- This topic has 6 одговора, 6 гласова, and was last updated Постављено пре 2 years, 7 месеци by
.
-
Поруке
-
Помаже Бог
У задње време имам проблем да осећам невероватну нетрпељивост према женским поступцима.
Просто их не схватам.
Већина жена верује искључиво државним медијима.
На пример не знам ни једну једину жену која прати алтернативу попут Балкан Инфа или Србин Инфа.
Још нисам срео ни једну жену која је патриотски оријентисана.
Слушају само турбо фолк и идј.
Понекад имам осећај да је патриотизам искључиво мушка особина јер наше девојке немају никакво поштовање према српским мушкарцима и више воле муслиманске мигранте, црнце и цигане.
Знам чак и девојке које су одрасле у Цркви па се забављају са муслиманима, код мушкараца то није тако.
Кад се ми момци заљубимо у девојку она нам је на првом месту док су њима увек важније каријере другови и другарице.
Знам случаје у којима се девојке друже са лезбејкама па су причале како су се љубиле са њима док никад нисам чуо да се неки нормалан момак уопште дружи са таквима а камо ли љуби.
Иначе девојци је довољно да јој приђе лезбејка и она одмах“даје шансу“ и пљуне на веру.
Зашто је то тако.
Много ме мучи та тема.
Како то да не знам ни једну једину жену која има своје мишљење и која не дозвољава да свако њом манипулише?
Прво помаже Бог пријатељу
Ево овако ово је један од разлога зашто се Бог више не јавља свом народу јер се ми као његова деца не трудимо да одбијемо зло које нас окружује и наравно да живимо морално или у једном речју Бог не прича са нама јер ми не желимо да причамо са Богом.
Знам нажалост доста људи који долазе у Цркву само због материјалног и који моле Бога за исто на форуму имаш једну причу и о томе зашто Бог ћути и које молитве Бог чује а које не. И ја сам нажалост и сам чуо и видео како изгледа тај неморал мој пријатељу било ми је тако непријатно да сам мислио да ћу на истом месту да умрем ето, од тада избегавам доста људе који неморално живе веровао сам пре да ће људи да се опамете иоле мало али нажалост није се десило пар пријатеља сам одвратио од тога и редовно са њима посећујем светиње. Али нажалост ми ту ништа не можемо када причамо о вери као што су Исус или Апостоли причали гледају нас као да смо луди, мисле да смо фанатици вере али такво је друштво данас где је неморал сва она земаљска уживања а вера је само фанатизам људи се моле и крсте само ради реда ето какво је време дошло али води рачуна пошто ја верујем ево искрено да је сав тај неморал дело демона стога води рачуна мој пријатељу да те демон негде не ухвати као што наши људи кажу на кварно моли се Богу, клони се неморала и немаш проблема.
Мој ти је савет пусти шта жене раде има ко ће о томе сутра да се брине гледај пријатељу да ти живиш морално и побожно да се сутра праведни издвоје од ових неморалних али наш Бог је великодушан и примиће свакога ко се искрено покаје и опростиће му све грехе али ако људи желе и уживају у чињењу грехова онда има Бог начина како ће да се умеша у човеков живот али кажем ти нека о томе води рачуна наш Господ Бог и наравно човеку је кроз читаву историју остављено да бира или си са Богом или против њега али се бојим да ово што се ради је само увод и да најгоре тек долази.
Стога верујем да још постоји нормалних и девојака и жена које живе морално и побожно али их ти још ниси упознао или срео како је теби лакше, мој ти је савет читај Библију, живи морално и по божијим законима и немаш никаквих проблема пријатељу.
Опрости ми јер сам се расписао али надам се да сам ти иоле мало помогао.
Свако добро и нека је Бог уз све нас.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Ја бих да прокоментаришем овај пост, али одмах желим да вам кажем да нисам жена за узор, не живим узорно, и да носим на себи громаде греха – и то већину онога што си поменуо – ето чисто да знаш ко пише да би могао у старту да прескочиш овај коментар ако не желиш да читаш оно што ја као таква имам да кажем.
