- This topic has 6 odgovora, 6 glasova, and was last updated Postavljeno pre 2 years, 7 meseci by
.
-
Poruke
-
Pomaže Bog
U zadnje vreme imam problem da osećam neverovatnu netrpeljivost prema ženskim postupcima.
Prosto ih ne shvatam.
Većina žena veruje isključivo državnim medijima.
Na primer ne znam ni jednu jedinu ženu koja prati alternativu poput Balkan Infa ili Srbin Infa.
Još nisam sreo ni jednu ženu koja je patriotski orijentisana.
Slušaju samo turbo folk i idj.
Ponekad imam osećaj da je patriotizam isključivo muška osobina jer naše devojke nemaju nikakvo poštovanje prema srpskim muškarcima i više vole muslimanske migrante, crnce i cigane.
Znam čak i devojke koje su odrasle u Crkvi pa se zabavljaju sa muslimanima, kod muškaraca to nije tako.
Kad se mi momci zaljubimo u devojku ona nam je na prvom mestu dok su njima uvek važnije karijere drugovi i drugarice.
Znam slučaje u kojima se devojke druže sa lezbejkama pa su pričale kako su se ljubile sa njima dok nikad nisam čuo da se neki normalan momak uopšte druži sa takvima a kamo li ljubi.
Inače devojci je dovoljno da joj priđe lezbejka i ona odmah“daje šansu“ i pljune na veru.
Zašto je to tako.
Mnogo me muči ta tema.
Kako to da ne znam ni jednu jedinu ženu koja ima svoje mišljenje i koja ne dozvoljava da svako njom manipuliše?
Prvo pomaže Bog prijatelju
Evo ovako ovo je jedan od razloga zašto se Bog više ne javlja svom narodu jer se mi kao njegova deca ne trudimo da odbijemo zlo koje nas okružuje i naravno da živimo moralno ili u jednom rečju Bog ne priča sa nama jer mi ne želimo da pričamo sa Bogom.
Znam nažalost dosta ljudi koji dolaze u Crkvu samo zbog materijalnog i koji mole Boga za isto na forumu imaš jednu priču i o tome zašto Bog ćuti i koje molitve Bog čuje a koje ne. I ja sam nažalost i sam čuo i video kako izgleda taj nemoral moj prijatelju bilo mi je tako neprijatno da sam mislio da ću na istom mestu da umrem eto, od tada izbegavam dosta ljude koji nemoralno žive verovao sam pre da će ljudi da se opamete iole malo ali nažalost nije se desilo par prijatelja sam odvratio od toga i redovno sa njima posećujem svetinje. Ali nažalost mi tu ništa ne možemo kada pričamo o veri kao što su Isus ili Apostoli pričali gledaju nas kao da smo ludi, misle da smo fanatici vere ali takvo je društvo danas gde je nemoral sva ona zemaljska uživanja a vera je samo fanatizam ljudi se mole i krste samo radi reda eto kakvo je vreme došlo ali vodi računa pošto ja verujem evo iskreno da je sav taj nemoral delo demona stoga vodi računa moj prijatelju da te demon negde ne uhvati kao što naši ljudi kažu na kvarno moli se Bogu, kloni se nemorala i nemaš problema.
Moj ti je savet pusti šta žene rade ima ko će o tome sutra da se brine gledaj prijatelju da ti živiš moralno i pobožno da se sutra pravedni izdvoje od ovih nemoralnih ali naš Bog je velikodušan i primiće svakoga ko se iskreno pokaje i oprostiće mu sve grehe ali ako ljudi žele i uživaju u činjenju grehova onda ima Bog načina kako će da se umeša u čovekov život ali kažem ti neka o tome vodi računa naš Gospod Bog i naravno čoveku je kroz čitavu istoriju ostavljeno da bira ili si sa Bogom ili protiv njega ali se bojim da ovo što se radi je samo uvod i da najgore tek dolazi.
Stoga verujem da još postoji normalnih i devojaka i žena koje žive moralno i pobožno ali ih ti još nisi upoznao ili sreo kako je tebi lakše, moj ti je savet čitaj Bibliju, živi moralno i po božijim zakonima i nemaš nikakvih problema prijatelju.
Oprosti mi jer sam se raspisao ali nadam se da sam ti iole malo pomogao.
