- This topic has 10 одговора, 7 гласова, and was last updated Постављено пре 5 дана, 22 сата by
.
-
Поруке
-
Pomaže Bog braćo i sestre
Trenutno imam osećaj da se nalazim u bezizlaznoj situaciji, štaviše nisam ni svesna šta mi se dogodilo, jer moj mozak i moje srce ne mogu da prihvate to kao stvarno.
Nakon jedne verbalne rasprave sa suprugom on je izgubio kontrolu i fizički nasrnuo na mene. Pri tom sam držala naše malo dete u rukama. Uhvatio me je za kosu i deo kože vrata, vukao me i štipao sve dok nisam odreagovala i udarila ga spoljnim delom šake preko lica kako bi me pustio. On je inače neko kome ne sme ništa da se kaže, uputi „kritika“, a da pri tom ne krene sa vikanjem i nadjačavanjem i naravno uvek ispadne da je na kraju on u pravu, a ja nemam volje da isterujem pravdu. Mnogo stvari mu prećutim, ali neke ne mogu, ma koliko god se suzdržavala. Pre godinu dana je bilo guranja, pre par meseci jak udarac u ruku i sad ovo.
Vreme je posta. Postimo i on i ja. On je relativno nov u svemu ovome i nekako je previše „glasan“ u svojoj veri, ako to mogu tako da nazovem…nameće drugima svoja uverenja i nova saznanja na tu temu i kod sebe još uvek nije promenio jednu od loših navika a to je da jako mnogo osuđuje druge. Ide na liturgije i moli se pred spavanje. Ne mogu da kažem da je loš čovek i loš otac, osim što nije angažovan oko kuće i deteta onoliko koliko bih ja volela. Previše provodi vremena na telefonu, to mi jako smeta. Takođe venčani smo u crkvi.
Kako da izađem na kraj sa svim ovim? Jako me je povredio, u svakom smislu, naročito što se to desilo dok mi je dete bilo u krilu. Molim se Bogu za nas, za njega, da mu Bog oprosti, ali ja trenutno ne mogu, iako znam da bi trebalo. Prepuštam se Njegovoj volji u potpunosti i oslanjam se da On zna ša je najbolje za nas. Ali bojim se da ako pređem preko toga da će se kad tad ponoviti, a ne mogu da dozvolim da dete gleda sve to. I dragi moji, što je najgore, ne vidim ni trunku žaljenja i pokajanja u njemu što je to uradio.Svako dobro od Boga
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Pomaže Bog braćo i sestre
Trenutno imam osećaj da se nalazim u bezizlaznoj situaciji, štaviše nisam ni svesna šta mi se dogodilo, jer moj mozak i moje srce ne mogu da prihvate to kao stvarno.
Nakon jedne verbalne rasprave sa suprugom on je izgubio kontrolu i fizički nasrnuo na mene. Pri tom sam držala naše malo dete u rukama. Uhvatio me je za kosu i deo kože vrata, vukao me i štipao sve dok nisam odreagovala i udarila ga spoljnim delom šake preko lica kako bi me pustio. On je inače neko kome ne sme ništa da se kaže, uputi „kritika“, a da pri tom ne krene sa vikanjem i nadjačavanjem i naravno uvek ispadne da je na kraju on u pravu, a ja nemam volje da isterujem pravdu. Mnogo stvari mu prećutim, ali neke ne mogu, ma koliko god se suzdržavala. Pre godinu dana je bilo guranja, pre par meseci jak udarac u ruku i sad ovo.
Vreme je posta. Postimo i on i ja. On je relativno nov u svemu ovome i nekako je previše „glasan“ u svojoj veri, ako to mogu tako da nazovem…nameće drugima svoja uverenja i nova saznanja na tu temu i kod sebe još uvek nije promenio jednu od loših navika a to je da jako mnogo osuđuje druge. Ide na liturgije i moli se pred spavanje. Ne mogu da kažem da je loš čovek i loš otac, osim što nije angažovan oko kuće i deteta onoliko koliko bih ja volela. Previše provodi vremena na telefonu, to mi jako smeta. Takođe venčani smo u crkvi.
