Почетна » Moral

Moral

Гледање 1 чланака - 1 до 7 (од 7 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #1650
    kristina.ferari
    Учесник

    Poštovanje svima i pomaže Bog!

     

    Rado bih da čujem nešto o moralu sa aspekta religije, konkretno pravoslavlja. Kako je moral društvena pojava, istraživala sam prvo kako i u kojoj meri je on spojiv sa zakonom, dakle u pravnom smislu. A onda me sada zanima kada i kako je postao deo religije. Zapravo, od kada je čoveka, moralo je biti nekog vida morala, onog a što deli ispravno od neispravnog, i tu dolazimo do toga da je moral osnov svega kao polazna tačka Svetog Pisma, Novog ali i Starog zaveta.. Medjutim, nedostaje mi neki deo tog znanja, eto volela bih više da saznam i na poglede same crkve na moral, kao i sve eventualno ono što ima neko da doda i da će smatrati bitnim. Hvala

     

    “ Gle, da me ubije, opet ću se uzdati u Njega, ali ću braniti puteve svoje                                pred Njim. I On će mi biti spasenje, jer licemer neće izaći pred                                            Njega.“ ( Knjiga o Jovu, Prvi niz beseda; 13, 15 )

     

    Duh Sveti neka je uz vas!

    #1651

    Бог ти помогао, Кристина.

    Ако сам ја добро разумео шта тебе занима, промашила си адресу. Овде су углавном људи који су побожни, имају мање или веће духовно искуство и прочитали су неке књиге. Можда има понеко богословски образован, али већина нас није.

    Ако ти треба неки савет у вези са моралом, односно мучи те неко питање како да поступиш, свакако ће се наћи неко да ти помогне и да савет. Тај савет неће бити савршен, је ми овде нисмо светитељи, али постоји велика шанса да ће од наших савета бар један бити мање-више добар.

    Што се тиче тога шта црква учи о моралу, пробаћу да кажем нешто на основу оскудног богословског знања. Прво, Бог је створио свет и човека. Како је човек створен по узору на Бога, самим тим имао је у одређеној мери знање о томе шта је добро, а шта није. Остатак тога данас се назива савест. Како човек није био савршен, неке ствари морао је да усвоји од Бога. То што му је Бог рекао, човек није испунио и то се назива пад. Говорим о томе како су Адам и Ева узели јабуку.

    Понешто знам и о филозофији, па да ти кажем нешто с те тачке гледишта. Уколико Бога нема, нема апсолутних вредности, апсолутног добра и зла, апсолутног морала. Односно, постоје моје и твоје схватање шта је добро, постоји схватање и људског друштва, али то су просто наша мишљења и ништа више. Бог, као савршено биће, извор је и критеријум сваког добро. Стога, уколико морал схватиш као нешто идеално, без религија (тачније без Бога) нема морала. Уколико кад кажеш морал говориш о правилима понашања, онда морал може постојати и без Бога. Мада, у том другом случају, мени морал не изгледа као нешто посебно.

    Не знам да ли сам ти шта помогао. Ако јесам, драго ми је. Поздрав.

    Број корисника који су захвалили аутору: 3
    #1661
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Христос васкрсе, драга сестро Кристина.

    Да се надовежем на брата Немању: морал постоји много дуже од човека и једно од имена му је Љубав. То је Бог, да. Бог је једини апсолут у стварности, ,,кроз Њега (и од стране Њега) је постало све што је постало“ и говорити о неком скупу правила која се мењају из генерације у генерацију (а некад и више пута у току само једне генерације) као апсолутним вредностима је бесмислено. Бог, као једино стварно мерило било чега, усадио је у човека интуитивно знање шта је добро. Да би стигао до истинског познања добра, човек је требао да ,,обрађује врт своје душе“. Међутим, хтео је пречицу и, не слушајући Бога, добио управо супротно – познање зла. (Знање – знати нешто; познање – осетити, искусити и добро упознати нешто или се сјединити са нечим телесно или духовно.)

    Морал и закон су спојиви само у оној мери у којој је закон у складу са Божијом вољом. Бог све чини за ултимативно спасавање човека из таме повређености душе, према томе: сваки овоземаљски, привремен закон који се противи овоме и омета спасење – лош је. Јер Бог је вечна Правда, а људски закони су пролазне категорије, већ после смрти они за нас немају баш никаквог значаја.

    Примера ради: ако имате болесно дете које одбија да пије горке лекове због укуса ви му можете чинити наизглед лоше, терајући га, а ултимативно добро, лечећи га. Можете му чинити и наизглед добро, тобож поштујући његову слободну вољу, а у стварности га само пуштате да пропадне.

    Божија казна је, дакле, метод стављања човека из области сигурне пропасти у област лечења душе и спасења. ,,Кога Бог љуби, онога и кара.“ Такав је био Стари Завет. Константно богоборство свих људи приказано кроз призму јеврејског народа и ,,кавез“ Божијих мера за спасавање, ван чијих граница је следила неминовна пропаст. У Новом Завету Бог људима директно (више не преко пророка) проширује целу ову ствар, сводећи је на само два правила (звучи мало необично, зар не):

    1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.
    2. Љуби ближњега свога као самога себе.

    Ово јесу наизглед само два правила, у поређењу са претходних десет, али она су свеобухватна, свеопшта – апсолутна. Шта она значе можемо директно или индиректно сазнати и из других места у Јеванђељима. На пример, Јеврејима је било забрањено да пожеле било шта туђе, т.ј. да не жуде за туђим стварима или, неретко, туђим супружницима. Што су они доживљавали просто као забрану швалерације. Христ им је, потом, објаснио да ,,онај који погледа на туђу жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом“. (Нама то можда делује очигледно, али људима пре 2000 и више година изгледа да и није било толико.)