Svako dobro i neka je Bog uz sve nas.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Ja bih da prokomentarišem ovaj post, ali odmah želim da vam kažem da nisam žena za uzor, ne živim uzorno, i da nosim na sebi gromade greha – i to većinu onoga što si pomenuo – eto čisto da znaš ko piše da bi mogao u startu da preskočiš ovaj komentar ako ne želiš da čitaš ono što ja kao takva imam da kažem.
Nama ženama je oduvek bilo lako manipulisati. Zbog takve naše prirode je i nastao prvobitni greh. A zamisli koliko je teže danas pronaći moralnu i vernu ženu kada je svaka od malih nogu bombardovana (znamo svi kakvim) otrovima sa televizija, iz novina, i sa svih strana. Zlo je formiralo našu svest. Pa Isus Hrist je rekao da teško onome ko bude samo jednog od „ovih malih“ odvratio od Njega. Zašto? Zato što ako se dete u formativnim godinama odvrati od Boga, kako će se vratiti kad ne zna ni gde treba da ide, kad nema kompas? Majke, čak i ako su one same život provele sa jednim muškarcem, ćerkama pričaju da treba da se provode što više dok su mlade jer danas postoji trend kajanja za neučinjene grehe – svi se kaju što nisu iskoristili sve što im se pružilo, pa tako se i roditelji kaju što nisu bili gori u mladosti – ali zato decu uče da ne budu kao oni, nego da srljaju u propast autoputem na kom nema ograničenja brzine. Niko o duši ne brine.
Mi žene imamo manje razboritosti od muškaraca i samim tim lako prihvatamo sve te užase koje si naveo. Prihvatamo ih jer se oni reklamiraju kao socijalne norme, a da ne pominjem koliko su ti užasi u skladu sa ženskom gordošću, neposlušnošću, i tome sličnom. Svi nam idu niz dlaku i puštaju nas da budemo bahate, da ubijamo decu u utrobi, idemo našminkane i polu-gole u crkvu, da se svađamo i teramo po svom. Muškarcima nije dozvoljeno da nam bilo šta kažu, a kamoli da pokušaju da nas vaspitaju i ukažu na to šta treba i kako treba. Ja to kažem jer sam i sama takva. Svaki dan padam i svaki dan mi dođe da ošamarim sebe jer je to zlo toliko duboko utkano u moju bit.
Naravno, to sve ne znači da su isključivo žene krive. Ja znam za primere koje su htele da se udaju i imaju decu i to su želele sa petnaest godina, ali su pod uticajem svojih momaka em pristale na vanbračne veze, em poverovale da je to u redu i hrišćanski, em bile ostavljene od tih istih momaka. Lako je govoriti o poštenju kad imaš životnog iskustva, ali tinejdžerke koje nije imao ko da nauči jer su im roditelji takvi kakvi su, a one same iskorišćene na ovaj način u mladosti, mogu vrlo lako samo da nastave lošim putem. Posle postaju sve gore i gore. Kad prevali još nekoliko muškaraca – jer to se tako danas radi, a i mama je podržava, kako će posle da se uda i bude dobra žena? Ovo kažem jer mislim da nam svima treba malo više razumevanja za sve ove napaćene duše što žive oko nas.
Ali da se vratim na problem koji si pomenuo – žene su izuzetno fleksibilne, baš zato što im rasuđivanje manjka i zato što su stvorene da budu podređene.
Da, nemamo svoje mišljenje. Sad izvini, ne znam kako najbolje da se izrazim ovde, ali evo: primetila sam da ako žena voli fudbal ili automobile, to je isključivo zato što je to naučila u porodici ili uz svog dečka ili muža. Iako afiniteti prema tim stvarima uglavnom ne pripadaju ženama, neke su spremne da ih prihvate samo zato što ih njihova okolina prihvata – odnosno, zato što postoji autoritet dovoljno jak da bi mu se povinovale.
Ženi treba autoritet kojem će da se povinuje. Ako se ne povinuje mužu (a to je lako jer je muškarcima danas oduzeta muškost i muževnost), onda će slušati drugarice, roditelje (koji, kao što sam gore pomenula, mogu i da je navode na najgore grehe), slušaće pouke iz holivudskih filmova i serija (koji veličaju „obojene“ ljude, homoseksualce i razuzdane žene, a gledatelje ubeđuju da mrze tradiciju i bele muškarce – ako ti ovo deluje nestvarno, poslušaj Jutjub kanal Black pilled, na kojem se detaljno analiziraju filmovi, između ostalog).
