НАСЛОВНА » Pitanje o poreklu zlih-gresnih misli

Pitanje o poreklu zlih-gresnih misli

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Pitanje o poreklu zlih-gresnih misli

Гледање 1 чланака - 1 до 11 (од 11 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1614
    Slobodanka
    Учесник

      Dragi svi,
      muce me vec godinama misli o samoubistvu. Znam da je veliki greh i pomisao na samoubistvo, ali posle godina i godina borbe protiv te neke negativne sile koja me napada, pitam se da li ta sila dolazi iz mene same, ili od nekakvog zla koje me mozda povremeno opseda, i tada jedva cekam da se „sve zavrsi“, da me nema, da se moja svest ugasi i da ne moram vise ni sekunde da trpim ovo sto se zove zivot. A onda se gorko kajem, i stidim se sto sam tako nesto i pomislila. I tako se to desava vec godinama.
      Zasto je to tako jako i zasto me ne ostavi na miru? Koliko se vi borite sa takvim nekim teskim mislima? Sigurno je (na zalost) da nisam jedina, ali cini mi se da su se svi oko mene ostvarili i da idu negde napred, a ja od kad znam za sebe tezim nekom mraku i … Sada imam 55 godina, dvoje divne dece, imala sam i odlican posao… Volela bih da pobedim taj los deo sebe i zivim zdravije kako bih pomogla deci da se odskoluju do kraja i nadju svoje puteve… Ali nestalo mi je i snage i volje. I bojim se da je cak i zelja da se ovo sve zavrsi veliki greh, i da su takve moje misli greh, a neznam kako da se dalje s tim borim, umorna sam…

      #1617
      ivo.vatovic
      Учесник

        Драга сестрице,

        У праву си, ниси једина. Твоја мука је истинска васељенска пандемија овог света који у злу лежи.

        Твој проблем није у томе да су мисли о самоубиству грешне, то се лако решава исповешћу, проблем је неодступање таквих помисли које те, како кажеш, опседају годинама.

        Сва искушења, ми хришћани, решавамо са духовним оцем кога ти очигледно немаш јер се нама, непознатим људима, обраћаш за савет. Чак и да неко са тобом подели своје искуство, то ти неће помоћи јер свака мука је јединствена и не постоји универзалан лек. Узроци су разни па тако и лекови. Потруди се да пронађеш свештеника или свештеномонаха, ако имаш неки манастир у близини, па се посаветуј са њим. Често, није лако наћи духовног саветника и потребно је време али то је најважнији задатак у нашем животу и, колико год да је времена уложено, када коначно нађемо лекара наше душе, схватимо да је потрага била духовног злата вредна.

        Важно је да разумемо да самоубиством се „све не завршава“, да се свест не гаси него управо супротно. Када се наше телесне очи затворе, духовне се истог тренутка отварају и обузима нас ужас када схватимо да се налазимо у, за нас, непознатој реалности. Не заборави да смо створени за вечност тако да нашем битију нема краја.

        Имам само један савет… потребно је не само да верујемо у Бога него да верујемо Богу, да имамо поверење у Његову свету промисао и то нам помаже да повратимо мир. Потрпи кад мрачне помисли наиђу са вером да је Бог увек близу и да, из само Њему знаних разлога, допушта то што допушта. Не губи наду јер те Бог воли много више него ти саму себе, своју децу …

        Ако притисак помисли постане неиздржив, обрати се психологу јер је некад најважније да се човек стабилизује па онда полако даље. Не дозволи да те тама потпуно обузме јер у таквој ситуацији човек не може да расуди шта му је чинити. Опет кажем, ако постане несносно … потражи стручну помоћ … после је све лакше.

        У овом животу само је једна ствар сигурна а то је страдање. Сви страдамо само што се то са стране не види зато ти се чини да је другима добро док се ти мучиш са својом тамом. Сигуран сам да нема човека на овом свету који се није сусрео са мрачним „решењем“ – самоубиством. Ти имаш двоје деце што значи да имаш много више него многи у овој долини плача.