Нама женама је одувек било лако манипулисати. Због такве наше природе је и настао првобитни грех. А замисли колико је теже данас пронаћи моралну и верну жену када је свака од малих ногу бомбардована (знамо сви каквим) отровима са телевизија, из новина, и са свих страна. Зло је формирало нашу свест. Па Исус Христ је рекао да тешко ономе ко буде само једног од „ових малих“ одвратио од Њега. Зашто? Зато што ако се дете у формативним годинама одврати од Бога, како ће се вратити кад не зна ни где треба да иде, кад нема компас? Мајке, чак и ако су оне саме живот провеле са једним мушкарцем, ћеркама причају да треба да се проводе што више док су младе јер данас постоји тренд кајања за неучињене грехе – сви се кају што нису искористили све што им се пружило, па тако се и родитељи кају што нису били гори у младости – али зато децу уче да не буду као они, него да срљају у пропаст аутопутем на ком нема ограничења брзине. Нико о души не брине.
Ми жене имамо мање разборитости од мушкараца и самим тим лако прихватамо све те ужасе које си навео. Прихватамо их јер се они рекламирају као социјалне норме, а да не помињем колико су ти ужаси у складу са женском гордошћу, непослушношћу, и томе сличном. Сви нам иду низ длаку и пуштају нас да будемо бахате, да убијамо децу у утроби, идемо нашминкане и полу-голе у цркву, да се свађамо и терамо по свом. Мушкарцима није дозвољено да нам било шта кажу, а камоли да покушају да нас васпитају и укажу на то шта треба и како треба. Ја то кажем јер сам и сама таква. Сваки дан падам и сваки дан ми дође да ошамарим себе јер је то зло толико дубоко уткано у моју бит.
Наравно, то све не значи да су искључиво жене криве. Ја знам за примере које су хтеле да се удају и имају децу и то су желеле са петнаест година, али су под утицајем својих момака ем пристале на ванбрачне везе, ем поверовале да је то у реду и хришћански, ем биле остављене од тих истих момака. Лако је говорити о поштењу кад имаш животног искуства, али тинејџерке које није имао ко да научи јер су им родитељи такви какви су, а оне саме искоришћене на овај начин у младости, могу врло лако само да наставе лошим путем. После постају све горе и горе. Кад превали још неколико мушкараца – јер то се тако данас ради, а и мама је подржава, како ће после да се уда и буде добра жена? Ово кажем јер мислим да нам свима треба мало више разумевања за све ове напаћене душе што живе око нас.
Али да се вратим на проблем који си поменуо – жене су изузетно флексибилне, баш зато што им расуђивање мањка и зато што су створене да буду подређене.
Да, немамо своје мишљење. Сад извини, не знам како најбоље да се изразим овде, али ево: приметила сам да ако жена воли фудбал или аутомобиле, то је искључиво зато што је то научила у породици или уз свог дечка или мужа. Иако афинитети према тим стварима углавном не припадају женама, неке су спремне да их прихвате само зато што их њихова околина прихвата – односно, зато што постоји ауторитет довољно јак да би му се повиновале.
Жени треба ауторитет којем ће да се повинује. Ако се не повинује мужу (а то је лако јер је мушкарцима данас одузета мушкост и мужевност), онда ће слушати другарице, родитеље (који, као што сам горе поменула, могу и да је наводе на најгоре грехе), слушаће поуке из холивудских филмова и серија (који величају „обојене“ људе, хомосексуалце и разуздане жене, а гледатеље убеђују да мрзе традицију и беле мушкарце – ако ти ово делује нестварно, послушај Јутјуб канал Black pilled, на којем се детаљно анализирају филмови, између осталог).
