Razlike u nasoj Crkvi

Bog ti pomogao Lazare!

Poput brata Milete, ni ja se ne osećam pozvanim da govorim u ime Crkve.

U svoje ime govorim. Moje mišljenje se bazira na čitanju istorije Crkve i na svojevremenom druženju sa ocem Vukašinom. Osim objavljenih, postoje i neobjavljeni razlozi koji su doveli do njegovog raščinjavanja. Ni on, a ni Crkva, te razloge nisu izneli u javnost i smatram da je to dobro. Ljubopitljivima bi to bio novi povod za polemisanje, „tumačenje“ i prosudjivanje, a sve se protivi savetu Apostola Petra:
„Niko od vas, naime, da ne strada kao ubica, ili lupež, ili zločinac, ili kao čovek koji se meša u tuđe stvari.“

Što se tiče uvodjenja upotrebe kašičice prilikom pričešćivanja vernika, ma u kom trenutku da je ta praksa usvojena, ona je prepoznata kao simvolika Presvete Bogorodice – kao što kašičica milošću Božijom ne izgori od Svetinje (nad Svetinjama) koja je u njoj, tako je i Mati Božija ostala nepovredjena i pored Boga Sina u svom telu. U ona burna vremena, kada je bilo razgovora o snishođenju uplašenima (od onih smrtonosnih virusa), bilo je onih koji nisu nudili uplašenima preobražaj njihovih osećanja, koji su njihove emocije podigli na pijedestal nepromenjivosti. I time im nisu nudili slobodu, a „Hristos nas je oslobodio – za slobodu“.

Ponavljam, ovo su razmišljanja mene, običnog vernika, ništa više od toga.

brat Toma

Број корисника који су захвалили аутору: 1

Зоран

Драги брате Лазаре, Христос посреди нас.
Добро је да си поставио ово питање. Да једном за свагда ставимо тачку на њега.

1. Дарвин је своју теорију развио у периоду тешких животних искушења, када му је умрла најстарија ћерка. За разлику од 99% људи који се куну у његове мисли, прочитао сам његову књигу још пре него што сам био хришћанин у правом смислу те речи (крштен, али не и сасвим верујући) – и нашао да је препуна логичких грешака. Т. ј. закључака који никако не произилазе из посматрања, или се могу тумачити на више начина. Ево једног примера. Дарвин примећује да зебе са дебелим и кратким кљуновима једу воће и разне бобице, док се оне са уским и дугачким хране мравима које хватају на површинама мравињака. Његов закључак: зебама које једу бобице су кљунови еволуирали да би лакше јеле воће, зебама које једу мраве, опет, да лакше лове мраве. Мој закључак: зебе са дебелим кљуновима од самог почетка једу бобице јер им је лакше, зебе са дугачим мраве, јер је и њима тако лакше. Међутим, научна атеистичка јавност (доминантна у том периоду) је одбацила сваку полемику и прогласила Дарвинову теорију (наглашавам: теорију, као нешто што није доказано) за апсолут.
Међутим, пошто је њу лако оспорити, пакују је у исти пакет са теоријама о опстанку најснажнијих врста (које са логичке тачке гледишта имају смисла, ако занемаримо на секунд да је Бог онај који допушта или не допушта да неке врсте пропадну, а не пук случај), иако су то две потпуно одвојене теорије.

Додаћу овом приликом и то да су атеисти склони томе да нас стално терају да ревидирамо своје вредности, док њима не пада на памет да признају грешке. На пример, тврди се да су диносауруси изумрли пре 65 милиона година. И то би могло да прође да у Кини није излована ДНК диносаура. Наиме, у идеалним условима (који не постоје), ДНК се потпуно расточи за 6,8 милиона година. Јасно је сад већ да диносаури нису могли нестати пре толико времена. Но, да ли је грешка призната и исправљена? Наравно да не, јер са собом повлачи и тону других ,,датума“. Уопште, сва та датирања су екстремно непрецизна и, често, произвољна. (Да не улазимо сад и у ту тему, чиста физика је у питању, нема места полемици.) Прогуглај и како је др. Роберт Е. Џентри прошао када је доказао да су гранитне стене које чине основу комплетног земљишта наше планете настале у секундама, уместо што су се хладиле милионима година. Те како су нам подваљивали са ,,прелазним врстама“ између човека и мајмуна, које су се све испоставиле као фалсификати, или чисте кости мајмуна. Или како су лако одбацили теорију ,,Великог праска“ кад су схватили да се савршено уклапа у православно предање (не треба ни у њу веровати, само напомињем да они не траже ни Истину, ни истину, него им је једини циљ негирање Творца). Уопште је свако теоретисање о тим стварима губљење времена, јер о томе може знати само Бог – и нико више. Имамо две опције: да се боримо против Цркве, или смиримо и поверујемо свецима који су нам оставили Богом откривена знања у аманет. Оно што нам није унапред Богом откривено, а то зовемо природним наукама, можемо изучавати и имамо права на грешке. Али постање и порекло човека су нам предочени на самом почетку Светог Писма.

