Почетна » Узнемиреност, мрзовоља, лељост…

Узнемиреност, мрзовоља, лељост…

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Узнемиреност, мрзовоља, лељост…

Гледање 1 чланака - 1 до 8 (од 8 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1984
    monarhija
    Учесник

    Помаже Бог свима.

    Хоћу да поделим са вама оно што ме мучи већ неко време. Већ дуже време осећан узнемиреност, мрзовољу за све, нисам више толико посвећен молитвама као што сам био у почетку. Улењио сам се некако. Већ месец дана ако не и више нисам прочитао јутарњу молитву. Увече се трудим да не прескочим и увек исчитам нешто некад и одем на вечерњу али није као што је било некада сам свако вече ишао у цркву више сам био посвећен сада сам некако као више бесан на себе и дал ме то чини узнемиреним ја не знам.. Да ли неко има неки савет? Хвала!

    #1985
    ivo.vatovic
    Учесник

    Бог ти свако добро дао брате,

    Што би наш народ рекао welcome to the club, рекао бих да је тај клуб један од највећих у Православљу. У почетку је све лако, течно, питко јер нас Бог мотивише благодаћу Својом, о томе сам већ писао у некој од ранијих порука … да се не понављам. Сада када је „почетак“ прошао долазе муке на којима се виде јунаци.
    Бити Христов је и тешко и лако … Он је љубав, воли нас као што нас нико није и неће волети и даје нам све што нам треба за спасење а за узврат не тражи много. На нашу жалост то мало је нама јадним хришћанима последњих времена… често много.
    Буди спреман јер та борба коју сада војујеш те неће оставити док последњег издисаја. Можда не звучи утешно али тако је. Наш највећи непријатељ смо ми сами себи … и ако те сви непријатељи оставе … не брини… од себе побећи не можеш.
    Сви мучимо ту твоју муку… неко мање неко више …и сви смо, као што ћеш и ти, нашли лек који најбоље помаже. Верујем, да као и мени, многима помаже читање омиљених духовних књига омиљених светитеља. Ја лично, Свету Гору доживљавам као другу кућу па ми светогорци у тренуцима које си ти лепо описао, они помажу. Никад не омане. Моја ташта, на пример, воли Русе па се одмах хвата за скуте Теофана Затворника … у сваком случају, кад те савлада малодушност, читај св. Пајсија, Порфирија и остале светитеље наших дана … они су искусили муке наших времена и хиљадама су помогли па ће и теби.
    Благодат која обитава у њиховим речима ће те засигурно поново подићи на ноге. Поново ћеш и пасти и тако у круг, до преласка из смрти у живот.
    Још само нешто … молитва, значи молитвено правило, би требало да буде наше главно делање, прескакање није добро, не зато што је то неки велики грех него зато што се много губи. Ономе који се до крви (кад ти се баш не чита а ти натераш себе) бори да одржи правило Бог много даје… и тај дар губиш кад прескочиш правило. Свети Серафим је руским сељанима дао „правилце“ … три пута Оче Наш, три пута Богородице Дјево и једном Вјерују које свако може да отслужи. Колико сам благодаран „убогом“ Серафиму за правилце… пробај и ти… кад „не можеш“ толико ћеш моћи.
    Значи главу горе … ухвати се Пајсија, Тадеја… тражи лек који у твом случају најбоље ради и решио си проблем. Кад паднеш, устани.
    Ја одавно не живим у Србији па не знам шта има да се купи али топло препоручујем „Сузе за свет“ ако то још може да се нађе. Можда би браћа и сестре са форума могли да препоруче нешто.

    Читај и 17ту главу Јовановог јеванђеља да се подсетиш колико нас Христос воли.

    Свако ти добро од Господа желим,

    Иво

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #1986
    monarhija
    Учесник

    Хвала на свему. Покушаћу да се изборим и да победим ово што ме мучи. Да, изгледа да нисам једини и многима се то дешава и дешаваће се. Победићу ма ко год да стоји иза овога и покушава да ме скрене са правог пута. Хвала још једном.

    #1989
    tomislav.dackovic
    Учесник

    Христос по среди нас, брате!

    Ево како се ја сналазим када ме саватају узнемиреност, мрзовоља и лењост.

