- This topic has 7 одговора, 5 гласова, and was last updated Постављено пре 1 месец, 1 недеља by
.
-
Поруке
-
Pomaže Bog, časni Oci, i braćo i sestre u Hristu!
Imam jedno pitanje vezano za porodične probleme. Pre svega moram da vam objasnim u kakvoj se situaciji nalazim.
Pre par meseci sam čvrsto odlučila da se posvetim religiji: pokajala sam se za grehe koje sam počinila, trudim se da živim po Jevanđelju (nije lako, ali spremna sam da se žrtvujem za Gospoda i volim ga svim srcem i dušom, svim svojim bićem). Otkad idem u crkvu i otkad se trudim da živim bogougodno, osećam mir u duši i napokon mogu da kažem da sam pronašla svrhu života – a to je život po Božijim pravilima.
Jedini problem u svemu tome jeste moj problematični odnos sa roditeljem.
Roditelj sa kojim živim i koji me izdržava se izričito protivi svemu što radim: kad se vratim nedeljom iz crkve, kod kuće me sačeka vika, dreka i salva uvreda; kad na ulici dam prosjaku milostinju, opsuje me i zapreti mi da nikad više to ne radim. 🙁
Kad sam mu saopštila da želim da postim, doživela sam pakao od nasilja, što verbalnog to fizičkog. I nije problem što sam ja to doživela jedanput, što sam prošla kroz taj pakao, problem je u tome što se ta mora ponavlja iznova i iznova. Svakog dana ja moram da se nosim sa njegovim protivljenjem mom izboru i mojoj odluci.
,,Ti ideš u crkvu, ljubiš oltare, ko zna kakvu si ti meni sotonu donela u kuću. Otkad ideš tamo, sve mi je krenulo naopako, mašina mi se pokvarila, sijalica izgorela, frižider počeo da zuji… Znaš li ti kakvi sve ljudi idu tamo, da se operu od grehova, možda si od njih nešto pokupila?!“ – to su reči koje me bole i koje ne mogu da pojmim.
E sad, svesna sam ja da moram što pre da se osamostalim i da doslovno bežim iz roditeljskog doma glavom bez obzira, ali to u današnje vreme nije tako lako, teško je pronaći posao kad imate malo radnog iskustva, i teško je balansirati između studija i posla. Pritom, nisam neko ko ume da se izbori za sebe, tiha sam, povučena, duša mi je izranjavana uvredama i poniženjima kojima NEMA kraja. Isto tako znam da moram da pojačam molitvu, da se molim Bogu da omekšu dušu mog samohranog roditelja, da mu oprosti greh bogohuljenja, ali ne znam šta bih još mogla da uradim. Šta biste mi vi još savetovali da preduzmem?
Zašto meni rođeni roditelj zabranjuje da idem u crkvu, da postim, da se pričešćujem i ispovedam? Zašto bukvalno moram da ga molim za dopuštenje da se vidim sa drugim roditeljem? Zašto mi brani da izađem jednom u mesec dana, da se vidim sa prijateljima, kad se svakodnevno trudim da mu pomognem oko kućnih poslova? Zašto pokušava da me kontroliše na sve moguće načine kao da sam i dalje malo dete? – to su sve pitanja na koja nikad neću dobiti odgovor… ;(
Molim vas da mi pomognete, dragi ljudi.
Neka vas dragi Bog blagoslovi.
P.S. Unapred se izvinjavam što pišem latiničnim slovima, ne mogu da pronađem ćirilično pismo na laptopu.
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Драга Ана!
Богу хвала за смирење душе твоје, за које кажеш да ти се догађа однедавно, од како си у Цркву кренула! Од Бога је то! И велики је то дар!
Са друге стране ето имаш искушења са својим родитељем. Јасно је да те је баш тешко.
Видим да се Богу молиш за њега и за себе, и не одустај од тога.То заиста желиш живети речи апостола Павла: „Ако је могућно, колико од вас зависи, живите у миру са свима људима.“ И ти покушаваш да у миру живиш са родитељем али … видим да то не успева јер „друга страна“ … као да то не жели.
Ти јеси у праву, тешко је студирати и радити … поготово што се послови који остављају простора за студирање тешко налазе. Одлазак из дома у коме ниси прихваћена јесте добар корак ако би нашла адекватан смештај (можда у оквиру своје фамилије) и ако би и по одласку успела да задржиш контакт са родитељем, са којим сада живиш.