Dakle, možemo zaključiti da se rešenje može nazreti u muškarcu koji je snažan i istrajan u tome da bude strog i pravičan. Koliki je to krst, ne mogu ni da zamislim. Da neko u poslednja vremena obrati bludnicu tako što će je učiti tradicionalnim vrednostima, uprkos ostatku sveta koji gruva naniže, je kao kad ribe plivaju uzvodno da bi se mrestile i donele plod – deluje suludo i preteško, ali nije nemoguće.
E sad, ti kažeš da su baš sve žene takve kakvim ih opisuješ, a pri tom si u crkvi, gde bi trebalo da su drugačiji ljudi. Zar to nije iskušenje? Možda samo nailaziš na takve sa razlogom? Možda se od tebe u ovom trenutku tvog života očekuje da se treniraš u neosuđivanju, pa kad položiš taj ispit, možda naiđeš na mnogo boljih žena i vidiš da nije sve tako loše.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 4
<p style=“text-align: left;“>
Ja bih da prokomentarišem ovaj post, ali odmah želim da vam kažem da nisam žena za uzor, ne živim uzorno, i da nosim na sebi gromade greha – i to većinu onoga što si pomenuo – eto čisto da znaš ko piše da bi mogao u startu da preskočiš ovaj komentar ako ne želiš da čitaš ono što ja kao takva imam da kažem.
Nama ženama je oduvek bilo lako manipulisati. Zbog takve naše prirode je i nastao prvobitni greh. A zamisli koliko je teže danas pronaći moralnu i vernu ženu kada je svaka od malih nogu bombardovana (znamo svi kakvim) otrovima sa televizija, iz novina, i sa svih strana. Zlo je formiralo našu svest. Pa Isus Hrist je rekao da teško onome ko bude samo jednog od „ovih malih“ odvratio od Njega. Zašto? Zato što ako se dete u formativnim godinama odvrati od Boga, kako će se vratiti kad ne zna ni gde treba da ide, kad nema kompas? Majke, čak i ako su one same život provele sa jednim muškarcem, ćerkama pričaju da treba da se provode što više dok su mlade jer danas postoji trend kajanja za neučinjene grehe – svi se kaju što nisu iskoristili sve što im se pružilo, pa tako se i roditelji kaju što nisu bili gori u mladosti – ali zato decu uče da ne budu kao oni, nego da srljaju u propast autoputem na kom nema ograničenja brzine. Niko o duši ne brine.
Mi žene imamo manje razboritosti od muškaraca i samim tim lako prihvatamo sve te užase koje si naveo. Prihvatamo ih jer se oni reklamiraju kao socijalne norme, a da ne pominjem koliko su ti užasi u skladu sa ženskom gordošću, neposlušnošću, i tome sličnom. Svi nam idu niz dlaku i puštaju nas da budemo bahate, da ubijamo decu u utrobi, idemo našminkane i polu-gole u crkvu, da se svađamo i teramo po svom. Muškarcima nije dozvoljeno da nam bilo šta kažu, a kamoli da pokušaju da nas vaspitaju i ukažu na to šta treba i kako treba. Ja to kažem jer sam i sama takva. Svaki dan padam i svaki dan mi dođe da ošamarim sebe jer je to zlo toliko duboko utkano u moju bit.
Naravno, to sve ne znači da su isključivo žene krive. Ja znam za primere koje su htele da se udaju i imaju decu i to su želele sa petnaest godina, ali su pod uticajem svojih momaka em pristale na vanbračne veze, em poverovale da je to u redu i hrišćanski, em bile ostavljene od tih istih momaka. Lako je govoriti o poštenju kad imaš životnog iskustva, ali tinejdžerke koje nije imao ko da nauči jer su im roditelji takvi kakvi su, a one same iskorišćene na ovaj način u mladosti, mogu vrlo lako samo da nastave lošim putem. Posle postaju sve gore i gore. Kad prevali još nekoliko muškaraca – jer to se tako danas radi, a i mama je podržava, kako će posle da se uda i bude dobra žena? Ovo kažem jer mislim da nam svima treba malo više razumevanja za sve ove napaćene duše što žive oko nas.
