Помаже Бог духовна фамилијо,
Пре неколико дана сам послала оцу Љуби моје опроштајно писмо милим сестрама у Христу, да га објави овде. Сад ме замолио да се вратим на листу (форум).
Нисам имала намеру, али знате како има људи којима ништа не можете одбити?!
И да, кад мало размислим, ова листа (форум) нам је свима толико много дала, не би било лепо да јој дозволимо да се угаси.
И кад су расправе биле жучне и кад смо се разумели, Христос је био међу нама а то је најважније! Свако од нас има “оно нешто” мрачно и “оно нешто светло”. Кад то спознамо, имаћемо и више разумевања за “испаде” других, које наравно не треба толерисати.
Сада смо ево, скоро две деценије старији, па ћемо ваљда умети боље и лепше…а онда ћемо млађима који нам се прикључе, бити добар узор.
Немам шта да додам на оно што сте већ ових дана написали на листи, осим да приметим, како је ето, један наизглед безначајан чин брата Милете, променио толико много живота, обогатио нас и приближио Господу на разне начине.
Хвала Богу, хвала ти Милета
У Христу ваша
Зорана
Број корисника који су захвалили аутору: 5