Ово што си написала ће многе понукати се завапе Богу Свемогућем, да Он околности твога живота промени онако како само Он уме – изненадно, и силовито у љубави!
Моје мало мољење упућујем Христу Спасу и Матери Његовој, за тебе и родитеља твога.
Тома
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Бог ти свако добро дао драга сестрице,
Крст који носиш није лак али не заборави да Господ никоме не даје више него што може да понесе. То значи да си јача него што мислиш.
На жалост, ниси једина која страдаш…ја лично познајем људе који, исто као и ти, подносе дугогодишња страдања исто од најближих. То што си повучена и изранављена није знак слабости, напротив, онај који се моли за онога од кога страда је све само не слаб.Решење твог проблема је , пре свега, у трпљењу што си апсолвирала као и у осамостаљењу чега си и сама свесна.
Немој никад да престанеш да се свим срцем молиш за свога родитеља који није у добром духовном стању. Када се молимо за оне који нас муче, подражавамо Христу који је се на крсту молио Оцу за мучитеље. Таквом молитвом добијамо од Бога благодат да не замрзимо оне од којих страдамо него да их љубимо Христовом љубављу … а то не може да остане без плода.Један практичан савет … док не успеш у својој намери да осамосталиш, труди се да не провоцираш бес свог родитеља. Другим речима, моли се тајно кад он не види, ако је могуће, немој да најављујеш одласке у цркву и томе слично. Било би јако добро да ово све испричаш и свештенику у кога имаш поверења. Пошто си од скора црквена, можда немаш блиског свештеника … у том случају, ако нам кажеш у ком граду живиш, можемо ти помоћи. Можда би и пост могла да минимализујеш да неби провоцирала родитељево хуљење али то би требао да ти благослови свештеник. Боље је јести мрсну храну пред родитељем него провоцирати сопствено мучење. Постиш онолико колико је могуће а да је тајно.
Многи твоји проблеми би нестали ако би се осамосталила … моли се светој Ксенији Петербуршкој да ти помогне да нађеш одговарајући посао а можеш и да изнајмиш собу за почетак, не треба ти стан. Једно знај, Бог те НИКАД неће оставити, потребно је имати поверења у Њега и препустити се вољи Његовој. Ти уради што је до тебе, оно што сама можеш, а остало препусти Њему.
Као што рече брат Тома, многи који су прочитали твоју исповест, ће се молити за тебе тако да си стекла много „невидљивих“ пријатеља, или боље, браће и сестара у Христу Господу.
Слободно пиши ако ти треба нека помоћ, нешто конкретно, има нас овде који смо деценијама на овом форуму па нам неби било први пут да неком помогнемо.
Моли се и веруј да те Господ слуша и да те воли љубављу која је већа од сабране љубави свих мајки у историји света према својој деци.
Воли те у Христу брат,
Иво
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Pomaže Bog, časni Oci, i braćo i sestre u Hristu!
Imam jedno pitanje vezano za porodične probleme. Pre svega moram da vam objasnim u kakvoj se situaciji nalazim.
Pre par meseci sam čvrsto odlučila da se posvetim religiji: pokajala sam se za grehe koje sam počinila, trudim se da živim po Jevanđelju (nije lako, ali spremna sam da se žrtvujem za Gospoda i volim ga svim srcem i dušom, svim svojim bićem). Otkad idem u crkvu i otkad se trudim da živim bogougodno, osećam mir u duši i napokon mogu da kažem da sam pronašla svrhu života – a to je život po Božijim pravilima.
Jedini problem u svemu tome jeste moj problematični odnos sa roditeljem.
Roditelj sa kojim živim i koji me izdržava se izričito protivi svemu što radim: kad se vratim nedeljom iz crkve, kod kuće me sačeka vika, dreka i salva uvreda; kad na ulici dam prosjaku milostinju, opsuje me i zapreti mi da nikad više to ne radim. 🙁
Kad sam mu saopštila da želim da postim, doživela sam pakao od nasilja, što verbalnog to fizičkog. I nije problem što sam ja to doživela jedanput, što sam prošla kroz taj pakao, problem je u tome što se ta mora ponavlja iznova i iznova. Svakog dana ja moram da se nosim sa njegovim protivljenjem mom izboru i mojoj odluci.