2. Брат Зоран је већ одговорио на питање кашичице. Уопште не разумем како се ико може плашити вируса током Свете Тајне Причешћа, ако има ма и мању мрву вере од зрна горушичиног… У тој Тајни над Тајнама се сједињујемо са самим Богом и, кроз Њега, са свим осталим члановима Цркве. Нема ту места вирусима.
А да ли је хришћански солидарисати се са ратним дезертерима? Та, и они се само боје…
Не, брате, нема солидарности са кукавичлуком. Три највеће врлине су љубав, вера и нада. Ко се плаши – изгубио је надање у Бога и Божији Промисао.
Ево ти прост пример: моја мајка и ја смо алергични на алкохол, она до те мере да моментално почиње да се гуши. Међутим, од Светог Причешћа нам није ништа. Штавише, терали су ме неки неразумни људи да пијем и благословено вино на свадбама и, иако сам осетио нелагодност, нисам имао никакве озбиљне последице. Ево, ја сам физички доказ да Крв Господња није више вино, а да свештенички призив Божијег благослова на храну и пиће не мења саму материју, али одгони штетне примесе.

Што се свештеника који не верују Светом Писму тиче – наравно да не требају да служе. Како могу да објављују овом палом свету Божију победу, а да притом не само да немају савршено поверење у Бога, т. ј. наду – него и отворено пркосе Његовим пророцима? Нисмо ми протестанти, па да је довољно само да си завршио теолошки факс и одма’ можеш да конкуришеш за попа. Ово је надасве тужна ситуација. Да су ти свештеници (којих има у свим народима, чак се и понеки владика нађе) уложили макар који сат времена да детаљно анализирају те квази-научне теорије – видели би и сами да су неодрживе и прославили би Бога. Уместо тога, несвесно су похулили на пророке и свете оце. И како их сопствена савест не опомиње? Трагедија!
Но, Бог свакоме може наћи лек, те верујем да ће се и они уразумити временом.

3. Склоност је западне културе да се све уситњава до најмање мрве и свака честица анализира засебно. Исток, пак (одакле је и наша вера), тражи суштину у целини. Нисмо ми ти који ,,ситничаримо“. Напротив. Да видимо мало мушкости на делу кад је ,,смутно“, па веруј Богу и причести се са свима. А не да тражимо хемијску анализу Бога.

Што би се свети владика Николај Велимировић запитао у ,,Новим беседама под гором“: ко је од свих тих мудраца забринут за судбину човекову и ко би себе принео на жртву зарад истине? Где је научницима-богоборцима љубав према човеку и истини? ,,Драг ми је Платон, али ми је дража истина.“ Није ово позив да се они различитог мишљења спаљују на ломачама – него да се примењују исти аршини и на њих, и на нас. Јер је тако поштено. ,,Дарвинизам“ није никаква наука, него вера да у Светом Писму није откривена истина. Ништа више од тога.

Преиспитуј, дакле, брате и ову другу страну. Атеизам је млађи од теизма – нека они докажу да Бога нема. Један познат еволуциониста је укорио своје млађе колеге на јубилеју теорије негде током ’90-их да се не ругају верујућима ,,јер сви докази у прилог теорије стају у један кофер“.
Ја бих рекао да им је и тај кофер бушан, ал’ то сам ја.

Ортодоксија и танатос.

Број корисника који су захвалили аутору: 1

Зоран