Tragom starog pisma na Svetosavlju…Aksios Prodromos

Pomaže Bog!

Sada na novom forumu:-) ne osećam više potrebu da obraćanje započinjem sa „Č. oci sestre bratio, praštajte što se dugonisam javio..“

Vremena je dosta prošlo otkad sam to pisao,  ja nikako da pronađem, ni onlajn (sve mi izlazi nekakav Nešin „fehlgešlagen“:-)) otkad smo supruga i ja boravili u manastiru kraj Sparte na Peloponezu…

U međuvremenu, moji su se Starci preselili na Sv. Goru, a mladi o. Prodromos (koji je zamonašen tu kao dete, iz lok. sela), junak jedne od mojih priča  – je danas vladika Južnog Madagaskara, Aleksandr.  Patrijaršije…

Evo najzanimljivijeg dela, sa stare mejl liste:

Ima samo jedna stvar, koja remeti naš spokoj u tim večernjim satima.

Naime, ama baš svako veče, tu ispod prozora gostinskog konaka, čijemo

kako se pali motor manastirskog džipa, spoljnja kapija se otvara i kola

negde odlaze.. i nešto kasnije se vraćaju. Uvek u isto vreme.

 

Tokom boravka, već smo upoznali “konfiguraciju terena” – okolnih sela

koja su opustela davno, ekonomskom emigracijom u SAD i veće grčke

gradove. Tako nam se još čudnije čini ovo – koga to oci u po noći (u

manastiru je sve tiho i prigušeno već nakon 7-8 uveče) uporno

posećuju. Kako vreme prolazi, kreću i sablažnjive misli: ko to od otaca

izlazi noću iz manastira i gde odlazi, i šta radi.. Verujemo da je u

pitanju nekakav starac ili starica koje možda oni obilaze, neguju, ali

zašto uvek noću. Preko dana, naravno niko i ne govori o tome, da je

neko išao negde, kod nekog..

 

Tek pred rastanak, naravno, ja ne izdržah (iako je Zvezdana već

uveliko crvenela što sam se usudio da pitam TO oca Damjana, u istom

tom starom autu, na putu ka autobuskoj stanici u Sparti, gde treba da

uhvatimo bus za Atinu pa kući u Srbiju). Kažem, oče, uvek čujemo noću:

neko svako veče odlazi ovim džipom negde..?

 

Kaže: “A, to ja idem po oca Prodromosa. Imamo neke dobre ljude, koji ga

dovezu posle večernje škole do kraja asfalta, i on tu svako veče čeka

da dođem po njega. Otac Prodromos treba da postane đakon dogodine, a

ovde u Grčkoj zakon propisuje da takav mora da ima srednjoškolsko

obrazovanje..”

Od tih vremena još – bili smo tamo i kada je o. P. tražio blagoslov da napusti starca, već kao jeromonah, zarad misionarskog rada u Africi. Bilo je to teško i tužno veče za sve u manastiru, a supruga i ja smo se pukim slučajem našli među poslednjima koji su se oprostili od njega. Rastali smo se u suzama. Godine su protekle od tada…

Ja sam tek skoro, maltene ovih dana, naleteo slučajno na stari SPC link:

http://www.spc.rs/sr/hirotonisan_episkop_tolijare_juzhnog_madagaskara

Naravno, ubrzo sam uspostavio kontakt sa dragim prijateljem.., slike koje mi je vladika poslao – bukvalno svaka fotografija može na naslovnu stranu kojeg god Orto-misionarskog magazina.

Prosudite i sami. U okviru ove teme okačiću neke od tih fotografija, malo i da se upoznam sa ovom novom platformom, a najviše da podelimo radost sa vama.

U Hristu,

Uglješa i Zvezdana.

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1

Saša Milojević