› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Susret sa neprirodnim
- This topic has 1 одговор, 2 гласа, and was last updated Постављено пре 1 недеља, 3 дана by aca.
-
АуторПоруке
-
3. јануар 2025. у 15:08 #3719
Pozdrav dobri ljudi,
Imao sam cudno iskustvo i cudan susret pre par godina,
U sustini mesec dana svakog dana me je budilo disanje za vratom,
pritisak na grudima, nesto da hoda po meni, da poziva moj glas,
da zvizdi ili slicno, u tim situacijama posle nekog vremena sam oguglao na ta desavanja zbog svoje da kazem licnosti jake i prosto nije me doticalo da l ce me buditi to nesto tokom noci i da li ce mi dosadjivati, i onda je prosto prestalo, molio sam se Gospodu svakodnevno, i tako posle nekog duzeg perioda u sred noci dok sam spavao to nesto se popelo na mene dok sam spavao, a spavao sam u istoj prostoriji sa babom i dedom, deda je bio pored mene i prepricali su mi sta su culi ujutru i sta se desilo, u sustini ja sam osetio pritisak na svom pokrivacu kako nesto lezi na meni bio sam okrenut na stranu spavao i u jednom trenutku je krenulo da me davi i ja sam pokusao da zovem u pomoc ali nisam imao glasa, i sutradan mi je receno da sam sinoc davio opisali su mi baba i deda donekle i shvatio sam da to nije samo u mojoj glavi i da izmisljam. Proslo je par godina nista se nije desavalo molio sam se Gospodu, i tako jednog dana pre manje od godine, desi se da osetim u sred noci to nesto da se penje po meni i da stoji na meni, sestra je bila budna i cula je nesto kaze kod mene. Nakon toga bio sam sam u kuci i probudio sam se i za neko cudo kao da se uvek desava u 03:00, – ili 03:10, elem da predjem na stvar, probudih se osetih nesto da se penje postepeno od nogu ka gore preko pokrivaca mog, osetih dah neki, nekako se trgnuh i ustadoh da bih na kraju sobe video crno stvorenje nekog nedefinisanog tacno oblika manje velicine, i u trenutku kad sam upalio svetlo nestalo je, seo sam na stolicu i ugasio svetlo i celo vece proveo na stolici budan dremao da kazem jer nisam mogao u krevet a i zeleo sam da se suocim sa tim sto me je proganjalo. Nakon toga nista se vise nije desilo. Hteo bih napomenitu da sam poceo Gospodu Bogu da se molim vec 3 godine svakog dana, i cak nasuprot tome da cudna desavanja su me zadesila…I evo sad sam miran dosta sam sa sobom i sa svojom verom, nemam strah nisam ga ni imao skoro uopste u tim okolnostima, jer previse verujem u dobro da bi me lose spotacinjalo i vuklo sebi. Sad zanima me da li postoji neko objasnjenje za ovo desavanje, jer nakon ovog pitanja cu postaviti jos jedno koje me je i dovelo ovde na ovaj forum, zbog toga sto sam doziveo.Na ovaj tekst sam dobio odgovore.
Ali na sledeće nisam dobio:
Друго што се десило је то да ми је крст дрвени са Острога који носим око врат био преполовљен на пола једно јутро након што сам се пробудио пре два месеца. Нисам сигуран шта се десило и како је то могуће. Спас налазим у вери и молитви. Захваљујем се Господу на свему и молим се свакодневно, од како ми је пукао крст нисам имао проблема никаквих. Шта ли пуцање крста дрвеног на пола може значити?.
Поред овог дешавања нов крст сам стављао око врата и он се сваки пут одвеже и падне ми са груди. Последњи пут пре 2 недеље сам га ставио сестра га је везала око врата и рекла да је немогуће да се одвеже. Након мог изласка из куће и одласка на тренинг само сам осетио у тренуту на путу ка теретани како ми клизи крст низ груди. Дрвени крст са Острога. Одвезао се и након везивања од стране друге особе.
5. јануар 2025. у 13:02 #3720Помаже Бог брате добри !
мени се то често дешавало једно 10 гогина.. незнам да ли сам пар ноћи могао спавати нормално, јасно сам осетио страхове дављења итд..
будио сам се чак на поду, испод кревета, на тераси.. тако да је морао један рођак спавати поред мене.
чим сам кренуо у Цркву , тј да држим све постове у радости, да идем на Литургију сваке недеље (то је најбитније!) да читам молитве у кући својој уз благослов духовника, да се исповедим у сузама итд.. одмах ми је све престало, значи у 15 дана буквално 90% тих страхова је прошло, и што је најбитније. на јако ЈЕДНОСТАВАН начин..
плус мени грешном и свима осталима, Бог даје не само опроштај грехова него и велику радост и благодат Светога Духа!
значи потпуна супротност прво стања од другог.
сад немогу да ме пробуде колико спавам 🙂ако желиш и имаш радост да живиш тако, незнам да ли си већ у томе, онда можеш наћи неког доброг свештеника у крају , или јеромонаха.. можеш отићи до њега, и све га питати без устручавања. то што ти крст пуко није страшно, ставићеш други.. битне су нам душе, наш ум и срце..
наша молитва сама у кући , без поста без литургије сваке недеље ти је мора се тако рећи, јако сиромашна..
незнам да ли си се брате икад исповедио?сетио сам се да сам једном ипак имао такав случај и док сам био у вери активан, али само једном, да је било јако и осетљиво али на скроз други начин.. ноћио сам у Посници Св Саве у Светој Гори у Кареји.. ту живи један Монах и један искушеник. идем често код њих, пошто је строг начин живота, букално цео дан молитва и рад и мало спавања… мени су дали први пут благослов , прво да спавам три сата па да почнен да читам Псалтир. чим сам легао , мене тако напао зли дух , да ме је давио и говорио, да бежим из те келије, или ће ме убити и растргнути. нисам могао руке да померим, али чим сам изговорио, Господе Исусе Христе… и узео бројаницу.. одмах су та искушења нестала као дим, као престава кад се заврши… нимало се нисам уплашио. хоћу да ти кажем да Господ наш Исус Христос , који је љубав , у милисекунди реши све то.. то су мала искушења. много су опаснија искушења кад мрзимо например.
некад демони страхова нас могу нападати, због свог греха, некад због греха родитеља, или просто што немамо имунитет и благодат Светога Духа, а тај се стиче само редовним и пуним животом у Цркви… а уз то задобија се велика радост , слобода и сузе љубави .
друга су искушења од демона страха кад например напредујемо у некој врлини, или кад Бог нама жели да подари нп. неки благослов, а Он то жели, а зли дух жели да нас спречи у томе, па напада нас кроз страх. јер је он слабић а може само да нас „плаши“ и ништа друго.. јер Бог жели да нам подари самога себе. зато треба ићи свим срцем и умом ка Исусу Христу… никако половично.
у Цркви треба тражити само Њега а то је Исус Христос.опет слушај паметмније од мене, ја сам ти само поделио своје лично искуство, што је било ужасно па после много радосно… 🙂
праштај брате мој и свако добро ти желим! помоли се за мене ..
Број корисника који су захвалили аутору: 2
-
АуторПоруке
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.