Početna » Pravila ponasanja pred ikonama u crkvi

Pravila ponasanja pred ikonama u crkvi

Forumi GLAVNI FORUM Pravila ponasanja pred ikonama u crkvi

Gledanje 1 članaka - 1 do 5 (od 5 ukupno)
  • Autor
    Poruke
  • #2799

    Pozdrav dragi clanovi foruma. Nedavno mi se desila jedna situacija u crkvi gdje mi je tokom poklona ikonama nakon liturgije prisla zena i rekla da ne dodirujem ikone rukama i da je to pravilo koje ce mi svaki svestenik reci. Ovo me veoma zbunilo jer imam obicaj da poljubim i poklonim (naklonim) se svetim ikonama , a ponekad pomilujem ikonu rukom. Da li sam nesvjesno cinila grijeh ovako postupajuci?

    #2800

    Dakle, ona svoje ikone u kući nikad ne uzima u ruke da obriše od prašine? Mislim, neko ih je morao postaviti tu gde se nalaze, a uz to se iznose različite ikone svakog dana u zavisnosti od praznika. Stvarno ljudi trebaju malo da uključe glave ponekad…

    Ono što ne sme činiti je liberalno ljubiti i dodirivati ikone, da ne bismo kako neprimerenim pokretima naružili izobraženja Gospoda i svetaca koji su na njima naslikani – i to je to. Ili da ih ne bismo kako oborili ili oštetili (ne dirati prljavim, masnim rukama i tome slično), jer to su ipak slike i boje i glazure na njima nisu neuništive. Ponekad viseće ikone mogu biti na starim ili lošim suspenzijama, pa ih možemo čak i malim dodirima nehotice srušiti, tako da se njih zaista ne treba doticati, ako nismo sasvim sigurni da su čvrsto okačene. Pretpostavljam da zaista postoje neka pravila i da su tu iz bezbedonosnih razloga. Kao što se ruke prekrste preko grudi tokom pričešćivanja, jer se desilo da ljudi gurajući se zakače putir ili sveštenika.

    Opet, svaki sveštenik je i reditelj u svojoj crkvi, tako da pitajte svog paroha šta misli o tome. Jer tako uvek treba raditi, ako smo u nedoumici. A greh nije nikakav, odmah da Vam kažem, i, kad sam već ovoliko pretenciozan u davanju odgovora – preuzimam i potpunu duhovnu odgovornost. Mislim, imamo u Svetom Pismu scene u kojima sveti car David i njegovi pobunjenici izgladneli uzimaju hlebove predloženja iz Hrama da jedu, apostoli tržu klasje subotom (mada to nije nikakav prestup bio), sveti apostol Pavle jede svinjetinu da ne bi kako ražalostio svoju pastvu u Evropi, neznabošci dolaze u pravoslavne crkve da dobiju isceljenja (i dobijaju ih, iako su inoverci) – a mi danas u HHI veku razmatramo da li je u redu da pipnemo komad drveta ili ne…

    Ne osuđujem tu sestru, jer sam svestan da je to učinila iz revnosti, a ne obesti. Možda je takvi ,,prestupi“ sablažnjavaju, ne znam. Svako od nas je i dalje više ili manje dete u određenim stvarima i potrebna su nam ta neka sitna i krupna pravila da nas čuvaju od štete. Ali isto tako postoje i deca od dve godine kojima možete dati krojačke makaze u ruke i deca od deset za koje su i tupe makazice izazov.

    Izvinite za ovoliki odgovor na tolicnu sitnicu…

    #2801

    Zahvaljujem Vam se na odgovoru. Posavjetovacu se i sa svojim parohom u vezi ove teme. Nikako ne osudjujem njen postupak, stigao je, sasvim sam sigurna iz najbolje namjere. Bez obzira, ono sto ja sebi uvijek kazem kada dodjem na liturgiju jeste :“ Zabij glavu u molitvu kao noj svoju u pijesak “ I toga se drzim i ne obracam paznju na nacine moljenja drugih. Sve sto dolazi iz dubine duse Bogu je milo bez obzira na nacin kojim mu to dokazujemo.

    Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
    #2802
    Ljilja
    Učesnik

    Draga sestro Nevena

    Ikone CELIVAMO iz nase potrebe da budemo celi, a covek je ceo samo kad je u zajednici sa Bogom. Preduslov za postojanje bilo koje zajednice je ljubav, bez nje zajednica ne postoji vec samo skup ili grupa dvoje ili vise bica.

    POljubac treba da bude ono sto sledi POsle ljubavi, ide za ljubavlju.

    Svako dodirivanje ikona (ustima ili rukom) koje proizilazi iz iskrene ljubavi prema Bogu i svecima samo je manifestacija postojanja te ljubavi i zelje covekove da bude u zajednici sa Bogom, deo celine, a ne odvojen od nje, sto je samo po sebi kazna i uvek vodi u neprijatnost.

    Zato u srpskom jeziku postoje dve reci za istu radnju: CELIVATI i POLJUBITI, jer ni jedna od ove dve reci ne objasnjava u potpunosti radnju ljubljenja vec su za potpuno razumevanje ove radnje neophodne obe: nekog volimo i zelimo da ga poljubimo da bismo se osecali kao celina i bili blizi i radosniji zbog te povezanosti.

    Ovde moramo razluciti sustinu od forme.

    Cak i oni koji izbegavaju da celivaju ikone jer se plase zaraze pa ih samo pomiluju ili ih ne dodiruju, a u srcu svome imaju ljubav prema Bogu i radost zbog ulaska u crkvu Bogu su mili jer Bog vidi ljubav u njihovom srcu. Dodirivanje ikona nikako nije greh (osim ako ih ne ostecuje), ali ni obaveza.

    Oni pak koji u sebi nemaju ljubav ka Bogu vec racunaju da ce se klanjanjem i celivanjem ikona dodvoriti Gospodu i zadobiti carstvo nebesko tako sto ispunjavaju formu i upraznjavaju ritual imaju pogresnu racunicu i uzalud se trude.

    Voli bliznje svoje, voli Boga, ako imas potrebu celivaj pa i pomazi ikone ako ta zelja proizilazi iz ljubavi koja te ispunjava dok stojis pred njima i ne brini sto to radis niti isteruj sa drugima sta je pravilno a sta ne (vise ko je u pravu a ko nije).

    Evo i reci svestenika o tome

    Dodirivanje ikona

    Svako dobro ti zelim. Ljilja

     

    Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
    #2804

    Draga Ljiljo i vama hvala na detaljnom i poucnom odgovoru.

Gledanje 1 članaka - 1 do 5 (od 5 ukupno)
  • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.