pomoc savet

Mihailo mihailo je napisao:

Bog ti je dao jedan život. Mnoge stvari u bibliji nisu dobro protumačene. Poenta života je prihvatiti sebe. Čim ti imaš takve misli strejt nisi. Najveći greh je povrediti i nauditi sebi. Time nećeš rešiti ništa, Bog je svakoga napravio onakvim kakvim treba da bude. Na silu nećeš postići ništa. Mozak ti tek onda neće dati mira.

mozda si donekle upravu jer misli da sam sve pokusao?

Bodin Kravljanac je napisao:

,,Recimo strah od ponizenja jeli to potajna gordost?“

Zavisi kakvo poniženje je u pitanju. Ako se plašiš da ti se neko naruga i ljutiš se – to je gordost, t.j. predvorje gordosti: sujeta. Ako se plašiš da ne sagrešiš i ne naružiš i narušiš svoje dostojanstvo od Boga ti dato – to je spasonosno.

Ukratko, ako misliš da si bolji nego što zaista jesi – gord si. A Bog često voli da pusti druge ljude da nam se rugaju da bismo se malo trgli iz samozaljubljenosti. Što ne znači da su rugači uvek u pravu. Al’ tretiraj ih, pre svega, kao ljude, a ne kabadahije, bez obzira kakvi su.

,,mozda si donekle upravu jer misli da sam sve pokusao?“

Nažalost, nisi brate. Nisi pokušao da budeš smiren. A to je glavno što ti treba. Da sebi kažeš: ,,Imam problem, uz Božiju pomoć ćemo ga rešiti.“ I onda se prepustiš u Božije ruke. Imao sam takve situacije da verujem da nema 5 ljudi u Srbiji kojima se to desilo. I svaki put sam bio nemoćan da bilo šta promenim. Ali: strpljenje, smirenje, molitva, nada (poverenje) u Boga – i naizgled nemoguće se ostvarilo svaki put. Bog je slao ljude na moj put, sposobne da reše te stvari. Bio sam strpljiv, često trpeo užasne kritike i napade najrođenijih. Ništa se nije preko noći menjalo, kao što su ti ljudi hteli i kao što bi ti voleo. I onda: ,,Šta ,,Bog“? Da nije bilo toga i toga čoveka ili te i te situacije – ne bi ti ništa uspelo!“ Ali ne shvataju da je upravo zahvaljujući Bogu ,,bilo toga i toga čoveka“ i ,,te i te situacije“.

Božija je volja, dragi brate, da se ti izlečiš. Tvoje je da mu sa smirenjem odgovoriš na pruženu ruku sa: ,,Hajdemo.“ To ti je jedini put. Za sve dobro u životu. Sve drugo je samo besciljno tumaranje i udaranje u nevidljive zidove.

 

mozda nisam ,mozda jesam smaram,ali ceo moj zivot je bio u grcu ,nesigurnosti u sebe ne samo za devojke i za posao ,i za voznju automobila

Bodin Kravljanac je napisao:

Nedavno sam, dragi brate Mare, shvatio da je moje telo zbog nekih fizičkih povreda u konstantnom grču. Sasvim mentalno, ništa organizmu neophodno. A više od pola života to nisam kapirao. Takođe su i neke moje svesne odluke tome fino doprinele, n. pr. krivo sedenje. Rezultat: nikad dovoljno energije, stalan umor, kilavost. E, sad treba život izmeniti i na sve se ponovo navikavati. Ide malo sporo, ali ide.

Tako i ti.

Šta je Hristos rekao: ,,Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim. Jer jaram je moj blag, i breme je moje lako.“ (Mt. 11., 28.-30.) To je šta dobiješ kada kažeš: ,,Neka bude volja Tvoja!“ Treba ti samo malo nade na Boga i vere u sebe. Vere u sebe tek toliko da kažeš: ,,Izguraću sve što moram.“ I onda kreće period postupnog isceljenja. Dakle:

korak prvi, desna noga: ,,Bog će me isceliti!“,

korak drugi, leva noga: ,,Izdržaću sve muke!“.

Staneš malo, pogledaš oko sebe kako ide. Potom:

korak treći, desna noga: ,,Bog će me isceliti!“,

korak četvrti, leva noga: ,,Izdržaću sve muke!“,

pa ponovo malo staneš i sagledaš svoj hod. Još bolje ako i duhovnika nađeš, da te malo ispravi, mada to nije uvek neophodno – možda ti samo ubrza koračanje.

I tako stižeš gde treba.

A biće kamenja na putu, padanja, poderotina…

Pa šta?

 

kontaktirao sam bio pre i sanju stankovic jer sam mislio da mi ona moze pomoci

neznam koji je moj problem,ali mislim da ne mogu da budem sa zenom

prisutna je i depresija i nemam volju za zivotom

neznam koji izbor imam vise ,mozda bi mi neko od psihologa i savetovao da se pomirim sa time

upoznao sam se sa jednom devojkom pricali smo u prirodi,lepa je ,jeste malo buckasta ali to nema veze

jedino sto je starija od mene 2 godine

drzali smo se za ruke ,prijalo mi je njeno drustvo

Ljilja je napisao:

Hvala Bogu Mare. Ne mozgaj mnogo nego se prepusti svojoj prirodi koja ti je data od Boga i koja će ti govoriti šta da radiš, kad ti je već bilo prijatno. Nadam se da će što bi rekli stari, ta devojka, „da ti izbruka familiju“. Srećno. Ljilja

nadam se

hvala