        Свако ти добро од Васкрслог Христа желим,

        Иво

        Број корисника који су захвалили аутору: 3
        #1618
        Slobodanka
        Учесник

          Drafi Ivo, od srca hvala na poucnim i divnim recima! Citam vec nekoliko puta, i citacu jos mnogo puta! Hvala do samoga neba!

          #1623
          Jana Vukomanovic
          Учесник

            Draga Slobodanka,

            Deluje mi kao da Vam fali ljubav da Vas prosvetli. Iz teksta, sticem utisak da, iako imate decu (a logicno i muza), osecate se jako sami. Jako me pogadja to.

            Znam o cemu pricate. Nemam toliko zivotnog iskustva, ali jesam prosla patnju i kroz samoubilacke misli, videla sam samoubistvo kao jedino resenje jedan period zivota. Jako mracan period. Medjutim, Bog me je pogledao, darovao mi je sanse, promenila sam okruzenje, dobila posao, iskusila nove stvari, i tako me je taj put eventualno i doveo do mesta gde sam danas, i do vere. Takodje mi je pomogla i psihoterapija delom, i mnoge knjige koje sam procitala, ali najvise mi je Bog pokazao njegovu milost kroz ljude s kojima mi je spajao. Protiv zlih misli se borim molitvom, i razgovorom sa ljudima kojima verujem. A dok sam bila depresivna i bila zatvorena u sebe i nisam imala nikoga s kim da podelim svoju muku, pomogli su mi muzika i zivotinje, muzika je bila da se ne osecam sama, a sa zivotinjama nisam osecala krivicu, isceljivala me je njihova cistota… podsetila me je na raj. Takodje sam pocela da cinim drugim ljudima dobra dela, to me je isto izvuklo sa dna, jer sam postala korisna i tako se i osecala, time sam povratila osecaj da ipak vredim nesto, nisam bezvredna.

            Zao mi je sto, pored te zle sile koja Vas napada, Vi sebe jos dodatno bicujete krivicom. Treba Vam pomoc i milost, ne bic i kazna. Mislim da sigurno nosite mnogo tezak dusevni teret na sebi, mnoge neizrecene stvari koje Vas guse dodatno. Pored duhovnog oca koji ce Vas ispovediti i dati duhovna uputstva, mislim da Vam je potrebno i da Vas neko saslusa. Ako zelite, slobodno mi se obratite.

            Sve se slazem sa bratom Ivom, samo moram da dodam – „u ovoj dolini placa sigurno je samo stradanje“ Jeste, stradanje je sigurno, ali takodje je sigurna i pomoc i ljubav Spasitelja naseg, pogotovo za onog ko se iskreno moli… jer mi to stradanje ne mozemo izdrzati sami, bez Bozje blagodati, i jedni bez drugih! Da je samo stradanje na zemlji, pa niko ne bi imao volju da zivi. Zato se molimo Bogu da nam pomogne, i zato se setimo zapovesti – ljubi bliznjega svoga kao samoga sebe! U prevodu – voli bliznjega! To je srz svega! Jer uz ljubav, sve muke su lakse! Jaci smo zajedno!
            Nadam se da cete naci Vaseg duhovnika. Znajte da niste sami, uz Vas smo, i nadamo se Vasoj pobedi nad zlim silama.

            Број корисника који су захвалили аутору: 2
            #1627
            Slobodanka
            Учесник

              Draga Jano, toliko ste divni i obmotala me neka toplota od ovih Vasih reci! To je snaga ljubavi i to je snaga samosecanja bliznjih, i Vase su reci tako tople ali i veoma poucne! Idem napred korak po korak, i greju me Vase divne misli! Hvala beskrajno! I hvala dragome Bogu za sve sto nam daje, i hvala mu i sto mi dopusta da se borim sa zlim mislima, i hvala mu sto mi daje snage da izdrzim, ali najvise sam zahvalna sto ponekad odjednom shvatim da zaista nismo sami, da zaista postoji svetla i velika bratska ljubav medju nama! Hvala Vam Jano sto ste me na to podsetili!

