- This topic has 2 odgovora, 3 glasa, and was last updated Postavljeno pre 3 years, 2 meseca by
.
-
Poruke
-
Pomaže Bog, braćo i sestre.
Da napomenem pre samog početka, roditeljski dom ja smatram kućom oca, a ne kućom u kojoj sam odrastao. Inače roditelji su mi pokojni.
Pričam već godinu dana kako ću da se selim, nije još ništa sigurno, ali postoji mogućnost da dobijem očevu kuću na selu, što bih ja zaista voleo, jer mislim da je život na selu zdrav, kako za telo, tako i za psihu.
I ja već godinu dana pričam kako ću da se selim (da se vratim u roditeljski dom) i nekako nisam bio svestan toga do nedavno, kada je ostalo još samo mesec i po dana do selidbe. Ja lično mislim da je osamostaljivanje normalno i da to svako treba da prođe, kao što sam rekao nemam roditelje, tako da ne mogu da dobijem njihov blagoslov, jedino blagoslov sveštenika. Nešto sam razmišljao o tome i demon je krenuo da ubacuje pomisli (strah), kako je to neću moći, kako je to teško, kako ću se ubiti, kako ovo kako ono. E sad ja razmišljam ovako: ako ja zbog strahova ne uradim to i ostanem da živim ovde gde sam sad (sa nekim ljudima), ja ću poludeti, tj. po meni nije normalno da se ostaje kod roditelja do 30-40 godine, mislim da bi svako trebalo da se osamostali i da naravno obliazi roditelje i da ih ne zaboravi, ali mislim da bi muškarac i žena trebali da započnu neki svoj život u svojo kući, stanu ili drugo, ne znam.
Zanima me vaše mišljenje, šta uraditi, da li napraviti taj korak, da li se odseliti, da li ostati u ovoj kući trenutno, šta raditi? Da li vi mislite da je osamostaljivanje normalno, kad ste vi napustili roditeljski dom, da li je bilo teško (psihički). Da li možete podeliti neka iskustva? Hvala.
Pomaže Bog prijatelju
Evo ovako moje mišljenje jer sam i sam otišao od svojih roditelja kada je došlo vreme za to ali naravno otići od svoje kuće u novu sredinu je uvek teško ali se čovek vremenom navikne ali naravno traži blagoslov od sveštenika.
Što se tiče tog demona koji ti ubacuje u misli strah o tome na njega zaboravi moli se dragi brate Bogu za sreću i zdravlje i neka te Bog čuva kao i sve nas i verujem da nećeš imati problema. Posećuj Crkvu redovno i Bog će ti pokazati kako treba i ako negde pomisliš da si pogrešio ili zalutao sa svog puta nemoj gubiti veru jer Bog uvek ima sve isplanirano za nas.
Neka te Bog čuva Prijatelju.
Bog ti pomogao brate.
Pomisli tog tipa su suštinska glupost, bilo da potiču od demona ili ljudi. Osećaj nesigurnosti u novim životnim okolnostima je prema psiholozima znak inteligencije (čovek se susreće sa nepoznatim), ali ne smeju da pređu u paniku. Mi, budući da smo hrišćani, treba da živimo s poverenjem-nadom u Boga i bez straha (mada ne i bezbrižno). Ako, pak, ne možeš da ih se lako ,,otreseš“, razmišljaj tada kako ćeš konkretno da rešiš neki takav problem ako se pojavi. Bezbroj ljudi je pre tebe živelo na selu, pa su opstali – a sigurno je bilo i više i manje sposobnih od tebe među njima. Samo se adekvatno pripremi.
Što se odvajanja od roditelja tiče, tu pravila nema. Ovo da svi mladi trebaju rano da odu od kuće je zapadnjački sistem, ne naš. Kod naših starih su često i pradede i praunuci živeli pod istim krovom. Zapravo, i moje komšije u Zemunu su živele tako (doduše na istom spratu, ne svi u istom stanu). ,,Kad čeljad nisu besna, kuća nije tesna.“ Tako da otidi kada osetiš da je došlo vreme, bez ikakve presije.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.