trudis da ides navise. Nisi genije, nemas detaljne mape, ali ove jasna uputstva ti pomazu da se ne zbunis i ne zagubis i stignes tamo gde si se uputio.
Kad ga drzim u rukama, osecam milinu i sigurnost kakvu samo draga stvar s kojom sam povezana godinama moze da mi pruzi.
Nekad je veliko znanje presiroko, pa nam je ovakav sazetak od velike koristi.
Ljilja
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Брате Предраже,
Од сад ћу те сматрати за новог православног мислиоца, који је превазишао све до сад речено у историји цркве Христове и поставио темеље за нови речник и појмовник православних израза.
Милорад
Драги брате Предраже,
Мислим да је овде главна забуна настала око термина који се користи. Ви сте на трагу са оним што пишете, али је проблем што користите своје термине којима покушавате да објасните нешто. Ради се о томе да за то што ви пишете, већ постоји врло познат израз у Цркви, у Светом Писму и светоотачкој литератури.
Ви називате „лажним знањем, незнањем“ оно што је одувек познато као „телесно мудровање“, о чему пише апостол Павле у посланици Римљанима, (8.гл., 5. стих и даље) или „лажно названо знање“ (1. Тим 6:20). То што сатана предаје је управо то лажно названо знање, то јест, телесно мудровање којим су заражени сви људи након пада у грех. Заразио нас је сатана преко наших прародитеља које је погубио тако што их је подстакао на грех. Заражени смо и ми сами, који смо у Цркви. Управо је цео наш живот у Цркви заправо напор да се од телесног мудровања и избавимо. Рецимо један од најочигледнијих примера телесног мудровања и пале људске природе је, да парафразирам светог Игњатија Брјанчанинова, што ми људи овде живимо и планирамо свој живот као да смо вечни, као да вечности нема.
Један од путева исцељења нашег ума је да изучавамо светоотачку литературу, Свето Писмо са њиховим тумачењем и да тако исправљамо заблуде свог ума. Ви сте на трагу са својим расуђивањем, само је важно да сваку своју мисао проверавате Светим Оцима јер су они једини критеријум. Нас наше осећање да је нешто исправно може итекако да превари. Сваку своју мисао и став проверавајте са Светим Оцима.
Мислим да зато брат Милорад инсистира на тачности израза и са те стране је веома у праву.
Свако добро,
Станоје
Број корисника који су захвалили аутору: 1
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.