              Број корисника који су захвалили аутору: 1
              #1632
              Jana Vukomanovic
              Учесник

                Draga Slobodanka, pokusala sam da odgovorim medjutim nesto je zablokiralo pa nisam sigurna da li se odgovor poslao, pa saljem opet za svaki slucaj, oprostite ako stigne dupliran.
                Mnogo mi je drago ako su Vam moje reči pružile toplinu! Itekako nismo sami, itekako treba da vlada bratska ljubav, setimo se samo Novog Zaveta: „Dajem vam novu zapovest, da ljubite jedan drugoga, kao što sam ja vas ljubio, da i vi ljubite jedan drugoga. Po tom će svi poznati da ste moji učenici -ako budete imali ljubavi među sobom.“ (Jovan, 13) Bog se projavljuje kroz našu međusobnu ljubav. Nikad niste sami, uz Vas je uvek Vaš anđeo čuvar.

                Vidite i ovu molitvu na koju sam „slučajno“ naletela:

                Господе Боже наш,

                Створитељу и Спаситељу рода људског,

                милостиво нас услиши и помози нам.

                Ти видиш немоћ нашу

                и страдање наше;

                немамо никога ко би нам могао

                и хтео ублажити невоље наше,

                никога до Тебе,

                надо и утехо наша.

                ако су греси наши велики,

                милост је Твоја већа;

                опрости и спаси нас.

                Погледај милостиво на страдалну мајку,

                на сироту удовицу,

                на децу њену и све сроднике,

                и не допусти да страдање њихово

                премаши снагу њихову.

                Услиши Господе и молитве

                свих сиротих мајки,

                које само у Тебе гледају

                и од Тебе помоћ очекују;

                једини заштитниче

                и утешитељу малих и остављених.

                Пресвета Богородице,

                измоли милост од Сина Твога,

                кога си распета оплакала

                а васкрслога радосно поздравила,

                хитну милост и помоћ

                свим верним слугама Твојим.

                Свети Саво, оче наш

                и молитвениче пред Господом,

                благослови сав твој српски народ

                и избави из невоље

                све српске страдалнике.

                Боже помози и спаси. Амин.

                Број корисника који су захвалили аутору: 1
                #1633
                Bodin Kravljanac
                Учесник

                  Драга Слободанка,

                  Бог нас је створио да увек чинимо оно што желимо. Ни мање, ни више од тога. Јер оно што највише хоћемо – то и урадимо. Када нам се нешто веома (некад и превише) свиђа, а не деламо у том правцу, обично настају туга и чамотиња, т.ј. модерно речено: депресија. Човеку који је свестан да је сам ,,ковач своје судбине“ неминовно ће се јавити питања типа: ,,шта ја заиста желим“, ,,да ли је ово добро за мене“, ,,да ли је исправно“, ,,могу ли ја то“, зашто не чиним ништа поводом тога“ и разна друга. Жене, пошто су опрезније од мушкараца, ће оваква питања по правилу разрадити још далеко дубље.

                  Да ли сте Ви сада у фази у којој требате да себи постављате ова питања, или да их у потпуности избегавате – не знам, нисам прозорљив. Но, рећи ћу Вам оно што апсолутно знам:

                  Живите.

                  Јер то је оно што заиста желите.

                  Смрт не решава ништа, она нас само зауставља у нашем развоју, слично као што зидови саксије ограничавају корен биљке. А Бог нас је створио да се ширимо и растемо бесконачно. Зато је и сишао да страда и разори смрт, да би човека заувек ослободио. Слобода је највећи Божији дар свим бићима, одмах уз живот. И то иде дотле да ништа не захтева од нас, па чак ни да знамо за Њега.

                  Схватите најпре да сте слободни.

                  Ако желите да сликате – сликајте. Ако желите да путујете – путујте. Можда имате нешто што бисте да радите, али Вас нешто спречава. Одаберите, онда, и ако мислите да сте добро одабрали – не осврћите се назад (као Лотова жена). Ал’ то су све више ствари нашег погледа на свет. Некоме су жена и деца ланци који га окивају за тле, а некоме крила која му омогућавају да се вину у висине. Претворимо наше ланце у крила смирењем. Проблеми? Прилике да духовно узнапредујем. Непријатељи? Људи који ме терају да постанем бољи и способнији.