,,Ti ideš u crkvu, ljubiš oltare, ko zna kakvu si ti meni sotonu donela u kuću. Otkad ideš tamo, sve mi je krenulo naopako, mašina mi se pokvarila, sijalica izgorela, frižider počeo da zuji… Znaš li ti kakvi sve ljudi idu tamo, da se operu od grehova, možda si od njih nešto pokupila?!“ – to su reči koje me bole i koje ne mogu da pojmim.
E sad, svesna sam ja da moram što pre da se osamostalim i da doslovno bežim iz roditeljskog doma glavom bez obzira, ali to u današnje vreme nije tako lako, teško je pronaći posao kad imate malo radnog iskustva, i teško je balansirati između studija i posla. Pritom, nisam neko ko ume da se izbori za sebe, tiha sam, povučena, duša mi je izranjavana uvredama i poniženjima kojima NEMA kraja. Isto tako znam da moram da pojačam molitvu, da se molim Bogu da omekšu dušu mog samohranog roditelja, da mu oprosti greh bogohuljenja, ali ne znam šta bih još mogla da uradim. Šta biste mi vi još savetovali da preduzmem?
Zašto meni rođeni roditelj zabranjuje da idem u crkvu, da postim, da se pričešćujem i ispovedam? Zašto bukvalno moram da ga molim za dopuštenje da se vidim sa drugim roditeljem? Zašto mi brani da izađem jednom u mesec dana, da se vidim sa prijateljima, kad se svakodnevno trudim da mu pomognem oko kućnih poslova? Zašto pokušava da me kontroliše na sve moguće načine kao da sam i dalje malo dete? – to su sve pitanja na koja nikad neću dobiti odgovor… ;(
Molim vas da mi pomognete, dragi ljudi.
Neka vas dragi Bog blagoslovi.
P.S. Unapred se izvinjavam što pišem latiničnim slovima, ne mogu da pronađem ćirilično pismo na laptopu.
draga napacena cista duso, drago moje dete, zao mi je sto nisi moje dete… Ti treba prema svojim osecanjima, da postis, molis, ides u crkvu, a roditelju ne pricaj opsim ako te ne pita, i ne svadjaj se, ne odgovaraj… Meni je stariji moj brat, jako uspesan sada u Srbiji naucni radnik, edukator, velika dela je napravio za dobrobit Srbije i Srpske itd., davno jednom rekao da nikad ne budem iskrena s roditeljima i da im govorim ono stomoni zele da cuju. Ja nisam to mogla, ali kad sam bila preko 30 godina, pocela sam da ponekad precutim neku tesku rec, da ne svadjam, da ne uvredim. Nisu me razumeli, nisu mi bili podrska. Ali smo ostali u muru nekako. Tako mozda mozes i ti, da ne pocinjes s ridozteljem tu pricu i ne govoris bez pitanja, da zivis svoj zivot, i da se ne pitas zasto je on takav… ti se pomoli za spas njegove duse, a zasto je takjav, to mozda samo Bog zna… Ne odustaj od sebe i svog osecanja i svoje bliskosti prema BOgu ili bilo cemu sto tebe ispunjava, jer Bopg je ljubav, i Bog je i ljubav prema poslu i prema muzici i prema svemu… Ne daj se i radi po svome, ti cs pobediti i ovo je tvoj zivot u kome je Bog uz tebe! A mi koji jesmo roditelji, jao kakve mi greske pravimo i kakve muke svojoj deci nanesemo a sve kao iz najbolje namere… Mi smo samo ljudi, a neki od nas, kao sto sam ja, su ppri tome i losi ljudi, mozda ck udaljeni od Bopga sto me ispunjava uzasnim strahom, ali samo smo neki tamo ljudi… I nemamo prava na zovte nase dece! Grlim te snazno drqga moja! Koliko god snage da imam… Nemam bas mnogo ali osecam tvoju muku i morala sam da ti ovo napisem, oprosti mi molim te…
Бог ти помогао драга сестрице у Христу Ана,
Срећан и Богом нека ти је благословен данашњи дан Ваведења Пресвете Богородице.
Пишем ово и пролазе ми мисли, моли се својој имењакињи богородитељки Ани да ти да снаге да изнесеш крст свој који није ни мало лак.Ана, душо драга, мораш да изградиш свој однос са Богом. Ту нема формуле нема преписаних правила, е то пробај овако или онако или овако сам урадио и мени је помогло. Тога нема, неко има зубе за чврсту храну а неко и даље може да вари само млеко. Надам се да ти је ово јасно. Апостол Павле то добро објашњава у својим Посланицама.