Ali da se vratim na problem koji si pomenuo – žene su izuzetno fleksibilne, baš zato što im rasuđivanje manjka i zato što su stvorene da budu podređene.
Da, nemamo svoje mišljenje. Sad izvini, ne znam kako najbolje da se izrazim ovde, ali evo: primetila sam da ako žena voli fudbal ili automobile, to je isključivo zato što je to naučila u porodici ili uz svog dečka ili muža. Iako afiniteti prema tim stvarima uglavnom ne pripadaju ženama, neke su spremne da ih prihvate samo zato što ih njihova okolina prihvata – odnosno, zato što postoji autoritet dovoljno jak da bi mu se povinovale.
Ženi treba autoritet kojem će da se povinuje. Ako se ne povinuje mužu (a to je lako jer je muškarcima danas oduzeta muškost i muževnost), onda će slušati drugarice, roditelje (koji, kao što sam gore pomenula, mogu i da je navode na najgore grehe), slušaće pouke iz holivudskih filmova i serija (koji veličaju „obojene“ ljude, homoseksualce i razuzdane žene, a gledatelje ubeđuju da mrze tradiciju i bele muškarce – ako ti ovo deluje nestvarno, poslušaj Jutjub kanal Black pilled, na kojem se detaljno analiziraju filmovi, između ostalog).
Dakle, možemo zaključiti da se rešenje može nazreti u muškarcu koji je snažan i istrajan u tome da bude strog i pravičan. Koliki je to krst, ne mogu ni da zamislim. Da neko u poslednja vremena obrati bludnicu tako što će je učiti tradicionalnim vrednostima, uprkos ostatku sveta koji gruva naniže, je kao kad ribe plivaju uzvodno da bi se mrestile i donele plod – deluje suludo i preteško, ali nije nemoguće.
E sad, ti kažeš da su baš sve žene takve kakvim ih opisuješ, a pri tom si u crkvi, gde bi trebalo da su drugačiji ljudi. Zar to nije iskušenje? Možda samo nailaziš na takve sa razlogom? Možda se od tebe u ovom trenutku tvog života očekuje da se treniraš u neosuđivanju, pa kad položiš taj ispit, možda naiđeš na mnogo boljih žena i vidiš da nije sve tako loše.
Bog ti pomogao Kristina.</p>
Naravno da sam pročitao tvoj komentar jer smatram da o ovoj temi treba govoriti bez“dlake na jeziku“.Pre svega nisam nevin muškarac tako da nemam pravo da od žene tražim da ona to bude.
Svestan sam toga da nas mediji bombarduju raznim nemoralom i ja kao i ostali muškarci smo takođe njihove žrtve u tom pogledu.
Znam ja dobro kakvi su naši roditelji daleko od toga da su moji za primer ALI oni su i kao takvi uspeli da me nauče da je pederastija zlo i da trebam imati afinitet prema belim (najviše Srpskim) ženama.
I ja sam gledao te filmove i serije međutim ne može meni izmišljeni lik biti uzor zato što je izmišljen.
Kako da se ugledam na Betmena ili Spajdermena kad znam da oni ne postoje?
Inače seksualno iskorišćavanje na jednu noć nije isključivo vezano za muškarce i meni se dešavalo da „prespavam“ kod devojke pa da posle neće da mi da broj telefona pa je opet sretnem da bi me ona šamarima oterala bez bilo kakvog objašnjenja.
Što se obojenih tiče.
Dobro znam ko su cigani ko crnci a posebno znam i kakvi su muslimani tako da sudim po onome što vidim i čujem.
Eto znači ti si bila otvorena za vezu sa njima na osnovu onoga što si videla u filmu ili seriji i totalno ignorisala ono što si videla i čula?
Izvini ali za ne korišćenje mozga ili prirodnog instinkta nema opravdanje.
A za homoseksualnost sigurno niko u Srbiji od roditelja nije čuo ništa pozitivno u to sam ubeđen.
Vidim da itekako znaš ko nam radi o glavi tako da uopšte ne razumem zašto mora neki muškarac ili neka drugarica da ti skrene pažnju na to kad si sama uspela da dođeš do tog zaključka.
Ja živim u Nemačkoj gde su muškarci stvarno izgubili svoju muževnost tako da Nemice koje su takve mogu i da razumem ali naši Srpski muškarci su itekako muževni tako da naše devojke ne mogu nikada razumeti kada su te stvari u pitanju.
