Ne vidim izlaz

Hvala. Nisam citala tu knjigu Flavijan. Bibliju sam citala i citam.
I nisam se molila samo za sebe, cak se retko molim za ebe. Molim se za majku moje dece, molim se za moju decu, i drugu decu. Molim se za neke ljude. Ali za sebe vrlo rtko, skoro nikada. Nije meni tesko da moje olove trpim, ali ja deci nanosim stetu ovakvim zivotom, a on se, ni uz molitve, ne menja. Ja nemam vise snage, samo sam to htela da kazem.
Hvala puno na svakoj reci, i volela bih da sam bolji covek, ali nisam. Ovakva sam, imam skoro 60 godina, tesko da se mogu promeniti. Umorna sam.

Број корисника који су захвалили аутору: 1

Зоран

Jelena је написао:

Pomaže Bog, draga moja!

Moj ti je savet da kad god osetiš teskobu u toku dana i noći , u sebi izgovaraš Isusovu molitvu, sve dok te ne prođe. Ne misli ni o čemu drugom, o deci, mužu i bilo čemu što te muči . Samo neka ti u mislima budu reči „GOSPODE ISUSE HRISTE, POMILUJ ME GREŠNU“! Tako će taj crni trenutak proći i vratićeš se svojim obavezama. Ne mogu da ti kažem koliko će trebati vremena da prođe, ali sve ređe će te tuga napadati. Gospod Bog će ti osvetliti put kojim treba da ideš. Samo veruj! Kada ti se dâ, uzmi Psaltir i počni da čitaš, psalm po psalm. Čak i ako ne razumeš sve i misli ti lutaju, samo čitaj i ne odustaj. Biće ti bolje, veruj mi! Pišem ti iz iskustva draga moja. Ne daj se. Nisu te crne misli same od sebe. Bori se sa Bogom protiv njih. Bez Njega, mi ne mozemo sami. Tu je On, pored tebe, prizovi Ga, i magla koja te okruzuje će nestati.
Imaj na umu da je Gospod milostiv i da nas voli. Nadam se da ćeš me poslušati!
Pomenuću te u mojim molitvama!

Draga Jelena, hvala ti mnogo, na razumevanju i hvala na avetima,
nemoj da e ljutis to cu ti reci da ja pokusavam, ponavljam ja „Gospode Isuse Hriste Sine Boziji pomiluj me gresnu“ tako sam negde procitala da moze Isusova molitva, ponavljam, ranije sam spontano prelazila na molitvu za decu po imenima, „pomiluj moju K. gresnu“ i tako… A sad pokusavam da molim da moje grehe prihvati i oprosti mi i znam j da mene Bog voli ali me sramota, Jelo, sestro moja, sramota me dokle sam dosla i kakva sam i sta sam deci svojoj priredila ovim mojim stanjem, srmot me i savlad me neki nuuzs i ridanje i ja nastavljam d govorim u sebi i nastavljam, ali ne stize olaksnje i umorim se i samo bez mmisli ridam u jstuk ili jorgan, da niko ne cuje, sama sam u dnevnoj sobi da ne smetm ukucanima… Pokusavam svku noc, i citam na silu iz malog Molitvenika (samo je fizicki mli narvbno) koji sam kupila u nasoj crkvi kad sam bila poslednji put u rbiji, citam tako a nista, nema olksanja… I treba izdrzati, mor covek da se bori, ali umorna sam, ne umem oda objasnim i zato i pisem ovde, ja da mogu da nstavim citanje i ponavljanje molitv, pa ne bih bila na kompjuteru i trazila pomoc kad imam sa sobom Boga, makar i u ovom mraku… Ali me strah da sam toliko losa i zla da Bog stoji sa strane i cek me da ustannem i odbacim ovo zlo to mmi toji na ledjima, na grudina, ulzi mi u dusu i u svaku mmisao… Mozda moram sama, mozda je ovo deo borbe…
Hvala ti sestro draga i divna! Cuvcu tvoj pismmo posebno, i sv druga naravno, meni je citanje vasih eci isto kao molitve, jer svi smo tu pred Bogom i on nas sve grli, pa i mene ovako uzasno gresnu…

Hvala mila moja!