Дакле, можемо закључити да се решење може назрети у мушкарцу који је снажан и истрајан у томе да буде строг и правичан. Колики је то крст, не могу ни да замислим. Да неко у последња времена обрати блудницу тако што ће је учити традиционалним вредностима, упркос остатку света који грува наниже, је као кад рибе пливају узводно да би се мрестиле и донеле плод – делује сулудо и претешко, али није немогуће.
Е сад, ти кажеш да су баш све жене такве каквим их описујеш, а при том си у цркви, где би требало да су другачији људи. Зар то није искушење? Можда само наилазиш на такве са разлогом? Можда се од тебе у овом тренутку твог живота очекује да се тренираш у неосуђивању, па кад положиш тај испит, можда наиђеш на много бољих жена и видиш да није све тако лоше.
Број корисника који су захвалили аутору: 4
<p style=“text-align: left;“>
Ја бих да прокоментаришем овај пост, али одмах желим да вам кажем да нисам жена за узор, не живим узорно, и да носим на себи громаде греха – и то већину онога што си поменуо – ето чисто да знаш ко пише да би могао у старту да прескочиш овај коментар ако не желиш да читаш оно што ја као таква имам да кажем.
Нама женама је одувек било лако манипулисати. Због такве наше природе је и настао првобитни грех. А замисли колико је теже данас пронаћи моралну и верну жену када је свака од малих ногу бомбардована (знамо сви каквим) отровима са телевизија, из новина, и са свих страна. Зло је формирало нашу свест. Па Исус Христ је рекао да тешко ономе ко буде само једног од „ових малих“ одвратио од Њега. Зашто? Зато што ако се дете у формативним годинама одврати од Бога, како ће се вратити кад не зна ни где треба да иде, кад нема компас? Мајке, чак и ако су оне саме живот провеле са једним мушкарцем, ћеркама причају да треба да се проводе што више док су младе јер данас постоји тренд кајања за неучињене грехе – сви се кају што нису искористили све што им се пружило, па тако се и родитељи кају што нису били гори у младости – али зато децу уче да не буду као они, него да срљају у пропаст аутопутем на ком нема ограничења брзине. Нико о души не брине.
Ми жене имамо мање разборитости од мушкараца и самим тим лако прихватамо све те ужасе које си навео. Прихватамо их јер се они рекламирају као социјалне норме, а да не помињем колико су ти ужаси у складу са женском гордошћу, непослушношћу, и томе сличном. Сви нам иду низ длаку и пуштају нас да будемо бахате, да убијамо децу у утроби, идемо нашминкане и полу-голе у цркву, да се свађамо и терамо по свом. Мушкарцима није дозвољено да нам било шта кажу, а камоли да покушају да нас васпитају и укажу на то шта треба и како треба. Ја то кажем јер сам и сама таква. Сваки дан падам и сваки дан ми дође да ошамарим себе јер је то зло толико дубоко уткано у моју бит.
Наравно, то све не значи да су искључиво жене криве. Ја знам за примере које су хтеле да се удају и имају децу и то су желеле са петнаест година, али су под утицајем својих момака ем пристале на ванбрачне везе, ем поверовале да је то у реду и хришћански, ем биле остављене од тих истих момака. Лако је говорити о поштењу кад имаш животног искуства, али тинејџерке које није имао ко да научи јер су им родитељи такви какви су, а оне саме искоришћене на овај начин у младости, могу врло лако само да наставе лошим путем. После постају све горе и горе. Кад превали још неколико мушкараца – јер то се тако данас ради, а и мама је подржава, како ће после да се уда и буде добра жена? Ово кажем јер мислим да нам свима треба мало више разумевања за све ове напаћене душе што живе око нас.
Али да се вратим на проблем који си поменуо – жене су изузетно флексибилне, баш зато што им расуђивање мањка и зато што су створене да буду подређене.
Да, немамо своје мишљење. Сад извини, не знам како најбоље да се изразим овде, али ево: приметила сам да ако жена воли фудбал или аутомобиле, то је искључиво зато што је то научила у породици или уз свог дечка или мужа. Иако афинитети према тим стварима углавном не припадају женама, неке су спремне да их прихвате само зато што их њихова околина прихвата – односно, зато што постоји ауторитет довољно јак да би му се повиновале.
