U potrazi za istinom.

Pomaže Bog! Gledaću što kraće da vas uvedem i da objasnim situaciji.

Krenuo sam na fakultet školu u Novom Sadu i usput upoznajem devojku Blanku. Pre toga moj najbolji drug je pokušavao sa njom pre nego što ću je ja upoznati uopšte, ali  mu nije uspelo. Prošlo je neko vreme, desila se pritom žurka u stanu, a ja sam umeo da ga pitam o životu inače, pa i kako je na ljubavnom planu u ovom slučaju s njom -Blankom. On je odgovorio da nema ništa od toga. Objasnio sam mu situaciju da sam nešto osetio prema njoj, jer već smo se do tada sreli par puta na ulici i sve nešto kratko ali bile su tu neke varnice. Zatim mi je on odgovorio da nema ništa protiv jer od toga nema ništa, ali video sam da mu i dalje cakle oči kada je vidi, mada ona nije htela za njega. Upoznao sam bolje Blanku i posle par nedelja mi smo bili zajedno, zvanično. Dalje se dešava ,ukratko, živeo sam sa cimerom, on me je izbacio iz stana, ja sam išao na fakultet, nisam imao gde i na kraju Blanka i ja uzmemo stan.  I evo sad živimo već 3 godine zajedno, selili smo se 5 puta zajedno i menjali stanove i sada živimo u 6. u Beč-u. E sad…

Blnka u počektu nije imala poverenja u mene i to je bio kratak period gde je ona plakala kako ću je ostaviti itd. Mi smo bili od početka, naročito početak veze, kao jedinka, nismo se odvajali, a i dan danas mi izjavljuje ljubav. Ali, sada su se preokrenule stvari na mene da ja njoj više ne verujem, i jako sam komplikovan, zagorčavam joj život, ne možeš mi objasniti, jer od malena po nekoj psihoanalizi ja sam seksualno zavistan. Od neke 6-7 do 15-16 godine ja sam već imao neke radnje, kontakt i za ženskim i muškima, Bog da mi oprosti, i kajem se zbog toga, ali još ne mogu da čujem njegov odgovor na to. U nadi sam da mi oprašta . Danas volim stvarno žene, naročito svoju devojku, a za LGBT populaciju nisam, ali i ne govorim puno jer nisam upućen. Imao sam problema i sa tatom, nikada nije bio zadovoljan sa mnom na neki način, jer i on sam ima problem svog ego-a. On je najbolji i ništa neće da razume i uvek KRITIKA!  Slab sam, bilo smo baš deca, nekih scena se ni ne sećam, kao kroz maglu mi je, ali sedim i pokušavam da saberem misli i da se pomolim. Nisam još uvek naučio da trpim, pa i ovaj problem s Blankom, molim se svako veče, čitam molitvu. Ne verujem ni njoj ni svojim drugarima, čak šta više, mislim ili umišljam da rade protiv mene, da je imala s njima seksualne odnose, sa više njih. Ubeđena sam da postoji neko prisustvo zla i da me napada. I to su mogućnosti.
Nekada je jako bila čudna i mislim da imaju neki pakt.

Inače ona tetovira, a ovo su neke scene: Poznanik sa sela (mog rodnog mesta) je došao da se tetovira i naravno ja mislim dok se tetoviraju da se tu dešava i neko pipkanje (i ako ona meni uvek tvrdi i ja vidim da se ona profesionalno bavi tim i ima kućni studio i voli me i posvećuje mi uvek pažnju i ima empatije, prosto je neverovatna, LJUDI), naravno… Došao sam da malo popričam na kraj tetovaže kada će taj drugar na moje pitanje “kako ide?“  odgovorit sa “Evo malo se pipkamo“ i ja kao(tri tačke) i pritom ona izlazi iz toaleta i uputi mi onako pogled perifernim vidom kao neko zlo LJUDI MOJI, jer je i ona čula šta je rekao, kao alter ego neki, drugi liik.

Scena dva: Žurka je i drug nas zove da povučemo liniju spida (prestao sam sam tim, svim, ponekad pomislim da sam izgradio sve to baš zbog tog peroda droge, tu strepnju) . I sad mi ulazimo ,ja obavim i pošto je wc uzak, samo wc šolja takav tip wc-a, njih dvoje ostanu a ja izađem. Naravno ja opet dobijem taj osećaj anksioznosti, probadanje kroz utrobu, briga, ona izlazi, kao da su radili nešto u wc-u,pogledam je u oči, zenice čudnog oblika, nešto mi je uplašena. Pitam je šta je bilo, što su ti takve oči, uplašena si? Pokušao sam pre procene da se saberem. To je onaj drugar koji se bukvlano posle te večeri, evo do sad, celoj ekipi više nije javio, nestao je. Nekada je imao naviku da se javi.