Ако ти кажем, као брат Иво, да је решење твог проблема у трпљењу. Господ је рекао: „Трпљењем својим спасавајте душе своје“ (Лк. Зч 106) Не познајем те и не познајем муке кроз које пролазиш и да ли можеш још да трпиш.Да ти кажем, да, као старац Гаврило Грузијски, када му је мајка, после свакодневних увреда и батина, бацила Свето Писмо у канту за смеће, напустиш своју кућу и полажиш живот свој пред ноге Господње ( он је имао само 12 година). Не знам колика ти је вера и љубав ка Господу.
У јевањђељу по Матеју, Господ каже: „Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Јер сам дошао да раставим човека од оца његова и кћер од матере њезине и снаху од свекрве њезине и непријатељи човеку постаће домаћи његови.“(Мт 10. 34-36)
Свети Теофилакт Охридски овако тумачи ове стихове: Није увек добро остати у слози, понекад је боље раздвојити се. „Мач“, је дакле, реч вере која нас одсеца и раставља од везе са нашим ближњим и рођацима, када они ометају нашу побожност. Господ нам не говори да се од њих одвојимо без оправданих разлога, већ само онда када они не желе да прихвате нашу веру и труде се да нас ометају у њој.“
Потражи помоћ свештеника у кога имаш поверења и код кога се исповедаш (надам се да се увек исповедаш код истог свештеника или духовника). Помоли се да му Господ да у ум шта да ти каже а да то буде на твоје спасење.
Све су ово могућа решења твога проблема и сва су исправна, али …
Царство Небеско је унутра у нама, ту лежи одговор на твоје питање. Колико ватрености и жара осећа срце твоје и душа твоја ка Господу то само ти и Он знате.Опет ти кажем, испитуј себе испитуј осећања, мисли, трептаје срца и покушај, моли те брат, да изградиш свој лични однос са Богом. То је твој пут ка Христу, то је твој крст, као што свако од нас има свој. Сиђи дубоко у срце своје и види ко ти тамо обитава.
Лако ми је сада паметовати, милост и љубав Господња су ми сада са 53 године отворила Ум да спознам ово што ти пишем.
Као што рече брат Тома, …
Господе приносим Ти ово мало мољење за рабу Твоју Ану и родитеља њенога.
Свети богородитељи Јоакиме и Ана помозите родитељу сестре наше Ане да спозна Истину.Грешни слуга Христа Бога,
Зоран
Dragi brate u Hristu, zahvaljujem ti se od srca na odgovoru i na molitvi!
Već sam se jednom uverila u to koliko je velika Božija moć i koliko je njegova milost beskrajna. Pre par godina sam se usrdno molila Gospodu da mi pomogne da posle dugog niza godina pronađem drugog roditelja. Tada sam u neznanju činila mnoge grehe. Gospod je, iako ja to nisam zavredela svojim ponašanjem, uslišio moje molitve.
Nadam se da će mi Svevišnji pomoći i sada, a ja ne smem da se gnevim na roditelja koji me izdržava jer bez njega ne bih imala ništa: ni hranu, ni odeću, ni krov nad glavom, ni priliku da studiram…
Moram da se pomolim za drugu decu i mlade ljude koji prolaze kroz slična iskušenja.
Svako dobro od Gospoda ti želim!
AnaDragi brate Ivo, hvala ti na dragocenim savetima!
Moliću se redovno za dušu svog roditelja, ne bih volela da ispašta za grehe koje čini u neznanju. Zahvalna sam mu na svemu što mi je pružio u životu. Volela bih da i on, ako je ikako moguće, spozna Hrista – tada bi mu život bio mnogo lakši i shvatio bi koliko je Njegova ljubav velika.
Moram da priznam da našeg sveštenika ne poznajem dovoljno dobro – dolazio je jednom kod nas da sveti vodicu, a ja sam pre par meseci otišla k njemu da se ispovedim. On mi je tada pomogao i razrešio mi je mnoge nedoumice oko posta i odlaska u crkvu. Zamoliću ga da me posavetuje kako da se postavim u ovoj situaciji.
Iskreno se nadam da neću morati da biram između poslušnosti roditelju i poslušnosti Bogu.
S ljubavlju,
Ana
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.