- This topic has 5 odgovora, 4 glasa, and was last updated Postavljeno pre 3 years, 4 meseca by
.
-
Poruke
-
Pomaže Bog braćo i sestre.
Gledao sam neki prilog o grehovima i strastima i tu su rekli „stomakougađeanje“ i da sve počinje od toga. E sad mene zanima, uhvatio sam se u koštac sa tom strašću, borim se, ali zanima me, kako uzeti dovoljno hrane, da ne nahranimo strast, a kako opet uzeti dovoljno hrane da nemamo onaj osećaj krivice u smislu, „zgrešio sam, opet sam stomakougađao“, mislim da je izgladnjavanje poželjno, pre sveza zbog sdravlja na ovom putu, a isto tako zbog dobijanja carstva nebeskog, naravno tu može da proizađe gordost, tašitane i sve te ostale duhovne stvar, gde mi mislio da smo mi sad nešto uradili, ali džaba sve, kad smo mi samo tom jednom mišlju srušili ceo naš podvig.
Imam još jedno pitanje, a to je: Da li je kulturno zahtevati od monaha, da bude naš duhovni otac, kao što znamo monasi su svoj život predali Gospodu.
Bog ti pomogao prijatelju,
Evo ovako pokušaću da te posavetujem najbolje što mogu ako grešim neka mi Bog oprosti i neka me druga braća i sestre isprave.
Što se tiče stomakougađanja jako čest problem ne samo kod našeg naroda već i kod drugih stoga treba ne samo u hrani biti umeren već i u svemu drugom, kao što kažu naši stari treba jesti umereno i hraniti svoju glad a ne oči stoga polako i imaj granicu u svemu pogotovo u hrani ja ti kažem iz iskustva čoveka koji je imao preko 110 kg i koji je zahvaljujući veri i postu smršao na 83 kg, evo ovako moj ti je savet moli se, posti kada treba i polako samo i umereno u svemu.
Što se tiče tvog drugog pitanja zavisi koliko je monah spreman na to naravno mi uvek možemo od njih tražiti da nam pomognu kada imamo pitanja ali da monasi budu duhovni oci zavisi od njih iskreno ne mogu više da ti napiišem o tome jer sam jednom pokušao i sam to ali jednostavno sam shvatio po priči mnogih sveštenih lica da je čoveku bolje da spoznaju u veri traži sam bilo to kroz knjige, molitvu…
Nadam se da sam ti malo pomogao oko svega što te muči.
Neka te Bog čuva kao i sve nas.
Bog ti pomogao, brate.
Stariji monasi po manastirima imaju svoje sisteme po kojima određuju kolika je nečija mera hrane. Jedan od najprostijih je da uzmu početnika, teraju ga da jede dokle može da izdrži, dok ,,ne pukne“, a posle ga ,,izgladnjuju“ malim količinama dok ne vide da mu ponestaje snage i onda mu tu odrede neku okvirnu sredinu između ta dva.
Brat Đorđe je potpuno u pravu, ali se može desiti što se i meni dešava – da se gojim za vreme posta. Moj organizam ne prima baš najbolje posnu hranu iz meni nepoznatog razloga. Srednjevekovni ohridski monasi, hranjeni po tipiku svetoga Save, bili su snažniji i uhranjeniji od tamošnjih svetovnjaka, iako su se podjednako bavili teškim fizičkim radom. Možda to deluje malo kao fikcija, ali molitva hrani i telo, ne samo dušu.
Takođe, nije sramota otići ni do dobrog nutricioniste ako ne umeš da se snađeš. To im je posao, na kraju krajeva.