Kako da izađem na kraj sa svim ovim? Jako me je povredio, u svakom smislu, naročito što se to desilo dok mi je dete bilo u krilu. Molim se Bogu za nas, za njega, da mu Bog oprosti, ali ja trenutno ne mogu, iako znam da bi trebalo. Prepuštam se Njegovoj volji u potpunosti i oslanjam se da On zna ša je najbolje za nas. Ali bojim se da ako pređem preko toga da će se kad tad ponoviti, a ne mogu da dozvolim da dete gleda sve to. I dragi moji, što je najgore, ne vidim ni trunku žaljenja i pokajanja u njemu što je to uradio.Svako dobro od Boga
Draga moja Bela Orhidejo,
zao mi je sto se tako mucis, zao mi je i tvog muza koji u sebi nosi toliki bes da moze na majku svoje dece i svoju ljubav d fizicki nasrne, bez kontrole…
Treba da odbranis dete i sebe u takvim situacijama, a poslusaj srce u vezi muza, probaj d amu oprostis ali i da pricas s njim nasamo, ako ne zeli da posti, ako ne zeli iskeno da ucestvuje u odlascima u crkvu, ako ti zelis da se vise angazuje oko deteta, pa kazi sve mirno. nema potrebe za nasiljem…
Ako on ne oseca isto i ne zeli isto i ako ne misli da je bio nasilan, mora nekako da dodje do tog saznanja, mora da se probudi… Ali ti mozes da probas da mu pomognes, ali sve zavisi od njega. Svako od nas nosi svoj krst…
Bog je njemu vec oprostio, ali da bi mu ti oprostila treba da mirno o tome pricate, jednom, ne treba vise puta….I onda ce on mozda shvatiti u srcu u glavi svojoj sta je tacno uradio… Pricaj s njim… Ako on to uporno odbija, onda bih ti ja, kao majka, savetpovala da odes na par nedelja s detetom negde, ako imas bilo gde, ne teatralno nego da se razdvojite malio d aon razmisli da li vas voli i da li mu trebate.
Ali, ja sam po zanimnaju i naucnik i lekar, i mnogo sam citala te naucnike koji su se bavili ljudskom licnoscu… Bez vere, cisto naucno. I te knjige i ti ljudi bi rekli da je odrastao covek formirana licnost i da se to ne moze znacajno promeniti ali se covek moze angazovati, fizickim radom, razgovorom, promenom navika itd. pa se onda promeni i ponasanje kao sto je agresivno… Covek koji se angazuje d apomaze nekome, da puno fizicki radi, on energiju preobrati iz zle i destruktivne u dobru… A polako, kako se razvija dalje u duhovnom smeru, on prilazi Bogu neizostavno. Sam.
Pricaj s muzem molim te, ako on hoce da nenasilno prica, i pusti ga da govori on. Daj mu sansu da sebi oprosti, i da mu ti oprostis. A ako ne moze, onda mora da se nadje drugacije resenje.
Izvini ako ovako nemusto pisem, mutno mi je u glavi, ali u srcu ti zelim da budete dobro, da spasite i brak i sebe i sve, d anjmu bude bolje i da onda i tebi bude bolje… Saljem ti veliki zagrljaj!Број корисника који су захвалили аутору: 2
Bog s tobom sejo, bio i ostao!
Ovako, stoji zapisano „Svi koji žele da žive pobožno, biće gonjeni“.
Takođe stoji u Svetom Pismu:
„Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; neka vam misli budu usmerene na dobro pred svim ljudima. Ako je mogućno, koliko od vas zavisi, živite u miru sa svima ljudima. Ne svetite se sami, dragi moji, nego dajte mesta gnevu Božijem. Jer je napisano: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti“, govori Gospod. Nego „ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer ako to činiš, glava će mu goreti od srama“. Ne daj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo – dobrim.“Niko ti ne može odrediti koja je granica tvoga trpljenja, to je između Boga i tebe.
Ali, s obzirom da nam pišeš ovo što pišeš, izgleda da je ta granica prekoračena.
Ako je to tako, onda imaš nekoliko koraka pred sobom.
Primetan je „progres“ u maltretiranju koje doživaljavaš,
i da bi se za početak ovde stavila „tačka“ potrebno je da vas dvoje,
zajedno, odete kod sveštenika. Kod kog sveštenika? Kod onoga u koga
oboje imate poverenje. I pred njime ispričajte kakav brak imate.
Ako nemate sveštenika u koga oboje imate poverenje, neka suprug odabere
kod koga ćete otići.
Moguće je da će saveti sveštenika biti neprijatni za tebe, ili za supruga, ili za oboje,
ali ono što je bitno jeste da sprovodeći u delo njegove savete – dodje do promene u ponašanju.
