- This topic has 4 одговора, 3 гласа, and was last updated Постављено пре 4 дана, 19 сати by
.
-
Поруке
-
Блиска особа је спознала веру, кренула да пости, да иде редовно на Литургију. Строго прати пост на води и уљу по својој жељи. Духовника нема. Примећујем да је особа све више горда, нетрпељива. То је све горе и траје већ пар година. Знам да звучи нелогично али као да пости непомјанику а не Господу. Сви јој сметају. Осамљује се. Удаљава се од породице и пријатеља, супружника је преварила, не каје се… сви су јој криви. За све своје грешке криви друге и правда себе.
Једно време је редовно ишла на Литургију, и сада више не, само пости, не исповеда се нити моли.
Постала је ригидна, моралише, осуђује, а на своје грубости је неосетљива.
То више није иста особа коју познајем.
Како је ово могуће? Одбија разговор са духовником „свештеник је против мене!“ и још много нелогичних изјава…
Притом толико строго пости, мени то изгледа само као дијета.
Већ дуго покушавам да добијем неки одговор, савет… идем по манастирима, црквама. Знате оно кад се толико не да? Не успевам да помогнем.
Молим се сваког дана за њу, више од годину.
Знате ли за сличан случај? Помозите сестри било каквим предлогом, идејом… слава Господу за све.Број корисника који су захвалили аутору: 1
Блиска особа је спознала веру, кренула да пости, да иде редовно на Литургију. Строго прати пост на води и уљу по својој жељи. Духовника нема. Примећујем да је особа све више горда, нетрпељива. То је све горе и траје већ пар година. Знам да звучи нелогично али као да пости непомјанику а не Господу. Сви јој сметају. Осамљује се. Удаљава се од породице и пријатеља, супружника је преварила, не каје се… сви су јој криви. За све своје грешке криви друге и правда себе.
Једно време је редовно ишла на Литургију, и сада више не, само пости, не исповеда се нити моли.
Постала је ригидна, моралише, осуђује, а на своје грубости је неосетљива.
То више није иста особа коју познајем.
Како је ово могуће? Одбија разговор са духовником „свештеник је против мене!“ и још много нелогичних изјава…
Притом толико строго пости, мени то изгледа само као дијета.
Већ дуго покушавам да добијем неки одговор, савет… идем по манастирима, црквама. Знате оно кад се толико не да? Не успевам да помогнем.
Молим се сваког дана за њу, више од годину.
Знате ли за сличан случај? Помозите сестри било каквим предлогом, идејом… слава Господу за све.Draga Mirjana,
Mir Bozji Hristos se rodi!
Ne znam koliko osoba ima godina, ako je oko 35-40 a nema dece, to moze biti okidac problema. Ako je preko 45-50, mozda je menopauza pocela …
Ako je ostala bez posla, i to moze biti okidac.
Ako je premorena u braku od obaveza a muz je zanemario kao prijatelja i kao suprugu, i to moze biti, mozda je otuda preljuba?
Medicinski, nesto se desilo sto je pokrenulo to ponasanje i da ne idem u medicinske detalje…
Ali gledano dublje, ona (a ja to na zalost licno osecam upravo sada, bog zamora i otkaza i slabosti ljudske koje se stidim itd) se odvaja od Boga a stariji bi rekli da je preuzima zla sila…
Post nije vredan ako nije zbnog ljubavi prema Bogu i Hristu koji je za sve nas umro na krstu u najgorim mukama… Muciti sebe gladovanjem nije resenje, ali ici na liturgiju, moliti se, voleti druge oko sebe, biti dobar prema njima, to je resenje… Ona se ne bori protiv zla u sebi i oko sebe, prepusta se… Ja se nadam, i dalje se molim samo za jedno, da nas takve Bog ne napusti, a znam u srcu da nece. Ona, ta oosoba i ja, rtreba da se zahvaljujemo svaki sekung Bogu sto je i dlaje uz nas, makar nas i zlo napadalo, ali moramo ona i ja da same to zlo u sebi pobedimo, da ga isteramo i da se vratimo na bolji put… Samounistenje nece pomoci…
A ti mozes da i dalje pokusavas da pricas s njom, da je slusas, nemoj da je odmah kritikujes, neka kaze sve sto ima na dusi, ako hoce da kaze… A kad je saslusas, ako je to moguce, probaj da joj ukazes da postoji Zlo, nije to odsustvo Bopga nego prisustvo Zle sile… I svaki se covek mora booriti protiv tog zla, jer imamo srce, i u njemu mnogo mesta za ljubav prema drugima.
