Узнемиреност, мрзовоља, лељост…

Бог ти свако добро дао брате,

Што би наш народ рекао welcome to the club, рекао бих да је тај клуб један од највећих у Православљу. У почетку је све лако, течно, питко јер нас Бог мотивише благодаћу Својом, о томе сам већ писао у некој од ранијих порука … да се не понављам. Сада када је „почетак“ прошао долазе муке на којима се виде јунаци.
Бити Христов је и тешко и лако … Он је љубав, воли нас као што нас нико није и неће волети и даје нам све што нам треба за спасење а за узврат не тражи много. На нашу жалост то мало је нама јадним хришћанима последњих времена… често много.
Буди спреман јер та борба коју сада војујеш те неће оставити док последњег издисаја. Можда не звучи утешно али тако је. Наш највећи непријатељ смо ми сами себи … и ако те сви непријатељи оставе … не брини… од себе побећи не можеш.
Сви мучимо ту твоју муку… неко мање неко више …и сви смо, као што ћеш и ти, нашли лек који најбоље помаже. Верујем, да као и мени, многима помаже читање омиљених духовних књига омиљених светитеља. Ја лично, Свету Гору доживљавам као другу кућу па ми светогорци у тренуцима које си ти лепо описао, они помажу. Никад не омане. Моја ташта, на пример, воли Русе па се одмах хвата за скуте Теофана Затворника … у сваком случају, кад те савлада малодушност, читај св. Пајсија, Порфирија и остале светитеље наших дана … они су искусили муке наших времена и хиљадама су помогли па ће и теби.
Благодат која обитава у њиховим речима ће те засигурно поново подићи на ноге. Поново ћеш и пасти и тако у круг, до преласка из смрти у живот.
Још само нешто … молитва, значи молитвено правило, би требало да буде наше главно делање, прескакање није добро, не зато што је то неки велики грех него зато што се много губи. Ономе који се до крви (кад ти се баш не чита а ти натераш себе) бори да одржи правило Бог много даје… и тај дар губиш кад прескочиш правило. Свети Серафим је руским сељанима дао „правилце“ … три пута Оче Наш, три пута Богородице Дјево и једном Вјерују које свако може да отслужи. Колико сам благодаран „убогом“ Серафиму за правилце… пробај и ти… кад „не можеш“ толико ћеш моћи.
Значи главу горе … ухвати се Пајсија, Тадеја… тражи лек који у твом случају најбоље ради и решио си проблем. Кад паднеш, устани.
Ја одавно не живим у Србији па не знам шта има да се купи али топло препоручујем „Сузе за свет“ ако то још може да се нађе. Можда би браћа и сестре са форума могли да препоруче нешто.

Читај и 17ту главу Јовановог јеванђеља да се подсетиш колико нас Христос воли.

Свако ти добро од Господа желим,

Иво

Број корисника који су захвалили аутору: 2

Slobodanka, kristina.ferari

Христос по среди нас, брате!

Ево како се ја сналазим када ме саватају узнемиреност, мрзовоља и лењост.

Без обзира на своје мисли, свако јутро се Богу молим, и читам Свето Писмо.
Тачније – цео духовни „пакет“ који се може наћи (за сваки дан!) овде:
https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj

Без обзира на своја осећања, у себи (или тихо када је то могуће) изговарам
док ходам по улици оно мало молитава које знам напамет и оне молитве
Богу које сам временом сам склепао.

Без обзира на вољу своју, проактивно реагујем на све потребе људи у свом окружењу.
Служим, шта ћу … И мени су људи помагали и кад им није било до тога.

Ко што видиш, трудим се да будем безобзиран. 🙂

И покушавам да се, по речима Апостола Павла, „угледам на њега (и остале светитеље)
као што се он(и) угледају на Христа“. А то радим и са „обичним“ верницима.
Што би народ рекао – крадем! 🙂
Како крадем? Па има у животима верујућих толико одушевљавања кад год они нешто ново
науче или доживе да, када ми они то препричају, ја „украдем“ и „спакујем“ у своју душу.

Ево, брат Александар је почео да организује Зумиране састанке, јесте све тек на почетку,
али планирам да се и од ових „саучесника“ овајдим. 🙂
Али – ПСТ – немој да им кажеш! 🙂

Елем, нека те Господ, Богородица и сви свети воде!

Тома

Број корисника који су захвалили аутору: 2

Slobodanka, kristina.ferari

Бог ти помогао, брате.

Борба против унинија је релативно једноставна, али мучна: све оно што те тело саветује да радиш одбаци и чини супротно. Уморан си и немаш снаге да идеш у цркву? Одлично, време је за идење у цркву. Немаш живаца да се молиш? Баш сад је прави тренутак за молитву. О.К., помолио си се, ал’ нешто не иде како треба, ниси се унео у то? ‘Ај’мо испочетка. Нешто те је прекинуло и ,,спасло“ молитве или чега другог – ,,виша сила“? Не, није заиста, сад за казну још која молитва кад се после вратиш и наставиш тамо где си стао. Онај ко се бори против чамотиње је као професионални спортиста који кад понови све вежбе по сто пута дода на силу још које понављање, не би ли продубио своју спремност још мало. Овај ломи своје неспособно тело да би га поново извајао какво му треба, овај други свој обамрли дух да би, као жарачем, разгорео божанствену ватру у њему. Ако неко већ и није сигуран колика му је заиста мера савест ће му сасвим јасно рећи. Интересантно је и то да лењи људи када се приморавају на молитви постају увек вредни и у пословима, а обрнуто не мора да буде.

Бог признаје једино праведни гнев, не и сујетни. Тако да: да не би нехотице погрешио, скрушавај се у молитвама стално, избегавај гнев на било кога, укључујући и себе. Зато је 50. псалм уврштен у дневне молитве, да нас подсећа и смирује. У недостатку старинског духовног руковођења морамо стално, непрекидно да ловимо себе.

Број корисника који су захвалили аутору: 3

Slobodanka, kristina.ferari, Stefan Nalcic

Dragi X, mozda je to zato sto ne zivis u monarhiji nego u republici. Sala mala, mozda te nasmeje. A i svakoj sali pola istine, mozda se u nazivu monarhija krije nesto od uzroka tvojih problema. Neka neuskladjenost sa realnoscu, pogresna ocekivanja… Nisi kralj, al imas cast da zivis u kraljevsvu Bozjem. Guraj.