Ako se ne dogodi promena – piši nam ovde da vidimo koji bi bio sledeći korak.A ako se dogodi ono čemu se nadam, a to je promena (pokajanje), opet nam piši
da se i mi Bogu Jedinome zahvalimo!brat Toma
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Hvala vam na vašim odgovorima, zaista mi znače…nekako me je sramota da o tome pričam sa mojim najbližima…naročito zato što imaju lepo mišljenje o njemu, bar većina…moja prva pomisao je da prvo porazgovaram sa igumanom koji nas je venčao, jer u njega imam najviše poverenja i mislim da kakav god odgovor bio da bi bio onaj pravi…ono što mene najviše od svega muči je distanca koja se stvorila posle ovog dešavanja. To za mene nije isti čovek, to je za mene stranac, neko kome vise ne mogu da verujem i na koga ne mogu da se oslonim… on se pravi kao da se ništa nije desilo, ponaša se uobičajeno, jede normalno, spava normalno a ja ne mogu da se sastavim psihički…
Pomaze Bog,
Nisam duhovnik, nisam stručnjak, i nisam u braku, jednostavno čitav život imam osećaj da bolje razumem ponašanje drugih ljudi. U skladu sa tim ću napisati ono šta mislim da je problem i šta mislim da je rešenje, tako da sestro sve uzmi sa rezervom.
Generalno žene su verbalno nadmoćniji pol, samo što toga najčešće nisu svesne. Tvoja trenutna situacija mislim da je jednim delom uzrokovana time što nisi u stanju da primetiš koja je tačka pucanja tvog muža, nakon koje on ima nasilnu rekao bih afektnu reakciju. Jer vidite, svi mi imamo svoju tačku pucanja i sve zavisi od čoveka do čoveka, neko je verbalno jači i to kod njega ne prelazi u fizički konflikt, a neko je slabiji i time kada ostane bez teksta, a pritisnut osećajem frustracije i dolazi to toga do čega je došlo. Vidi sestro tvom mužu se to desilo delom tvojom krivicom smatram da treba da se međusobno izvnite jedno drugom, te karakteristike svog suproga koje si opisala ne upućuju na to da on ima neki poremećaj ličnosti, da pokušava da se iživljava nad tobom, pa da se to smatra izrazito ozbiljnim psihopatskim problemom.
Moja preporuka je da se moliš za njega dok ne uvidiš svoju grešku, a onda mu se izvini iskreno, mislim da ne treba da sumljaš da će to i njega omekšati i da će se on takođe tebi izviniti zbog tog događaja.
Moraš malo biti psiholog, zvocanjem od muškarca možeš da dobiješ nešto da te posluša samo na kratke staze, više da te skine sa dnevnog reda, da se malo prostije izrazim. Nađi način da ga ne pretenciozno motivišeš na neku promenu. Primer devojke jednog mog drugara, na stranu njihov bludan odnos, ali zaista je devojka iako mlada imala u sebi te neke mudrosti i da njega tvrdoglavog promeni. Ona je naime bila vegetarijanac i nije joj se svidelo koliko on uziva u mesu i ona se dosetila uključila je da pogledaju film o tome kako mesna industrija se ophodi prema životinjama, nakon toga 3 meseca je bio vegetarijanac dok ga društvo nije pokvarilo u ovom slučaju malo sam i ja tu zaslužan, takođe na isti način ga je odvratila od cigara. Ni u jednom momentu mu nije prebacivala šta ona očekuje od njega, koliko je ta varijantna zdravija, kako će on biti bolji čovek itd. Uradila je tako da je on sve vreme mislio da je ta odluka da ne jede meso i da ostavi cigare bila njegova i bio je ponosan zbog toga.
Nadam se da će ti ovaj mali primer pomoći ako ništa da razmotriš druge opcije, muškarac je glava porodice ali zena je vrat, tako da osmisli načine kako da usmeriš svog čoveka sa stranu koja tebi odgovara.
Sve najbolje ti želim i nadam se da će se vaša porodična situacija popraviti, a ako ovaj komentar doprinese da bar razmotrite drugo mišljenje Bogu hvala.
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Svi me znaju kao veoma tolerantnu osobu, mnogo toga prećutim, nisam čak ni neka koja non stop samo priča. Sa zvocanjem počinjem tek kada uvidim da od lepih reči nemam ništa…i za zvocanje mi treba debeo razlog… Za nasilje ne postoji ni jedno opravdanje ,naročito kad je neko duplo teži i jači i kad krene na nekog ko ne može i nema snage da se odbrani. Zbog svojih hormonalnih promena žene su te koje najčešće gube kontrolu nad svojim emocijama, pa ne tučemo svoje muževe kad nas dovedu do usijanja.
Ne tučete nego verbalno izbacujete iz sebe.
Za nasilje ne postoji ni jedno opravdanje ,naročito kad je neko duplo teži i jači i kad krene na nekog ko ne može i nema snage da se odbrani. – ovaj vaš komentar je kao sa dušebriznih reklama koje uče žene kako da se ponašaju, a to nikom ništa dobro nije donelo.
Logike samo malo uključite i manite se tog pogleda na svet. Kako se on usuđuje duplo jači pa da digne ruku na tebe? Prosto afektno je to uradio i nije bio ni svestan šta radi u tom momentu, tačnije zamagljene svesti. Čim je on stao kad ste mu uzvratili sa šamarom znači da se tu osvestio. Zato treba da vam bude jasno ponašanje svog supruga, znate šta može, šta ne može, znate za šta je sposoban i dokle su mu granice, i koja je tačka pucanja.