Meni su ovde braca i sestre toliko divnih saveta dali, ja citam skoro svakog dana iznova i iznova, i tako se sa svima druzim, u mom srcu ima mesta za sve, ali zlo moram izbaciti, kao i svi mi…
Nadam se da ce se tvoja bliska osoba spasiti uz pomoc Boga i svojom voljom, i da ce moci ponovo da ti pokaze da te voli, i sve bliske i manje bliske… I da ce joj uskoro biti bolje…
Sve najbolje vam zelim i Bogu hvala jos jednom, a nikad dovoljno, sto postoje tako brizni i dobri ljudi kao sto si ti! Sve najbolje!Број корисника који су захвалили аутору: 2
Ваистину се роди, сестро Слободанка!
Хвала вам на овим речима, на отварању своје душе…
Имам утисак да је у питању „криза средњих година“. Налазила сам на руским сајтовима мало о овој теми који посматрају то кроз православље.
Ово је особа која има и породицу, децу, посао, десила се једна кризна ситуација која ју је померила из места и мени делује да је то био окидач за ову кризу која никако да прође. А породица се полако распада… све гледа кроз негативан филтер, и никако не увиђа да је у њеној души то негативно.. па не могу јој сви бити криви, и ближа и шира породица, и колеге, и пријатељи… то је немогуће бројчано
Отворено сам јој рекла да је чудно да никад не захваљује Господу, Бога не помиње никад, а пости строго. Она не види Бога у тој својој свакодневници а редовно критикује друге што не раде овако или онако, по Православљу а сви примећујемо да она не живи Православље. Увукла се у мене сумња да нису то чиста посла, да је много озбиљније, и то осамљивање и удаљавање, да непомјаник покушава да је догура до оног најгорег на крају пута.
Не критикујем је, покушала сам у пар наврата да јој кажем да примећујем промену, па онда каже да је и она приметила да је другачија и да не зна до кад ће тако бити, да ли је то нова она. Предложим разговор са свештеником, боравак у манастиру, ма какви. Брине ме све то. Уме јако да се наљути, изобличи се у лицу… некад смо заједно коментарисали беседе на јутјубу, сад тога нема више, све она зна најбоље сама…Христос се роди!
Сестро Маријана, хвала ти на овом запису, на „брзака“ сам прочитао, и хвала ти што не одустајеш у својој љубави према пријатељици и сестри. Колико видим, ти си њен једини контакт са Црквом, сада?
Не знам колико ће моје мишљење моћи бити примењиво за тебе, јер не познајем ни тебе ни њу; али поделићу ово са тобом, а ти слободно одбаци и или прихвати – имам поверења у Бога да ћеш донети мудру одлуку.
*) Покушај да вас две заједно одете на јутрању и/или вечерњу молитву.
Ако ни то не жели, покушај да одете до вама најближег храма, када тамо „нема никога“ да целивате иконе и да поседите у њему, у тишини. Реци јој да ти треба њена подршка, и нађи разлог који јесте истинит.
*) Да ли она воли да гледа побожне филмове? Ако би могле да их погледате заједно, било би добро. Игране филмове или докемнтарце (нпр. https://www.youtube.com/watch?v=KAutS6kYmVg&t=1s ). Разговор после филма може бити лековит.
*) Да ли је могуће да вас две, у твом или њеном стану, станете пред икону и читате Акатист Христу Исусу, или Богородици, или …. Има их на интернету, лако их је одштампати, да свака држи у рукама свој примерак, и да наизменично по један кондак и икос читате.
*) Имате ли неку заједничку пријатељицу, да код ње одете, и да тој пријатељици ти испричаш …. не знам …. оно што је било на Литургији читано из Јеванђеља (овде су свакодневна читања: https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj ) и то тако да и ова пријатељица све то чује?Не помињем ти да се за вољену а малчице острашћену пријатељицу Богу молиш, и прилоге сиротињи дајеш, јер некако верујем да то и чиниш.
Ето, толи(ц)ко од мене!
Не замери што гледам туђа посла!
Тома
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Ваистину се роди, брате Томо!
Хвала што сте поделили са мном идеје шта могу још да учиним.
Да, реч „острашћена“ добро описује тренутно стање.
Неке од ваших предлога сам пробала, неке нисам. Све ћу ово поново покушавати.
Поделила сам своја запажања са заједничким пријатељима, и они су приметили гордост, бес. Када баш са њима покренемо православне теме, ми причамо о својим борбама рецимо, а моја драга особа само прича „то тако не сме, кад би људи овако, ја то никад, то не треба…“ и ми се само међусобно погледамо, видимо промену у понашању… није тако било пре.
Као да се све погоршало кад је почела да пости и иде на Литургију, до тад је то била насмејана особа, трпељива, не умем вам дочарати речима како то, да се може тако погрешно све схватити у вери?
Чак, једном сам јој предложила да прочита књигу од оца Тадеја, да би ми она после 2 године рекла да сам је оптеретила, она се ту каже излудела од противречности, Бог да ми опрости, можда сам ја заслужна за то све што сам дала да чита књигу… не знам.
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.