                  Наравно, све ово супер звучи кад овако причам, али ,,лекару, излечи се сам“… Признали себи или не, сви помало (или мало више) патимо од овога. Кључ је да схватимо да смо способни да све изгурамо. Па и да паднемо на испиту – нема везе, учимо још мало – следећи пут ћемо боље одрадити.

                  Зато се не предајте. Бог је уз Вас, ,,сада, свагда и у векове векова“. Тако је обећао, шта год да Вас снађе – нисте сами, и Он пати и трпи са Вама и ради Вас.

                  Број корисника који су захвалили аутору: 3
                  #1639
                  Sladjana
                  Учесник

                    Каже порука је спам

                    Бар да ме поучи па да научим нешто из тога овако само мислим још један ко би хтео да профитира из моје штете.

                    Зашто је спам кад сепожалите

                    Број корисника који су захвалили аутору: 1
                    #1640
                    Sladjana
                    Учесник

                      Порука је спам кад се пожалио на остареле родитеље који желе контролу и не дају ти власт а кад би се они у својој духовној заједници тако осећали и они би се жалили и они су људи Бог је горе греше и они само је Бог сам безгрешан да не греше ја би данас причала лице у лице а не овако

                      Број корисника који су захвалили аутору: 1
                      #1644
                      Sladjana
                      Учесник

                        Драга Слобпданка то самоубиство долази бар код мене од осећаја немоћи или боље беспомоћности а беспомоћност је једна дивна српска реч од дивног Вука која кад се раздвоји значи оно што пише а пише да смо у тешким моментима без помоћности и тако онда кад смо препуштени себи осећамо да смо немоћни сами без подршке да издржавамо своју породицу да кувамо да перемо и да још будемо даме и мајке зато човек треба да има приоритете

                        код мене на првом месту је посао и дете јер једно без другог било би тешко ту трпи кухиња већином и трпи дама јер сам била дама сад гледам како су друге даме и пошто волим животиње јер нас опуштају трпи мало и уредност али не размишљам толико често о самоубиству

                        видите и ви шта су вам приоритети па ваљда нађете решење Бог са вама и уз вас

                        #2110
                        Ljilja
                        Учесник

                          Draga Slobodanka. misli nisu iz tebe, vec dolaze od necastivog Ali ne boj se jer on  ti ne moze ama bas nista jer ti je Bog dao slobodnu volju da mozes da odlucis ispravno. Ako si mislima svojim ukopala sebe u duboku rupu i prepoznajes se u recima vladike Nikolaja: Zgrcen covek gleda u zemlju, a ne u Nebo.“, ako se osecas da si duboko i da ne mozes da se izvadis idi kod psihijatra – lekovi ce ti pomoci da brzo budes na vrhu svoje rupe i u situaciji da se izvadis i kroz ispovest, pokajanje i pricest, uz pomoc duhovnika i Boga ne ponavljas greske koje su te dotle dovele. Kad ti naidju misli ne lupaj glavu i ne produbljuj ih nego ih pusti da prodju. Covek ne moze da misli istovremeno 2 stvari zato misli o necemu: sta ces da skuvas, koje sastojke da kupis,  da li si ocistila cipele… Potrudi se. Dobro je da radis nesto sto ti zaokuplja misli, recimo zadatak iz matematike detetu iz komsiluka. Resavanje ce potisnuti lose misli,  a ako ga uspesno resis dopamini ce te obradovati. Ako uhvatis sebe da mislis o sebi i svojim problemima, odmah prekini i pocni da mislis o drugim ljudima i kako da ih usrecis. Organizuj dan, idi pesice do crkve, pevaj u toku liturgije, kazi lepu rec ljudima u prodavnici i uvek ce ti se obradovati. Kuci pusti muziku i igraj i pevaj… Onaj ti ne moze bas nista – ne bavi se temama koje ti on namece i njegove misli ce nestati iz tvoje glave ili u njoj biti sve krace i krace. Poceces da gledas u Nebo i ispunice te radost. Bog s tobom.

                        Гледање 1 чланака - 1 до 11 (од 11 укупно)
                        • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.