Број корисника који су захвалили аутору: 1

Зоран

Зоран је написао:

Пресвета, Пречиста, Преблагословена, Владичице наша Богордице помилуј и спаси секу нашу Слободанку.
Мајко над мајкам , Царице наша и Узданице наша помилуј и спаси секу нашу Слободанку.
Сладости анђела, Радости тужних, Заступнице, Мати Господња заступи, спаси и помилуј слушкињу Твоју Слободанку.

Hvala drgai brate u Hristu Zorane i znam da je Bog uz tebe! Hvala od srca!

Број корисника који су захвалили аутору: 1

ATINAA

saska.saska је написао:

Draga Slobodanka,

Pridružujem se molitvama i svim savetima, a ostalo sam ti pisala kao privatnu poruku pa pogledaj.

hvala, i mnogo vala na poruci i molitvama i sto delis svoje misli samnom, i na savetima i idejama… To je bogatstvo koje mene okruzuje a samo treba da otvorim oci… hvala draga Aleksandra!

Број корисника који су захвалили аутору: 1

saska.saska

Ana Stanković је написао:

Draga sestro u Hristu, hvala ti na podršci i na divnim majčinskim savetima!
Pročitala sam tvoju ispovest na forumu i saosećam sa tvojim mukama i patnjama. Posle godina i godina patnje, normalno je da se osećaš umorno i da ti treba odmor od svega.
Hrabro si prošla kroz sve dosadašnje nedaće, molim te da ako ikako možeš odagnaš od sebe misli o samoubistvu. Zamisli da si već prebrodila sve muke, i raduj se! Raduj se budućem miru i blagostanju. Veruj mi da je put do Raja mnogo bliži nego što ti se čini, i da te od njega deli samo malo, ali ti se Raj čini nedostižnim iz jednog razloga – na zemlji proživljavaš PAKAO.
Glavni razlog da živiš jesi TI, ostala si uz supruga sve ovo vreme uprkos njegovoj nezrelosti, odgajaš decu uprkos njihovoj nezainteresovanosti, hrabro se boriš kroz život… Dakle, trudiš se da živiš hrišćanskim životom iako ti ljubav i pažnja od strane bližnjih NISU uzvraćeni. U svemu ovome se ogleda tvoja snaga.
Možda ti se sada izlaz iz svih nevolja čini nemogućim, ali veruj mi da dragi Bog zna rešenje za tvoje probleme. Svevišnji vidi tvoje muke i On će ti pružiti ruku spasa. Izdržaćeš, budi sigurna u to, Gospod će ti podariti snagu.
Moliću se Gospodu za tebe.
Šaljem ti topao zagrljaj i još par reči utehe. <3
Ana

Матеј 11:28
„Дођите к мени, сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити.“

Откривење 21:4:
„И Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике, ни болести неће бити више; јер прво прође.“

Hvala duso moja, svaka rec znaci…
Bog m danas blagoslovio telefonskim pozivom jedne zene koju sam srela pre par godina, potpuno smo slucajno se srele, i posle par godina ona zove, da mi isprica da je imala problma i da je pobedila, i tako mi je bilo lako da slusam, a osecala sam njen bol i njenu radost, i zahvalna sam Bogu da me zvala i pricala, mene odanbrala da mi kaze svoje muke, koje Bogu hvala prolaze, i setila se bas mene… Hvala i BOPgu, i vama svima i tebi duso Aleksandra, i braci i sestrama na ovom forumu, i hvala toj divnoj zeni, moram da nadjem snage da zovem i ja nju ponekad, da se pokrenem…
Ovo je bio glas Boga ali sve je glas i akt Boga, i samo da se ne püredam ovom crnom sto hoce dusu da mi skroz izjede, oseam ja u sebi to zlo, lako mi je kao naucniku koji je citao puno puta razne knjige CG Junga da to shvatim, dobro i zlo u svakom coveku, ali moram da to pobedim, nije bitno dal ga zovemo ovako ili onako, ta zla sila sam licno ja… ili ona ja koja se preda, koja se udalji od molitv,e od crkve, od posta… Sada je prilika i postim, sada je vreme iskusenja i mogu makar tako da se borim… Hvala vam svima, ja nemam reci! A da je tesko, mnogo je tesko… kad se jedna porodica rapada, kad dete (dobro, 22 godine ali je dete) pati i ne zivi, kad oditelji jedno drugo vise nista ne razumeju, tesko je mnogo… borim se ja ali ne znam hocu li sacuvati brak tj vezu s muzem, ali moram decu sacuvati od zla i svega loseg… Hvala svima! Bog je sa svima nama, eto, danas mi se desilo to cudo, da me zovne neko kome treba da ga neko aslusa, pa nije li to velilki dar? Za mene jeste! Hvala svima!!!!