Iskreno se nadam da nije baš tako kao što si opisala jer to nebi imalo baš nikakve logike.
Ako su nam uzori izmišljeni likovi iz naučnih fantastika za koje znamo da nisu realni onda smo u ozbiljnom problemu.
Želim ti svako dobro i pamet u glavu nadam se da će ti Bog pomoći ma da mislim da je za rešenje tvog problema dovoljno samo 10 minuta racionalnog razmišljanja.
Pozdrav
Bog pomogao!
Jasno je da su svi učesnici na ovoj temi svesni razlike između ispravnog i neispravnog. I to je najvažnije. Drugi korak – zaistinski imati poverenje u Gospoda da je „malo stado“ Njegovo, ali i da je On „pobedio svet“. Ko dođe dotle, verujem da će mu Bog pomoći za dalje (ma šta kažem, i dotle smo došli uz Njegovu pomoć, zar ne?).
Sestra Kristina je veoma hrabro napisala ono što je praktično sušta istina današnjeg opšteg mentaliteta. „Trend kajanja za neučinjene grehe“ je zastrašujuća istina stanja duše velikog broja mladeži – i sam sam bio u tome (još grešim, ali se barem – Božijom milošću – više ne kajem za grehove koje sam propustio da učinim). Sestro draga, neka ti Onaj Čije je ime u korenu tvoga imena pomogne da istraješ u pokajanju, na putu ka Njemu, ka Spasenju, da se – daj Bože – tamo u radosti sastanemo, svi ovi ovde sakupljeni, ali i svi drugi sposobni za to!
Brate Srbo, pišeš „ali naši Srpski muškarci su itekako muževni“. O, kako je to daleko od istine! Na žalost. Verovatno ima razlike u muževnosti između Srbije i Nemačke, ali je opšte stanje jadno. Ja sam još malo pa punih 60 godina, ali sam još u svojoj mladosti bio svestan žestokog pada muževnosti, a koliko je to daleko otišlo danas! Biti muškarac, to znači biti hrabar izvan svakog uobičajenog okvira, a bez vere u Gospoda to je nemoguće. Sve što je muževno (mužestveno, rekla bi mati Teodora, ne misleći pri tome ni na ženu ni na muškarca), proističe iz Hrista Boga i mi treba na tom kamenu da zidamo svoj život. Neka mi se ne zameri – sestra Kristina je svoju poruku izrekla kao pravi muškarac, hrabro, dostojno puta kojim ide (makar i padala na svakom koraku).
Odgovor kojeg dajem samom sebi u sličnm situacijama jeste – post.
Krenimo hrabro u post od ovog sveta! Od televizije, od mobilnih uređaja (koristimo ih samo za najsušniju potrebu komunikacije, 15 minuta na dan), od suvišnog rada na računarima, od lenjosti, od odlaganja, od sujetnih razgovora, od praznih razgovora o politici, sportu, vremenu, od bavljenja sportskim dešavanjima (makar to bile i kvazi-patriotske vesti o pobedama Novaka Đokovića ili košarkaša), pozorišta, bioskopa i od svega što jasno i nedvosmisleno ne vodi ka Hristu!
Jer, sve što ne vodi Hristu Bogu, vodi propasti.
Budimo zahvalni za svaki tren, pa i za mogućnost da ovde budemo jedni sa drugima (neće ni to još dugo potrajati).
I za kraj (odužih, oprostite) – brate Srbo, slično osećanje imam i ja, i kao da se svaki put ispočetka zaprepastim na neka dela i reči žena. No, put je svakako u ljubavi. Pomolimo se u sebi za svaku osobu (žensku, mušku, nema veze) koja učini nedoličnu radnju ili kaže reč. Vežbajmo se bezuslovnoj ljubavi – dajmo u radosti i ne očekujmo. Sve imamo sa Gospodom, verujemo li u to!
Praštajte i pomjanite!
Milorad
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Dragi brate,
Koliko dugo imaš problem? Čini mi kao da je to privremena stvar ili je skorije imala okidač. Kada Bog dopusti ovakvu netrpeljivost prema nekome ili nečemu, to nismo bas „svoji“ i sve je preuveličano i kao da oči gledaju ali ne vide dobro i um rasuđuje pogrešno a ne shvata sve dok iskušenje ne popusti i tek onda vidimo da to nismo bili baš mi.
