Pronaći srodnu dušu

Pomaže Bog!

Nikada nisam imao devojku i ne znam šta da radim.

Pre godinu dana sam se prijavio kod jednog „Dating Coacha“ kako bi mi on pomogao u potrazi, od tada redovno prilazim devojkama gde god stignem i pokušam da sa njima razmenim brojeve telefona ali je sve nekako uzalud.

Ja sam sa ostalim učesnicima „coachinga“ u istoj grupi na društvenim mrežama i zajedno imamo pozive sam instruktorima i tu redovno čujem njihove napretke dok se kod mene ništa ne menja, mnogi od njih ostvare neverovatne uspehe posle samo mesec dana, neki i ranije, nekima treba 2-3 meseca ali kod mene se to odužilo na više od godinu dana.

Ne znam do čega je, jako se trudim, jako sam hrabar, dajem sve od sebe ali sam na kraju uvek povređen, kad prilazim devojkama one su često jako grube prema meni i često uopšte i ne obrate pažnju na mene ili mi kažu da ih prosto ne zanjimam i da bežim, e sad u zadnje vreme sve češće dobijam pozitivne reakcije i govore mi da nastavim dalje i da ću pronaći pravu ali mj ni to ništa više ne znači jer vidim da ne dostižem željeni rezultat.

Dobio sam nekako oko 5 broja telefena ali kad god im pustim poruku bivam blokiran.

Dolazim u stanje nenormalne agresije, tuge, gneva, zavisnosti i što je najgore i gordosti da kad god vidim momka sa lepom devojkom govorim sebi „ja sam mnogo hrabriji od većine momaka i mnogo se više trudim tako da ja to zaslužujem i to po pravdi Božijoj pripada meni“.

To je nemački „coaching“ tako da većinu učesnika čine Nemci, Nemci jako brzo ostvaruju svoje rezultate isto kao i Iranci i Turci, primetio sam da Slovenima najteže ide, imam još par Poljaka i Rusa kod nas, kod Poljaka primećujem teške padove ali i oni se često mogu pohvaliti uspesima.

Meni i ruskim učesnicima nekako najteže pada i zanjima me to da li je to do toga što smo Pravoslavci i da Gospodu to što radimo nije ugodno i da nas zbog toga namerno muči.

Poslednjih mesec dana posle nekoliko odbijanja dobijem tako jak izliv agresije da odmah udarim u prvu fasadu zgrade pored koje prođem ili na bilo šta na šta naletim bio to saobraćajni znak, bandera, drvo, neki metal, bilo šta jer mislim da bi inače taj bes iskalio nad prvim prolaznikom kojj bi me popreko pogledao.

Često se molim Gospodu „Gospode dozvoli mi da postignem taj svoj cilj i po ceni gubitka duše i po ceni pogibije samo mi to dozvoli i nemoj me štiti kada su takve stvari u pitanju“ inače sam jako razočaran u naše devojke i uopšte u slovenske devojke jer su jako arogantne, tako da sam se u potpunosti okrenuo Nemicama jer one barem pokušaju da odbiju na fin i kulturan način i ne žele nikog da povrede za razliku od naših.

Često posećujem javne kuće kako bih malo sebi smanjio taj bol i postao sam zavisnik pa često idem i kad nemam dovoljno para da preguram mesec.

Inače želim da bludničim sa nekoliko devojaka pre nego što stupim u brak jer mislim da moj ego ne bi izdržao to da ona meni bude prva a ja njoj deseti ili dvadeseti, jedino ne bih bludničio kada bih znao da ću naći nevestu u šta ne verujem.

Jako bih voleo da čujem Pravoslavni odgovor na ovu temu jer ga u Crkvi ovde u Nemačkoj ne mogu dobiti jer sveštenici ne žele da me saslušaju i daju mi savet jer da su hteli nikad ne bi došao na tu ideju da tražim pomoć od nekog „Coacha“ koji se bavi budističkim meditacijama i to mi redovno savetuje (što ga naravno nikada ne poslušam jer znam da je Pravoslavcima to zabranjeno).

Pozdrav i svako dobro

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1

mare3