Жени треба ауторитет којем ће да се повинује. Ако се не повинује мужу (а то је лако јер је мушкарцима данас одузета мушкост и мужевност), онда ће слушати другарице, родитеље (који, као што сам горе поменула, могу и да је наводе на најгоре грехе), слушаће поуке из холивудских филмова и серија (који величају „обојене“ људе, хомосексуалце и разуздане жене, а гледатеље убеђују да мрзе традицију и беле мушкарце – ако ти ово делује нестварно, послушај Јутјуб канал Black pilled, на којем се детаљно анализирају филмови, између осталог).
Дакле, можемо закључити да се решење може назрети у мушкарцу који је снажан и истрајан у томе да буде строг и правичан. Колики је то крст, не могу ни да замислим. Да неко у последња времена обрати блудницу тако што ће је учити традиционалним вредностима, упркос остатку света који грува наниже, је као кад рибе пливају узводно да би се мрестиле и донеле плод – делује сулудо и претешко, али није немогуће.
Е сад, ти кажеш да су баш све жене такве каквим их описујеш, а при том си у цркви, где би требало да су другачији људи. Зар то није искушење? Можда само наилазиш на такве са разлогом? Можда се од тебе у овом тренутку твог живота очекује да се тренираш у неосуђивању, па кад положиш тај испит, можда наиђеш на много бољих жена и видиш да није све тако лоше.
Бог ти помогао Кристина.</p>
Наравно да сам прочитао твој коментар јер сматрам да о овој теми треба говорити без“длаке на језику“.Пре свега нисам невин мушкарац тако да немам право да од жене тражим да она то буде.
Свестан сам тога да нас медији бомбардују разним неморалом и ја као и остали мушкарци смо такође њихове жртве у том погледу.
Знам ја добро какви су наши родитељи далеко од тога да су моји за пример АЛИ они су и као такви успели да ме науче да је педерастија зло и да требам имати афинитет према белим (највише Српским) женама.
И ја сам гледао те филмове и серије међутим не може мени измишљени лик бити узор зато што је измишљен.
Како да се угледам на Бетмена или Спајдермена кад знам да они не постоје?
Иначе сексуално искоришћавање на једну ноћ није искључиво везано за мушкарце и мени се дешавало да „преспавам“ код девојке па да после неће да ми да број телефона па је опет сретнем да би ме она шамарима отерала без било каквог објашњења.
Што се обојених тиче.
Добро знам ко су цигани ко црнци а посебно знам и какви су муслимани тако да судим по ономе што видим и чујем.
Ето значи ти си била отворена за везу са њима на основу онога што си видела у филму или серији и тотално игнорисала оно што си видела и чула?
Извини али за не коришћење мозга или природног инстинкта нема оправдање.
А за хомосексуалност сигурно нико у Србији од родитеља није чуо ништа позитивно у то сам убеђен.
Видим да итекако знаш ко нам ради о глави тако да уопште не разумем зашто мора неки мушкарац или нека другарица да ти скрене пажњу на то кад си сама успела да дођеш до тог закључка.
Ја живим у Немачкој где су мушкарци стварно изгубили своју мужевност тако да Немице које су такве могу и да разумем али наши Српски мушкарци су итекако мужевни тако да наше девојке не могу никада разумети када су те ствари у питању.
Искрено се надам да није баш тако као што си описала јер то неби имало баш никакве логике.
Ако су нам узори измишљени ликови из научних фантастика за које знамо да нису реални онда смо у озбиљном проблему.
Желим ти свако добро и памет у главу надам се да ће ти Бог помоћи ма да мислим да је за решење твог проблема довољно само 10 минута рационалног размишљања.
Поздрав
Бог помогао!