Ovako učimo da ne vjerujemo 100% sebi i svom rasuđivanju (i za razne druge situacije, ne samo ovu).Meni je recimo dolazio bes i netrpeljivost na brata da on nije morao ništa ni da kaže ni uradi, samo kad bih ga vidjela ja sam puna zamjeranja (te on ovakav te onakav). Onda ode i ja se smirim i kažem sebi -ej, šta ti je uradio, možeš bar 2 rečenice da kažeš normalnim tonom- i uopšte se ne osjećam ljuto na njega. Onda kasnije tog dana kad se pojavi, samo što ga vidim ja kao da sam druga osoba, nemam kontrolu nad sobom. Trudila sam se da se obuzdam i kratko je moglo pa opet puknem, nije bilo leka. Prođe neko vreme i vidim da je to potpuno nestalo, kao da nije ni bilo moje.
Tvoj odgovor ne sadrži baš hrišćanske stavove. Recimo „za ne korišćenje mozga nema opravdanja“ i ton i rasizam… Svaka živa duša diše zahvaljujući Bogu i on zna da na svetu postoje i muslimani i budisti i idolopoklonici i među njima ima dobrih duša. Hrišćanin može se zove tako a da to nije u suštini, ne možemo generalizovati i da mrzimo pojedince zbog mase.
Ovaj tvoj stav („bijeli“) je stav koji nosiš iz kuće i teško je promeniti pogled na muslimane i ostale kad je to utkano tokom odrastanja. Razumijem jer sam i ja odrasla u sredini koja je ostavila takvo mišljenje duboko u meni i trebalo je vremena da se to ublaži. Hristos kaže da praštamo i prijateljima i neprijateljima za kakvo zlo ako nam učine a šta možemo da kažemo kao opravdanje za mržnju prema konkretnoj osobi, muslimanu koji nam ništa nije lično uradio sem „pa njegovi su preci ranije…“, „njemu u Kuranu piše…“. Pa šta onda? Moji su ateisti, kakvih sam se izjava naslušala protiv Hrista pa ih ne mrzim. Oni su prosto u neznanju, kao i muslimani i budisti, pa i hrišćani koji nisu svesni šta je hrišćanstvo. A zamisli, čak i ja koja znam šta je ispravno a šta nije opet uradim često ono što nije… kako onda da zamjeri čovjek onome ko ne zna.
Apostol Pavle (Savle) je proganjao hrišćane, hvatao ih i slao u tamnice. Osjećao je da oni hule na Boga jer mijenjaju jevrejsku vjeru. Osjećao je mržnju prema njima i prema Hristu sve dok jednog dana nije čuo „Savle, Savle, zašto me goniš?“, verovatno znaš priču. Kad je shvatio da Hristos jeste Bog, svoju revnost prema vjeri koju je imao i dok je vjerovao pogrešno je preusmjerio na revnost po Bogu i postao apostol neznabožaca. Propovedao je Hrista i vjeru među ljudima druge vjere, druge nacije, rase i bio je podoban za taj zadatak baš zato što je mogao da im snishodi i da ih ne mrži i ne zamjera jer je sam bio jedan od njih.
Isto važi i za žene i za ljude uopšte…koliko ima stvari koje mi uradimo da pogazimo vjeru a onda napadamo druge kako to mogu? Trn u oku brata vidimo a brvno u svom oku ne. Ako se molimo da nam se oproste grijesi kao što i mi opraštamo drugima, koliko će nam se oprostiti ako mi drugima zamjeramo stvari kao što su gdje su rođeni, u kojoj vjeri su vaspitavani, kako razmišljaju o sportu, vijestima, politici, kako se oblače, sa kim su se družili ranije ili se sad druže i kome poklanjaju srce? Onda će i nama staviti na spisak sve ovo. Kad me tako uhvati prema nekome da ga nipodaštavam jer je uradio ovo ili ono, pa se sjetim ovih riječi koje su u molitvi „Oče naš“ strah me spopadne za ono što sam ja uradila pa brže bolje kažem „ma ne ljutim se, opraštam ako je i meni šta uradio a ne što nešto misli ili jeste“.
