Бог помогао!
Тешко је рећи где је граница личног улепшавања, тј. постизања „лепоте“ по неким опште-важећим правилима (која важе у датом времену, али су се кроз историју мењала).
Сви ми настојимо да будемо уредни, чисти, лепи, пријатни другима, јер је то битан услов прихваћености у друштву.
Мало оштрија процена би могла рећи – то је грех једнако колико и препарати за раст косе, бојење очију, уграђивање силикона,… и свако „улепшавање“ преко обичне мере уредности (шта год „обична мера“ значила у нашој околини). Разлика је у нивоу примене, али у суштини све је то иста ствар.
Сматрам да ваља бити захвалан Богу на оном што имамо и какви смо, јер ако се другима свидимо тек кад на себе додамо оно што нисмо ми, није ли то нека врста лажи? Шурда се заљубио у трепавице, а тек после је видео да су вештачке! Ја сам ћелав, па пуштам браду које имам на претек!… Опрости Боже!
Праштај брате, и помени мене погрешног.
Милорад