Јасно је да су сви учесници на овој теми свесни разлике између исправног и неисправног. И то је најважније. Други корак – заистински имати поверење у Господа да је „мало стадо“ Његово, али и да је Он „победио свет“. Ко дође дотле, верујем да ће му Бог помоћи за даље (ма шта кажем, и дотле смо дошли уз Његову помоћ, зар не?).
Сестра Кристина је веома храбро написала оно што је практично сушта истина данашњег општег менталитета. „Тренд кајања за неучињене грехе“ је застрашујућа истина стања душе великог броја младежи – и сам сам био у томе (још грешим, али се барем – Божијом милошћу – више не кајем за грехове које сам пропустио да учиним). Сестро драга, нека ти Онај Чије је име у корену твога имена помогне да истрајеш у покајању, на путу ка Њему, ка Спасењу, да се – дај Боже – тамо у радости састанемо, сви ови овде сакупљени, али и сви други способни за то!
Брате Србо, пишеш „али наши Српски мушкарци су итекако мужевни“. О, како је то далеко од истине! На жалост. Вероватно има разлике у мужевности између Србије и Немачке, али је опште стање јадно. Ја сам још мало па пуних 60 година, али сам још у својој младости био свестан жестоког пада мужевности, а колико је то далеко отишло данас! Бити мушкарац, то значи бити храбар изван сваког уобичајеног оквира, а без вере у Господа то је немогуће. Све што је мужевно (мужествено, рекла би мати Теодора, не мислећи при томе ни на жену ни на мушкарца), проистиче из Христа Бога и ми треба на том камену да зидамо свој живот. Нека ми се не замери – сестра Кристина је своју поруку изрекла као прави мушкарац, храбро, достојно пута којим иде (макар и падала на сваком кораку).
Одговор којег дајем самом себи у сличнм ситуацијама јесте – пост.
Кренимо храбро у пост од овог света! Од телевизије, од мобилних уређаја (користимо их само за најсушнију потребу комуникације, 15 минута на дан), од сувишног рада на рачунарима, од лењости, од одлагања, од сујетних разговора, од празних разговора о политици, спорту, времену, од бављења спортским дешавањима (макар то биле и квази-патриотске вести о победама Новака Ђоковића или кошаркаша), позоришта, биоскопа и од свега што јасно и недвосмислено не води ка Христу!
Јер, све што не води Христу Богу, води пропасти.
Будимо захвални за сваки трен, па и за могућност да овде будемо једни са другима (неће ни то још дуго потрајати).
И за крај (одужих, опростите) – брате Србо, слично осећање имам и ја, и као да се сваки пут испочетка запрепастим на нека дела и речи жена. Но, пут је свакако у љубави. Помолимо се у себи за сваку особу (женску, мушку, нема везе) која учини недоличну радњу или каже реч. Вежбајмо се безусловној љубави – дајмо у радости и не очекујмо. Све имамо са Господом, верујемо ли у то!
Праштајте и помјаните!
Милорад
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Dragi brate,
Koliko dugo imaš problem? Čini mi kao da je to privremena stvar ili je skorije imala okidač. Kada Bog dopusti ovakvu netrpeljivost prema nekome ili nečemu, to nismo bas „svoji“ i sve je preuveličano i kao da oči gledaju ali ne vide dobro i um rasuđuje pogrešno a ne shvata sve dok iskušenje ne popusti i tek onda vidimo da to nismo bili baš mi.
Ovako učimo da ne vjerujemo 100% sebi i svom rasuđivanju (i za razne druge situacije, ne samo ovu).Meni je recimo dolazio bes i netrpeljivost na brata da on nije morao ništa ni da kaže ni uradi, samo kad bih ga vidjela ja sam puna zamjeranja (te on ovakav te onakav). Onda ode i ja se smirim i kažem sebi -ej, šta ti je uradio, možeš bar 2 rečenice da kažeš normalnim tonom- i uopšte se ne osjećam ljuto na njega. Onda kasnije tog dana kad se pojavi, samo što ga vidim ja kao da sam druga osoba, nemam kontrolu nad sobom. Trudila sam se da se obuzdam i kratko je moglo pa opet puknem, nije bilo leka. Prođe neko vreme i vidim da je to potpuno nestalo, kao da nije ni bilo moje.