ivo.vatovic је написао:

Драга сестро,

Нити сам хтео да те осудим а још мање да те понизим. Из самог наслова твоје теме се види у чему је проблем. Хтео сам само мало да те продрмам.
Када се молиш, то мора бити са надом и вером јер псалмопојац говори … нека буде милост Твоја на нама као што се уздасмо у Тебе.
Нема ту велике философије, ако не можеш да одеш у цркву, понављај у себи Исусову молитву … Господе, Исусе Христе, сине Божији помилуј ме. Изговарај је без икаквих очекивања али са вером и надом и у Његову милост. Он је унутра у теби и чека твој позив. Ти си се предала, дигла руке од наде и зато те Бог не слуша. Заборави на све околности, мужа, децу … само … Господе Исусе Христе… са вером и надом у љубав Његову. Сво уздање усмери на Њега и Он те неће оставити. Никога није па неће ни тебе. Многи се овде моле за тебе а где су двоје или троје …

У Христу брат твој,

Иво

Hvala dragi brate Ivo,
i molim te, razumi… ja kad ponavljam u sebi molitvu (Isusovu) j vise ne oecam skoro nista osim straha umesto ciste ljubavi, a ranije sam osecala cistu ljubv. Nikava ocekivanja. Nikada. Nisam ja molila za pomoc nego da mi oprosti sve moje grske, neprekidne i mozda nenamerne ali teske, najvise sto sam losa majka… Ali je bilo srce PUNO i osecaj ljubavi prema Njemu, i namerno sam ponavljala one reci „Isuse Hriste Sine Boziji“ jer nekako da potvrdim, ne umem da obajsnim, da pokazem jasno da je za mene Sveto Trojstvo Jedno, a opet da je Isus bio sin koga je otac poslao da se za mene, ovako nikavu gresnicu, i sve nas, pati na najgori nacin…
I osecala sam ljubav, ne strah.
Nikakva ocekivanja, matora sam ja previse da padnem nazad u te zamke koje sam u mladosti imala…

Ali sada, brate moj Ivo, kao da me neko „seta“ daljinskim upravljacem, ovo je strasno, ovo nisam ja…
I ne dam da se u meni ugasi ljubav, nikako, ali ne razumem, a i lekar sam i naucnik pa mi treba i to objasnjsenje, ali nemam ga vise…

I onda stvarno nemam pojma, nemam s kim u zivom svetu da govorim, muz je veliki problem ali ja vise ne znam ko je u ovom braku zla sila, bojim se da sam ja… preko 20 godina samoce i patnje i loseg roditeljsva, to ne moze dobar covek. A ja ucestvujem u tome. Aktivno. Kao „zbog dece“. I NE MOLIM za muza, ej!!!!! Pa nije li to zlo? A mnogi od vas su mi to napisali… I hvala svima!

I borim se,nastavicu ja, ta je ljubav u meni, ja znam to, to je i moja vera, tako sam bila sigurna da verujem, kad sam tu ljubav i zahvalnost osetila (ipak sam ja prirodni naucnik, to je dosta komplikovano kod nas, mi smo dresirani da ne verujemo u ne dokazivo itd).

Hvala ti brate, i hvla forumu da mogu da napisem ovo.
Mnogo mi znci.
I borba se nastavlja, sa sobom ili drugim zlom, ali dobro POBEDJUJE, pa i u mom odrpanom srcu 🙂

Hvala brate Ivo!
Cuvam i tvoje prethodne poruke! Bog te blagoslovio najlepsom radoscu! Hvala ti!