    Без обзира на своје мисли, свако јутро се Богу молим, и читам Свето Писмо.
    Тачније – цео духовни „пакет“ који се може наћи (за сваки дан!) овде:
    https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj

    Без обзира на своја осећања, у себи (или тихо када је то могуће) изговарам
    док ходам по улици оно мало молитава које знам напамет и оне молитве
    Богу које сам временом сам склепао.

    Без обзира на вољу своју, проактивно реагујем на све потребе људи у свом окружењу.
    Служим, шта ћу … И мени су људи помагали и кад им није било до тога.

    Ко што видиш, трудим се да будем безобзиран. 🙂

    И покушавам да се, по речима Апостола Павла, „угледам на њега (и остале светитеље)
    као што се он(и) угледају на Христа“. А то радим и са „обичним“ верницима.
    Што би народ рекао – крадем! 🙂
    Како крадем? Па има у животима верујућих толико одушевљавања кад год они нешто ново
    науче или доживе да, када ми они то препричају, ја „украдем“ и „спакујем“ у своју душу.

    Ево, брат Александар је почео да организује Зумиране састанке, јесте све тек на почетку,
    али планирам да се и од ових „саучесника“ овајдим. 🙂
    Али – ПСТ – немој да им кажеш! 🙂

    Елем, нека те Господ, Богородица и сви свети воде!

    Тома

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #1992
    monarhija
    Учесник

    Хвала вам Томиславе. На тренутак сам помислио да је господ одустао од мене или ја од њега не знам шта сам мислио био сам уплашен. Волим да се помолим, волим када сам расположен да се дуго молим господу. Нпр. читам акатист једном недељно и много ми прија што се толико дуго обраћам смао Исусу. Нека нас здравље, срећа и љубав увек прати. Амин!

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #1994
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Бог ти помогао, брате.

    Борба против унинија је релативно једноставна, али мучна: све оно што те тело саветује да радиш одбаци и чини супротно. Уморан си и немаш снаге да идеш у цркву? Одлично, време је за идење у цркву. Немаш живаца да се молиш? Баш сад је прави тренутак за молитву. О.К., помолио си се, ал’ нешто не иде како треба, ниси се унео у то? ‘Ај’мо испочетка. Нешто те је прекинуло и ,,спасло“ молитве или чега другог – ,,виша сила“? Не, није заиста, сад за казну још која молитва кад се после вратиш и наставиш тамо где си стао. Онај ко се бори против чамотиње је као професионални спортиста који кад понови све вежбе по сто пута дода на силу још које понављање, не би ли продубио своју спремност још мало. Овај ломи своје неспособно тело да би га поново извајао какво му треба, овај други свој обамрли дух да би, као жарачем, разгорео божанствену ватру у њему. Ако неко већ и није сигуран колика му је заиста мера савест ће му сасвим јасно рећи. Интересантно је и то да лењи људи када се приморавају на молитви постају увек вредни и у пословима, а обрнуто не мора да буде.

    Бог признаје једино праведни гнев, не и сујетни. Тако да: да не би нехотице погрешио, скрушавај се у молитвама стално, избегавај гнев на било кога, укључујући и себе. Зато је 50. псалм уврштен у дневне молитве, да нас подсећа и смирује. У недостатку старинског духовног руковођења морамо стално, непрекидно да ловимо себе.

    Број корисника који су захвалили аутору: 2
    #1995
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Заборавио сам једну ствар да додам. Важно је уз помоћ савести испитати своје тренутне могућности и постепено надограђивати. Никако по принципу: ,,Хм, раније сам се молио у цугу по 3 сата, сада не могу ни 5 минута… Почињем од вечерас поново по 3 сата.“ Ако смо се попели, па пали: морамо поново да се пењемо, а не да скачемо и прескачемо. Тресак на земљу, у супротном, буде много јачи од претходног.

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #2085
    Ljilja
    Учесник

    Dragi X, mozda je to zato sto ne zivis u monarhiji nego u republici. Sala mala, mozda te nasmeje. A i svakoj sali pola istine, mozda se u nazivu monarhija krije nesto od uzroka tvojih problema. Neka neuskladjenost sa realnoscu, pogresna ocekivanja… Nisi kralj, al imas cast da zivis u kraljevsvu Bozjem. Guraj.

Гледање 1 чланака - 1 до 8 (од 8 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.