Jel vama u raspravama stalo da budete u pravu? Jeste tako nešto otrljali svom mužu na nos? O čemu ste razgovarali pre nego što je nasrnuo na vas? Ne morate da odgovorite meni nego odgovorite sebi.
Vidite danas muškarci i jesu pasivniji, ali vodite računa ako ne uvidite svoje greške i niste spremni da ih korigujete nego ćete u sledećoj raspravi novi materijal da mu prezentujete, svaku njegovu grešku kao seriju apsolutnih argumenata na koje neće imati odgovor. Pa očekujte opet njegovu takvu reakciju. Čak šta više bolje ga častite sa tretmanom ćutanja nego sa serijom argumenta definitnivno bezbednije za vas.
Naučite da manipulišete sa njim, šta drugo da vam kažem, i naučite dokle mozete da idete i na koji način da mu skrenete pažnju, očigledno da nije osoba koja podnosi kad mu se neko suprostavlja, što se iz vaših prethodnih teksova moze zaključiti. Najlakše je razvesti se, ili hajde da kolektivno ovde osuđujemo vašeg supruga, da malo sastradavamo sa vama i da se vratimo svojim dnevnim obavezama.
Oprosite mi što sam malo oštriji, ali ovo su neke stvari koje non stop primećujem, ne samo kod vas, nego i na televiziji, sve se prebacuje sa odogovornost muškarca, kao da druga strana je jadna nevinia i ona je samo rekla a on tako poludeo. Vidite postoje slučajevi kada su muškarci psihopate gde nesretnu zenu maltretiraju, psihički, ekonomski fizički zarad kakvog takvog osećaja moći. Ovo mi ne deluje takav slučaj. Možda grešim, ali ne bih rekao. Oprostite još jednom.
Помаже Бог сестро, надам се да ће љубав победити и наћи пут да исклија из тог трња. Чини ми се да се брат Милован мало занео у својим експресијама, а ја ево коментаришем исто као неко ко није у заједници али сам против насиља над слабијима, против насиља над женама и саосећам као неко ко је такође трпео насиље. Како у детињству тако и касније од стране мушкараца.
Нећу дужити сада, али ево лобирам за одговор који је дао брат Тома, сматрам јако битним да имате исправног водича а да то није психијатар, саветник итд. Вама треба лекар ваших душа, који има Господа уз себе и Његову школу у малом прсту, да вас изведе на прави пут.
Свако добро и држите се, верујем у вас јер желим да ваша као и свака друга православна породица да васкрсне из мртвих.Draga Bela Orhidejo žao mi je sto je do toga došlo između vas i muža. Kao žena mogu da razumijem poraz koji osjećate kod saznanja da neko ko vam je najbliži srcu moze toliko i tako da vas povrijedi… mnogo je razloga koji nekog mogu isprovocirati na ovu ili onu reakciju…a opet način na koji će reagovati zavisi i od njega samog…njegovih slabosti, frustracija, neshvaćenisti ..Bog to najbolje zna. U svakom slučaju mislim da to između vas ne smije ostati prećutano kao da se ništa nije desilo. Ja bih u nekoj mirnoj prilici pokrenula razgovor i između ostalog izvinila se za ovo sto je bilo do mene i rekla kako se osjećam u vezi s njegovom reakcijom tj da mi se to ni malo nije dopalo i da bih uvjek ubuduće voljela da razgovorom rješavamo stvari…tj da se nadam da ddo toga vise neće doći…i naravno predlozila zajednički odlazak kod duhovnika kako su to predložili i moji prethodnici…molite se puno. Želim vam svako dobro od Boga.
Бела Орхидејо, сестро у Христу.
Као жена жени, потпуно разумем ваш бол, страх, неповерење према супругу после тако суровог непримереног и безумног понашања.
После пуно година брачног стажа рећи ћу вам да смо ми жене толико различите од мушкараца.
Брак је заиста једно чудо….
Како уопште опстаје.
Најтужније од свега што ми не приметимо колико се непомјаник радује да растури наш свети брак. Он се много много труди да га упропасти.
Молите се Господу, да вам да снаге да опростите свом супругу. Исповедите да не успевате да му опростите, да вас то мучи. Будите искрени и имајте намеру да опростите. Призивајте Господа, да буде уз вас и да вам да снаге. Због вас и вашег детета и вашег спасења, и због вашег супруга. Ни њему није лако са њим самим.
Брак је страдалништво и пут спасења.
Молите се непрестано, за утеху, за опрост. Молите се за супруга.
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.