НАСЛОВНА » Savet

Savet

Гледање 1 чланака - 1 до 5 (од 5 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #3469
    dusica.123
    Учесник

      Pomaže Bog! Molila bih da mi neko da savet. Imam 29 godina i nisam aktivan član crkve. Kako pobediti očajanje zbog životnih promašaja, lutanja i svega što ide uz grešni život bez Boga i crkve..Kako pobediti očajanje zbog svega toga i smoći snage i hrabrosti da se krene pravim putem i pokajati se?

      Број корисника који су захвалили аутору: 1
      #3470
      Slobodanka
      Учесник

        Pomaže Bog! Molila bih da mi neko da savet. Imam 29 godina i nisam aktivan član crkve. Kako pobediti očajanje zbog životnih promašaja, lutanja i svega što ide uz grešni život bez Boga i crkve..Kako pobediti očajanje zbog svega toga i smoći snage i hrabrosti da se krene pravim putem i pokajati se?

        Draga Dusice,

        zao mi je sto se ne osecas dobro, i volela bih da ti pomognem.

        Prvo, ne treba da ocajavas i optuzujes sebe toliko, ti si pre svega mlada i pred toobom je ceo zivot, u kome mozes svakog dana uciniti nesto dobro i za sebe samu i za bliznje. Nije zivot promasen zato sto nisi isla u ckvu i ne znaci da si gresna jer nisi isla redovno ili postila, pricescivala se…

        Najvaznije je da ti imas u sebi ljubav prema Bogu, da veruje su Boga ali i u sebe, jer on u tebe veruje. U sve naj, kako god se mi osecali. Ja ne umem lepo da pisem kao neki divni ljudi na ovom forumu, koji su mnogo mudriji od mene, ali evo prostim recima zelim da ti kazem da je vazno samo da se ne predajes ocaju, da ne odustajes od sebe ili uopste nekih ciljeva… Moras imati nki cilj, neki zivotni poziv, moras nesto da radis, ako nema posla onda volonterski, moras necim da se bavis, da budes aktivna, a ako mozes da odes u crkvu, da postis, da se molis, to bi bilo divno i puno bi ti pomoglo. Ja imam skoro 60 godina i mnogo sam vreemena provela trazeci pomoc od psiihijatara i pila razne lekove, ali nista ne moze da smiri dusu kao prosta molitva… Iskreno ti kazem, iz srca, lekari se mozda  trude, ali nista nema moc smirenja kao molita. I to obicna, ja e molim svojim recima ili Isusovu molitvu ponavljam, prosto „Gospode Isuse Hriste sine Boziji pomiluj me gresnu“ (ili nekada molim za cerku, sina, nekog drugog, pa molim Boga da njih pomiluje gresne). Citala sam o molitvama, imam i molitvenik, nekad samo citam cak bez razumevanja, ali to smiruje. Vazno je u srcu osecati tu ljubav koju Bog ima prema nama. Nismo same. I on je UVEK tu, i voli nas, i sto rece Nikola Pejakovic u nekoj seriji u scenariju „On i kad rusi – gradi“…. I kad smo na mukama, to se gradimo, ako razumes… Moim te ne daj se, probaj da ne odbacis sebe, sve muke i iskusenja koja imas nisu neko cudo, svi ljudi imaju svoje muke i iskusenja… Ali moramo kroz to proci… Korak po korak, sat po sat, i polako… Ako svaki dan po zrnce jedno slozis, jednom ce, u buducnosti, od toga biti neka gradjevina… Molim te ne osudjuj sebe, nisi sama, nisi jedina u bolu i trazenju, nisi ostavljena, tu smo ZAJEDNO, i idemo zajedno, znce po zrnce… Molim te budi hrabra, molim te kao majka! Neka te dragi Bog cuva ali i samu sebe cuvaj, to te bas kao majka molim!

        Број корисника који су захвалили аутору: 1
        #3471
        dusica.123
        Учесник

          Draga Slobodanka, hvala Vam puno na ovim lepim i utešnim rečima. Svako dobro Vam želim

          Број корисника који су захвалили аутору: 1
          #3478
          ivo.vatovic
          Учесник

            Бог ти свако добро дао драга сестрице,

            Ти си својим питањем сама себи одговорила. Дијагностификовала си проблем … одсуство Цркве и самим тим Бога у твом животу… навела си последице …. промашаји, очајање … само ти није јасно како да скупиш храброст и да се покајеш.
            За то ти, сестро, не треба храброст. Ништа лакше од тога. Кад заболи стомак не треба ти храброст да одеш код лекара који те и не познаје па зашто би ти требала храброст да одеш код Лекара који те воли толико да је сишао са небеса и постао човек да би тебе спасао. Бог тако заволе свет да је свога јединороднога сина дао … Он је дошао, не да би спасао неке тамо људе … него тебе и мене. Када се причестиш ти се сједињујеш са самим Богом. Дошао је на свет због грешника … то су његове речи.
            Почни од почетка, иди у своју парохијску цркву, замоли свештеника за пола сата разговора, испричај му све па полако. Ради шта ти каже. Христос је уз тебе што не значи да ће сви проблеми нестати кад кренеш да живиш литургијски, светотајнински. Што би свети рекли, сви исповеђени греси се праштају али епитимија (последице учињеног греха) остаје. Разлика је у томе што ћеш у тешкоћама видети руку Божију која савршено лечи. Бити хришћанин значи трпети све Бога ради. Кад му се молиш да прекрати муку … заврши са … али нека буде света воља твоја и буди сопкојна.

            Ето … све од почетка и биће ти добро.

            Никад не заборави да је Христова љубав према теби већа него збирно љубави свих мајки према својој деци од Адама и Еве па до данас. Он те никад неће оставити.
            Ако не осећаш љубав према Богу, моли га да ти тај дар подари… Господе учини да те узљубим свим срцем својим, свом душом, свим умом својим и да животом својим прославим име Твоје. Моли га да ти да покајање а не очајање … то није од Бога.

            Значи само напред, прошлост исповеди свештенику, труди се да се не понавља и заборави. Заборави и на будућност … живи за сада јер то је све што имаш.

            Свако ти добро од Господа нашег желим,

            Иво

            Број корисника који су захвалили аутору: 3
            #3479
            dusica.123
            Учесник

              Hvala Vam mnogo na savetima i rečima podrške Ivo. Zaista mi znače. Svako dobro

              Број корисника који су захвалили аутору: 1
            Гледање 1 чланака - 1 до 5 (од 5 укупно)
            • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.