Tvoj odgovor ne sadrži baš hrišćanske stavove. Recimo „za ne korišćenje mozga nema opravdanja“ i ton i rasizam… Svaka živa duša diše zahvaljujući Bogu i on zna da na svetu postoje i muslimani i budisti i idolopoklonici i među njima ima dobrih duša. Hrišćanin može se zove tako a da to nije u suštini, ne možemo generalizovati i da mrzimo pojedince zbog mase.
Ovaj tvoj stav („bijeli“) je stav koji nosiš iz kuće i teško je promeniti pogled na muslimane i ostale kad je to utkano tokom odrastanja. Razumijem jer sam i ja odrasla u sredini koja je ostavila takvo mišljenje duboko u meni i trebalo je vremena da se to ublaži. Hristos kaže da praštamo i prijateljima i neprijateljima za kakvo zlo ako nam učine a šta možemo da kažemo kao opravdanje za mržnju prema konkretnoj osobi, muslimanu koji nam ništa nije lično uradio sem „pa njegovi su preci ranije…“, „njemu u Kuranu piše…“. Pa šta onda? Moji su ateisti, kakvih sam se izjava naslušala protiv Hrista pa ih ne mrzim. Oni su prosto u neznanju, kao i muslimani i budisti, pa i hrišćani koji nisu svesni šta je hrišćanstvo. A zamisli, čak i ja koja znam šta je ispravno a šta nije opet uradim često ono što nije… kako onda da zamjeri čovjek onome ko ne zna.
Apostol Pavle (Savle) je proganjao hrišćane, hvatao ih i slao u tamnice. Osjećao je da oni hule na Boga jer mijenjaju jevrejsku vjeru. Osjećao je mržnju prema njima i prema Hristu sve dok jednog dana nije čuo „Savle, Savle, zašto me goniš?“, verovatno znaš priču. Kad je shvatio da Hristos jeste Bog, svoju revnost prema vjeri koju je imao i dok je vjerovao pogrešno je preusmjerio na revnost po Bogu i postao apostol neznabožaca. Propovedao je Hrista i vjeru među ljudima druge vjere, druge nacije, rase i bio je podoban za taj zadatak baš zato što je mogao da im snishodi i da ih ne mrži i ne zamjera jer je sam bio jedan od njih.
Isto važi i za žene i za ljude uopšte…koliko ima stvari koje mi uradimo da pogazimo vjeru a onda napadamo druge kako to mogu? Trn u oku brata vidimo a brvno u svom oku ne. Ako se molimo da nam se oproste grijesi kao što i mi opraštamo drugima, koliko će nam se oprostiti ako mi drugima zamjeramo stvari kao što su gdje su rođeni, u kojoj vjeri su vaspitavani, kako razmišljaju o sportu, vijestima, politici, kako se oblače, sa kim su se družili ranije ili se sad druže i kome poklanjaju srce? Onda će i nama staviti na spisak sve ovo. Kad me tako uhvati prema nekome da ga nipodaštavam jer je uradio ovo ili ono, pa se sjetim ovih riječi koje su u molitvi „Oče naš“ strah me spopadne za ono što sam ja uradila pa brže bolje kažem „ma ne ljutim se, opraštam ako je i meni šta uradio a ne što nešto misli ili jeste“.
Odgovor sestre Kristine je viđenje velikog broja ljudi, ne samo žena. Argument koji si dao „da odrastanje i stavovi okoline nisu opravdanje za nerazmišljanje“ nije ispravan i mislim da ako pogledamo svi sebe da ćemo u sebi vidjeti baš one predrasude koje su specifične za okolinu u kojoj smo odrastali.
