Почетна » Стомакоугађање и духовник.

Стомакоугађање и духовник.

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Стомакоугађање и духовник.

Гледање 1 чланака - 1 до 6 (од 6 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1103
    Недељко
    Учесник

    Помаже Бог браћо и сестре.

    Гледао сам неки прилог о греховима и страстима и ту су рекли „стомакоугађеање“ и да све почиње од тога. Е сад мене занима, ухватио сам се у коштац са том страшћу, борим се, али занима ме, како узети довољно хране, да не нахранимо страст, а како опет узети довољно хране да немамо онај осећај кривице у смислу, „згрешио сам, опет сам стомакоугађао“, мислим да је изгладњавање пожељно, пре свеза због сдравља на овом путу, а исто тако због добијања царства небеског, наравно ту може да произађе гордост, ташитане и све те остале духовне ствар, где ми мислио да смо ми сад нешто урадили, али џаба све, кад смо ми само том једном мишљу срушили цео наш подвиг.

    Имам још једно питање, а то је: Да ли је културно захтевати од монаха, да буде наш духовни отац, као што знамо монаси су свој живот предали Господу.

    #1104
    djordje.micic
    Учесник

    Бог ти помогао пријатељу,

    Ево овако покушаћу да те посаветујем најбоље што могу ако грешим нека ми Бог опрости и нека ме друга браћа и сестре исправе.

    Што се тиче стомакоугађања јако чест проблем не само код нашег народа већ и код других стога треба не само у храни бити умерен већ и у свему другом, као што кажу наши стари треба јести умерено и хранити своју глад а не очи стога полако и имај границу у свему поготово у храни ја ти кажем из искуства човека који је имао преко 110 кг и који је захваљујући вери и посту смршао на 83 кг, ево овако мој ти је савет моли се, пости када треба и полако само и умерено у свему.

    Што се тиче твог другог питања зависи колико је монах спреман на то наравно ми увек можемо од њих тражити да нам помогну када имамо питања али да монаси буду духовни оци зависи од њих искрено не могу више да ти напиишем о томе јер сам једном покушао и сам то али једноставно сам схватио по причи многих свештених лица да је човеку боље да спознају у вери тражи сам било то кроз књиге, молитву…

    Надам се да сам ти мало помогао око свега што те мучи.

    Нека те Бог чува као и све нас.

    #1105
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Bog ti pomogao, brate.

    Stariji monasi po manastirima imaju svoje sisteme po kojima određuju kolika je nečija mera hrane. Jedan od najprostijih je da uzmu početnika, teraju ga da jede dokle može da izdrži, dok ,,ne pukne“, a posle ga ,,izgladnjuju“ malim količinama dok ne vide da mu ponestaje snage i onda mu tu odrede neku okvirnu sredinu između ta dva.

    Brat Đorđe je potpuno u pravu, ali se može desiti što se i meni dešava – da se gojim za vreme posta. Moj organizam ne prima baš najbolje posnu hranu iz meni nepoznatog razloga. Srednjevekovni ohridski monasi, hranjeni po tipiku svetoga Save, bili su snažniji i uhranjeniji od tamošnjih svetovnjaka, iako su se podjednako bavili teškim fizičkim radom. Možda to deluje malo kao fikcija, ali molitva hrani i telo, ne samo dušu.

    Takođe, nije sramota otići ni do dobrog nutricioniste ako ne umeš da se snađeš. To im je posao, na kraju krajeva.

    Što se drugog pitanja tiče: nije kulturno zahtevati ništa ni od koga ko nije obavezan da nam učini. Što ne znači da nije mudro ili potrebno. Sveti Antonije Veliki nije znao kako da otera svetog Pavla Priprostog koji je insistirao da ga ovaj uzme za učenika, te ga je i vređao i izgladnjivao i šta mu sve nije radio, pa je pred njegovom dijamantskom voljom – i popustio i pristao. Naravno, nije to sveti Antonije iz obesti radio, nego je hteo samoću. Ipak, to su dva čoveka u svojoj specifičnoj situaciji. Da li treba da ostaneš uporan u svojoj nameri – moraćeš sam da proceniš. Gledaj korist, a ne bonton. Ako te je nekad sramota da učiniš neko dobro delo ili da digneš svoj glas – da ti Hristos kaže: ,,Pođi za mnom“, da li bi te bilo sramota da kažeš: ,,Idem“?

    #1108

    Негде сам читао о томе да је мера следећа: треба да једеш толико да после јела пожелиш да се помолиш. Једноставно гледаш да ли после јела можеш да се молиш, нормално да радиш. Ако после јела само желиш да се одмараш, претерао си са јелом (чак и ако си имао у плану само да се одмараш). Притом, треба да поједеш довољно да можеш да испуњаваш све своје обавезе (на послу, у породици и друге обавезе). Што значи да мораш сам да осетиш колико ти је потребно и довољно. На почетку ћеш грешити, али временом ћеш наћи одговарајућу меру.

    То је што се тиче количине хране. Што се тиче укуса, мало је незгодније. У идеалном случају, јешћеш све, без обзира шта је и нимало се нећеш обрадовати ако је укусно или ожалостити ако је неукусно. Могуће, али тешко достижно и сумњам да је обавезно достићи тај ниво. Слободно поједи нешто укусније, али ако, кад немаш ту врсту хране, осећаш нелагоду јер ти се то баш једе, онда је то страст и треба да се исповеди.

    Притом, води рачуна да не бацаш храну. Ако си хране направио много више него што ти треба, дај некоме. Ми смо данас навикли да хране имамо довољно. Али, то је привилегија савременог доба, људи су некад били срећни ако би година била довољно родна. Треба да осећамо захвалност према Богу што живимо у такво време да увек имамо да једемо и плус да бирамо. То је огроман дар Божији.

     

    #1109

    Извините, опет ја, додао бих још нешто.

    Изгладњивање може да буде добро у случају да можеш да поднесеш то, да те то не омета у дужностима и да имаш благослов духовника. Ако нису задовољена сва три услова, немој да пробаш.

    Наравно да може да дође до гордости, али шта год човек да ради може да дође до гордости. Зато треба да се саветује са духовником и да стално себе испитује.

    Да ли је културно инсистирати да ти неко буде духовник? Бодин је ту у праву, није. Он је навео изузетак. Не знам за тај догађај, али верујем да се баш тако збило, личи на догађаје из житија светих. Ипак ми се чини да је то изузетак, а не правило и да би требало да тражиш другог духовника. Ја ти саветујем да се помолиш Богу и Бог ће открити одговарајућег за тебе, кад Он буде сматрао да је најбоље. Није важно само какав је неко духовник, већ и какав је за нас. Ако нађеш доброг, то ће ти веома много помоћи; али ако нађеш неодговарајућег, можеш имати и штете.

    #1125
    djordje.micic
    Учесник

    Нажалост не могу да се сложим са браћом око изгадњавања, јер знате како изгладњавање много штети здрављу организма које се може касније испољити, боље је постепено смањивати храну у свим количинама колико човек мисли да му је потребно слушајући свој организам, боље је почети са посном храном јер је доста јача од ове стандардне ако је жеља за тим велика али ако не онда комбинација и увек сваки дан оброк количине мање и доћиће све на своје јер треба човек да себи постави колико и шта треба да уради, стога избегавај насилно изгладњавање чувај свој желудац и коначно ћеш успети само уколико верујеш у то.

Гледање 1 чланака - 1 до 6 (од 6 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.