Odgovor sestre Kristine je viđenje velikog broja ljudi, ne samo žena. Argument koji si dao „da odrastanje i stavovi okoline nisu opravdanje za nerazmišljanje“ nije ispravan i mislim da ako pogledamo svi sebe da ćemo u sebi vidjeti baš one predrasude koje su specifične za okolinu u kojoj smo odrastali.
Takođe, nije svako samosvjestan u isto vrijeme. Ja sam se osvijestila tek kad sam upoznala momka koji je hrišćanin, sve prije toga kao da je bila neka magla i čini mi se da mi i Bog nije dao da mogu da vidim da bi mi bilo manje na osudu. Pogotovo djeca i tinejdžeri nemaju samosvjesnost, to zovu i emocionalna zrelost ali nije isto. Meni je tokom odrastanja san bio da upoznam tog jednog momka i da se udam, ali okolina je dodala svoje načine da se do toga dođe i iako je cilj bio dobar put nije valjao. Ako se malo zamisliš i sjetiš osnovne i srednje škole, priča šta je šta u odraslom svijetu, mi smo čitali iz novina šta dječaci i muškarci misle, žele, vole i uzimale to kao pouzdano štivo. Ja sam bila uvjerena da je moje da budem lepa, obrazovana i da znam da se ponašam i taj dio sam uzela iz kuće, da moram da budem tajanstvena i zanimljiva, da se smeškam, da nisam „svetica“ jer njih niko ne voli nego što bi rekli „evropska žena širokih shvatanja“ i to sve iz razgvora sa vršnjacima i iz časopisa. Znam da sam se stidela što nemam momka i izmišljala pred drugaricama u osnovnoj školi da sam se ljubila sa nekim na raspustu da me ne bi zezali. Bila sam pod pritiskom da budem takva a ne „zastarelih shvatanja“, „ko baba“…Onda čujem momka u društvu kako izjavljuje da su mu najgore djevojke djevice jer ona ne zna šta treba da radi i kako je to katastrofa, pa ja da se ne izblamiram pred momkom s kojim budem u budućnosti uzmem da „učim teoriju“ unapred….i da, poljubila sam se sa drugaricom da ne ispadne da ne znam da se ljubim kad je trebalo prvi put…i sve ovo sto pišem je bilo od 11-17 godine. Hvala Bogu što me nije našao neki pogrešan momak jer sam ja kad sam zaljubljena prihvatala sve što mi se kaže kao istinu i sve vjerovala. Da mi prvi momak rekao -ma ovo je u redu, to svi rade- ko zna šta bih sve probala i nisam usamljena jer isto vidim i kod sestara i drugarica.
To nije znak da ne koristimo mozak uopšte nego je znak da više vjerujemo ljudima a Bog ne vaga kao ljudi nego vaga srce i namjere i poznato je da je dosta žena koje su sad svetice bile isprva bludnice prije nego što su im se oči otvorile. A Isus je bludnici rekao -Veliku si ljubav imala-.Tamara
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Zdravo Srbo, na opasnom si tripu da su zene gore od muskaraca. Ovo cete ometati da uspostavis zajednicu sa zenom, a kasnije da tvoje predrasude ne uticu na njen sunovrat. Tvoje misli nisu dobre i zna se od koga su. Hristos je voleo zene, cak i gresnice i prepoznavao u njima potencijal za ljubav i zrtvu. Bas me zanima u cemu se ogleda tvoj patriotizam: da li imas desetoro dece o kojima brines ili pomazes siromasne, da li radis od jutra do sutra, brines o starim roditeljima ili napustenim starima… Ne mozes ocekivati od zena da budu patriote (od patrios) u klasicnom smislu, ali koliko zena brine o bolesnom detetu, a da ih je muz cim je video problem napustio? Koliko zena je godinama negovalo muzevljeve roditelje, a on se posle jednostavno razveo, a koliko muzeva je negovalo zenine roditelje? Ko je othranio i izveo na put svu onu sirocad posle 1. svetskog rata kad su patriote odlucile da se izbore za granice makar unutar njih ne ostao ni jedan srbin? I jos mnogo toga, sto bi moj kolega rekao, ali to je zenski posao. Pa dobro, ima li neki muski posao? Ima – cepanje drva. Al ti se grejes na struju! A inace se drva cepaju jednom godisnje. Sad je razveden.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.