Takođe, nije svako samosvjestan u isto vrijeme. Ja sam se osvijestila tek kad sam upoznala momka koji je hrišćanin, sve prije toga kao da je bila neka magla i čini mi se da mi i Bog nije dao da mogu da vidim da bi mi bilo manje na osudu. Pogotovo djeca i tinejdžeri nemaju samosvjesnost, to zovu i emocionalna zrelost ali nije isto. Meni je tokom odrastanja san bio da upoznam tog jednog momka i da se udam, ali okolina je dodala svoje načine da se do toga dođe i iako je cilj bio dobar put nije valjao. Ako se malo zamisliš i sjetiš osnovne i srednje škole, priča šta je šta u odraslom svijetu, mi smo čitali iz novina šta dječaci i muškarci misle, žele, vole i uzimale to kao pouzdano štivo. Ja sam bila uvjerena da je moje da budem lepa, obrazovana i da znam da se ponašam i taj dio sam uzela iz kuće, da moram da budem tajanstvena i zanimljiva, da se smeškam, da nisam „svetica“ jer njih niko ne voli nego što bi rekli „evropska žena širokih shvatanja“ i to sve iz razgvora sa vršnjacima i iz časopisa. Znam da sam se stidela što nemam momka i izmišljala pred drugaricama u osnovnoj školi da sam se ljubila sa nekim na raspustu da me ne bi zezali. Bila sam pod pritiskom da budem takva a ne „zastarelih shvatanja“, „ko baba“…Onda čujem momka u društvu kako izjavljuje da su mu najgore djevojke djevice jer ona ne zna šta treba da radi i kako je to katastrofa, pa ja da se ne izblamiram pred momkom s kojim budem u budućnosti uzmem da „učim teoriju“ unapred….i da, poljubila sam se sa drugaricom da ne ispadne da ne znam da se ljubim kad je trebalo prvi put…i sve ovo sto pišem je bilo od 11-17 godine. Hvala Bogu što me nije našao neki pogrešan momak jer sam ja kad sam zaljubljena prihvatala sve što mi se kaže kao istinu i sve vjerovala. Da mi prvi momak rekao -ma ovo je u redu, to svi rade- ko zna šta bih sve probala i nisam usamljena jer isto vidim i kod sestara i drugarica.
To nije znak da ne koristimo mozak uopšte nego je znak da više vjerujemo ljudima a Bog ne vaga kao ljudi nego vaga srce i namjere i poznato je da je dosta žena koje su sad svetice bile isprva bludnice prije nego što su im se oči otvorile. A Isus je bludnici rekao -Veliku si ljubav imala-.Tamara
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Zdravo Srbo, na opasnom si tripu da su zene gore od muskaraca. Ovo cete ometati da uspostavis zajednicu sa zenom, a kasnije da tvoje predrasude ne uticu na njen sunovrat. Tvoje misli nisu dobre i zna se od koga su. Hristos je voleo zene, cak i gresnice i prepoznavao u njima potencijal za ljubav i zrtvu. Bas me zanima u cemu se ogleda tvoj patriotizam: da li imas desetoro dece o kojima brines ili pomazes siromasne, da li radis od jutra do sutra, brines o starim roditeljima ili napustenim starima… Ne mozes ocekivati od zena da budu patriote (od patrios) u klasicnom smislu, ali koliko zena brine o bolesnom detetu, a da ih je muz cim je video problem napustio? Koliko zena je godinama negovalo muzevljeve roditelje, a on se posle jednostavno razveo, a koliko muzeva je negovalo zenine roditelje? Ko je othranio i izveo na put svu onu sirocad posle 1. svetskog rata kad su patriote odlucile da se izbore za granice makar unutar njih ne ostao ni jedan srbin? I jos mnogo toga, sto bi moj kolega rekao, ali to je zenski posao. Pa dobro, ima li neki muski posao? Ima – cepanje drva. Al ti se grejes na struju! A inace se drva cepaju jednom godisnje. Sad je razveden.
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.