Što se drugog pitanja tiče: nije kulturno zahtevati ništa ni od koga ko nije obavezan da nam učini. Što ne znači da nije mudro ili potrebno. Sveti Antonije Veliki nije znao kako da otera svetog Pavla Priprostog koji je insistirao da ga ovaj uzme za učenika, te ga je i vređao i izgladnjivao i šta mu sve nije radio, pa je pred njegovom dijamantskom voljom – i popustio i pristao. Naravno, nije to sveti Antonije iz obesti radio, nego je hteo samoću. Ipak, to su dva čoveka u svojoj specifičnoj situaciji. Da li treba da ostaneš uporan u svojoj nameri – moraćeš sam da proceniš. Gledaj korist, a ne bonton. Ako te je nekad sramota da učiniš neko dobro delo ili da digneš svoj glas – da ti Hristos kaže: ,,Pođi za mnom“, da li bi te bilo sramota da kažeš: ,,Idem“?
Negde sam čitao o tome da je mera sledeća: treba da jedeš toliko da posle jela poželiš da se pomoliš. Jednostavno gledaš da li posle jela možeš da se moliš, normalno da radiš. Ako posle jela samo želiš da se odmaraš, preterao si sa jelom (čak i ako si imao u planu samo da se odmaraš). Pritom, treba da pojedeš dovoljno da možeš da ispunjavaš sve svoje obaveze (na poslu, u porodici i druge obaveze). Što znači da moraš sam da osetiš koliko ti je potrebno i dovoljno. Na početku ćeš grešiti, ali vremenom ćeš naći odgovarajuću meru.
To je što se tiče količine hrane. Što se tiče ukusa, malo je nezgodnije. U idealnom slučaju, ješćeš sve, bez obzira šta je i nimalo se nećeš obradovati ako je ukusno ili ožalostiti ako je neukusno. Moguće, ali teško dostižno i sumnjam da je obavezno dostići taj nivo. Slobodno pojedi nešto ukusnije, ali ako, kad nemaš tu vrstu hrane, osećaš nelagodu jer ti se to baš jede, onda je to strast i treba da se ispovedi.
Pritom, vodi računa da ne bacaš hranu. Ako si hrane napravio mnogo više nego što ti treba, daj nekome. Mi smo danas navikli da hrane imamo dovoljno. Ali, to je privilegija savremenog doba, ljudi su nekad bili srećni ako bi godina bila dovoljno rodna. Treba da osećamo zahvalnost prema Bogu što živimo u takvo vreme da uvek imamo da jedemo i plus da biramo. To je ogroman dar Božiji.
Izvinite, opet ja, dodao bih još nešto.
Izgladnjivanje može da bude dobro u slučaju da možeš da podneseš to, da te to ne ometa u dužnostima i da imaš blagoslov duhovnika. Ako nisu zadovoljena sva tri uslova, nemoj da probaš.
Naravno da može da dođe do gordosti, ali šta god čovek da radi može da dođe do gordosti. Zato treba da se savetuje sa duhovnikom i da stalno sebe ispituje.
Da li je kulturno insistirati da ti neko bude duhovnik? Bodin je tu u pravu, nije. On je naveo izuzetak. Ne znam za taj događaj, ali verujem da se baš tako zbilo, liči na događaje iz žitija svetih. Ipak mi se čini da je to izuzetak, a ne pravilo i da bi trebalo da tražiš drugog duhovnika. Ja ti savetujem da se pomoliš Bogu i Bog će otkriti odgovarajućeg za tebe, kad On bude smatrao da je najbolje. Nije važno samo kakav je neko duhovnik, već i kakav je za nas. Ako nađeš dobrog, to će ti veoma mnogo pomoći; ali ako nađeš neodgovarajućeg, možeš imati i štete.
Nažalost ne mogu da se složim sa braćom oko izgadnjavanja, jer znate kako izgladnjavanje mnogo šteti zdravlju organizma koje se može kasnije ispoljiti, bolje je postepeno smanjivati hranu u svim količinama koliko čovek misli da mu je potrebno slušajući svoj organizam, bolje je početi sa posnom hranom jer je dosta jača od ove standardne ako je želja za tim velika ali ako ne onda kombinacija i uvek svaki dan obrok količine manje i doćiće sve na svoje jer treba čovek da sebi postavi koliko i šta treba da uradi, stoga izbegavaj nasilno izgladnjavanje čuvaj svoj želudac i konačno ćeš uspeti samo ukoliko veruješ u to.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.