Поуке светог Порфирија Кавсокаливита

Кушају Бога они који сумњају

Премудри Соломон каже да“ Христа проналазе они који га не кушају“ (Прем.Сол. 1,2). Кушају Бога они који сумњају , колебају се или, што је још горе, противе се свемоћи и свемудрости Његовој.Наша душа не треба да се супроставља и да говори … зашто је Бог ово уредио овако, а оно онако?Зар није могао да учини друкчије?Све овакве речи указују на унутрашњу малодушност и отпор.Указују на то да ми високо мислимо о себи и да у нама постоји велика гордост и себичност.

Сва та …зашто…веома муче човека и изазивају оно што народ назива комплексом.Например…зашто сам тако висок? Или обрнуто?Човек се моли, учествује на бдењима али произилази оно што је супротно жељеном циљу а резултата нема па нема!Дотле, кад је човек уз Христа, благодаћу га све то напушта. Уствари, то…нешто… и даље постоји негде у дубини, односно то питање …зашто… али благодат Божја осењује човека те тако, иако и даље постоји корен комплекса, одоздо у висину изниче ружа са лепим цветовима. Што је више заливамо вером, љубављу, трепљењем и смирењем, то мању силу има зло … оно престаје да постоји. Тачније, оно не ишчезава сасвим али вене. А што мање заливамо ружу она вене суши се , нестаје и одмах затим ниче трње.
Нису,ипак,само отпор и силна … зашто…ствари које показују да ми искушавамо Бога. Искушавамо Га и онда кад од Њега нешто иштемо а притом живимо далеко од Њега. Искушавамо Га кад нешто иштемо а наш живот истовремено није у складу са вољом Његовом.Реч је, дакле, о стварима које су против Бога…немир, агонија, с једне стране а са друге стране ми Му се молимо.