Inače, svaki dan mi se dešavaju scene kao da mi ih sam djavo namešta, kao da sam već čipovan i sve prisluškuju, korak su ispred mene, da ja ljudi  dobijam odgovore unapred ili je toliko usko povezano. Verovatno ih nekada svi imamo. Tipa, pitam Blanku nešto i taj lik u kojeg sumnjam mi odgovori kroz neki post na Facebook-u, ja ostanem izbezumljen, jako čudno. I to nije ništa kakvih scena ima iz dana u dan… Gledam da opstanem kroz molitvu i da čekam na odgovor tako što ću mu dopustiti da me nauči da trpim, praštam i volim. Oprostio bih im svima kada bi mi rekli i njoj s kojom živim. Sad smo u Beč-u, ona radi  pošto ima EU papire kako bi i ja dobio vizu. Sva je dobra i poštena, voli mog brata i roditelje. GOVORIM SEBI DA SAM JA U KRIVU. Ali to je sve tako spontano od strane nje i njih, i mislim da su i danas u kontaktu. Spontano je i neopterećujem se toliko i na kraju uvek ona pobedi. Molim se za odgovore i za svoju familiju i njenu. Njeni su razvedeni i posle joj je mama imala problema u drugoj vezi dok je Blanka živela s njima. Tukao je taj očuh njenu mamu, a i mama joj ima problema sa drogom. Blanka je bila u 2 veze, kako ona kaže, gde je je taj prvi dečko isto nešto izbegavao, mada valjda je bio muljator, a taj drugi je varao… I jeste ona ORTAČKI što bi se reklo, nastrojena. Priča mi i za tog 3. dečka  iz srednji čim ga je varala odma mu je rekla i dan danas su dobri drugovi, najbolji. Krstila se zbog mene u pravoslavnoj crkvi i počeo sam da joj se zahvaljujem zbog toga. I to se krstila kada sam imao najgori period, tada smo to uradili.

Treća scena je: Mi smo došli u kafić i žurka je i sad moj dugogodišnji prijatelj (ne onaj s početka) koji je sa mnom u bendu, kao da je već namirisao neku nesigurnost između mene i nje ili PROSTO zna o čemu se radi već otkako su oni u tim spletkama, ona mu je rekla i čak mislim da je imala s njim odnose. Tek je stigao u kafić s još jednim drugom i izgovara iz čista mira dok seda na stolicu trljajući ruke “EEEE da vidimo kome ćemo sad devojku da macnemo(ukrademo)“ i tu je mene neka polu paranoja uhvatila da smo se mi srednjacima dok nas svi gledaju, jedan drugom u faacu unosili. Nismo se javljali neko vreme jedan drugom i posle nismo ni spominjali samo smo opet počeli da se druužimo, dopisujem prvenstveno. Jako čudno!

Voleo bih neko da bar podeli neko mišljenje sa mnom ili na ovu temu. Ja sam to sad tako malo otrcano sve napisao, nemoj te mi zameriti, a i droge sam se ostavio na vreme. Pun sam emocije, toliko da čim pomislim na brata malog od 7 godina, ja se rasplačem. Ne znam šta ću, ali ne dobijam nikakve odgovore (možda je ona i njena dobrota sam odgovor, nego sam slep pred očima) i sad smo još u Beč-u, daleko smo od svega toga, ali opet mislim da je neka fora, da ona sada hoće da izađe iz svega toga jer hoće sa mnom i decu da ima kako ona kaže. Moguće, pa i ako sam ja KRIV da mi kažete KRIV SI BRATE, KRIV… Zbog traume iz detinjstva, a tek da vam ne pričam iz prošle veze kako me je varala devojka i terala me da je varam s svojim drugaricama. I ja sam tada varao nju, a i varao sam tu što sam je s njom varam. Ako me razumete, smešno je, ali to je možda odgovor. Da sam opterećen.
Ona je jako dobra, ali stojim između dve vatre, kao da bi mogao da joj vidim to lice koje sam tada ugledao, oči zmijske, ali stvarno zmijske oči. Kao kada bi vam neko od familije u koga nikada ne biste posumnjali, za vreme ručka, rekao nešto da vam presedne.

Hvala unapred!