    Другим речима, правнички закони су и даље у домену ,, физички почињено – није почињено“. Бог, опет, ,,испитује срца и бубреге“ (т.ј. наше скривене жеље (срца) и страсти (бубреге)). Филозофска таутологија ,,тачно, нетачно“ је превише проста за питања духа и душе.

    Ако Вас интересује да сазнате више и подробније о овоме, предлажем дела св. владике Николаја Велимировића, јер се он доста бавио овом тематиком која је била актуелна у првој половини ХХ века. На ,,Светосављу“ има посебан одељак посвећен његовим списима. Ми овде ћемо Вам вероватно предочити свега 10%, а осталих 90% се накнадно сетити док лупамо шаком о чело.

    Јест и будет!

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #1664
    kristina.ferari
    Учесник

    Ne znam da li vidite moj odgovor, navodno je postavljeno ali ne vidim sa mog računara.

    #1667

    Кристина, не види се одговор.

    #1668
    kristina.ferari
    Учесник

    <p class=“p1″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545;“>Uzela sam Ohridski prolog, vladike Nikolaja Velimirovića, pa ću i tu potražiti odgovore. Ako ste mislili na tu knjigu kao preporuku. Vama hvala na iscrpnim odgovorima, birali ste reči kao mudri bez obzira što kažete da niste bogoslovski obrazovani. Nisam ni sumnjala da krv i telo imaju odgovore kada su nadahnuti Duhom. Ali jedna rečenica mi je zapravo dosta otkrila, i to je svakako jedan bitan deo slagalice koji sam prepoznala, za koji sam jako zahvalna -</p>
    <p class=“p2″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545; min-height: 14px;“><span class=“Apple-converted-space“>     </span></p>
    <p class=“p1″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545;“><span class=“Apple-converted-space“>     </span>“ Бог све чини за ултимативно спасавање човека из таме повређености душе, према томе: сваки овоземаљски, привремен закон који се противи овоме и омета спасење – лош је. „</p>
    <p class=“p2″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545; min-height: 14px;“></p>
    <p class=“p1″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545;“><span class=“Apple-converted-space“>       </span>U tom nekom pravnom smislu, uspela sam kroz ovaj detalj da povežem neke stvari, iako je teško sada objasniti bez celine. I potvrdili smo da je moral zapravo savest čoveka, to mi je promaklo. Ali me zanima još ovo, poznato mi je da moral kao savest varira od nacije do nacije, pa čak i od čoveka do čoveka. Da li to zavisi od životnog iskustva, da li je nivo moralnosti definisan iskušenjima puštenim na čoveka i lekcijama koje je naučio, da li se moralnost jednog čoveka po vašem mišljenju da ispraviti u zavisnosti od toga koliko je ko obradjivao svoju dušu..?</p>
    <p class=“p1″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545;“>I da odgovorim Nemanji, ovo jeste kompleksna tema sa isto kompleksnim pitanjima. Ali nemoj misliti da i ja imam školu te se bavim time. Ne, život me je naterao a odgovori su mi potrebni. Što bi rekao jedan ruski svetac “ Ja, ubogi Serafim, kažem ti da ne znam ništa o tome“.</p>
    <p class=“p2″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545; min-height: 14px;“><span class=“Apple-converted-space“> </span></p>
    <p class=“p1″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545;“><span class=“Apple-converted-space“>    </span>Hvala još jednom na vašem vremenu. Čitajući vaše odgovore, duša se nasladjuje kao da upija duhovnu literaturu. Brat brata prepozna.</p>
    <p class=“p1″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545;“>      <span class=“Apple-converted-space“>  </span></p>
    <p class=“p1″ style=“margin: 0px; font-variant-numeric: normal; font-variant-east-asian: normal; font-stretch: normal; font-size: 12px; line-height: normal; font-family: ‘Helvetica Neue’; color: #454545;“>                Bog sa vama!</p>

    #1670
    Bodin Kravljanac
    Учесник

    Имате неки проблем са HTML кодом, вероватно зато не излазе коментари.

    Суштински гледано, Божији суд и законодавство немају никакве везе једно са другим. Под утицајем западних медија, углавном филмова, људи данас доживљавају догађаје описане у Откровењу Јовановом као неку врсту формалне скупштине на којој ће бити објављиване врлине и мане људи и на основу тога бити озваничено ко иде у Нови Јерусалим, а ко у пакао. Ово је како су антички народи северне половине Медитерана доживљавали ,,богињу“ правде: полу-гола девојка повезаних очију стоји и у једној руци јој је кантар, на коме мери људска дела, у другој мач, којим пресуђује. Она не види ни коме суди, ни о каквим делима се ради – само чека да се види која страна ће превагнути.

    Бог неће никоме судити. Он је себе дао да му се ругају, бију га, убију, па и у вечности да страда за нас. И спасао је свакога од нас и коначне пропасти на људима не сасвим схватљив начин. Но, свакоме од нас је остављен избор хоћемо ли се трудити да му се приближимо, или не. Они који своју душу растргну гресима – неће моћи поднети Божије присуство јер је он ,,огањ који спаљује грех“. По милости Божијој, биће удаљени у пакао, где ће се мучити вечно у душевној празнини (јер је богоостављена душа празна као да је мртва) и у немогућности да задовољавају своје страсне прохтеве. Ови други, пак, које зовемо ,,свеци“, обитаваће у Божијој близини у зависности од духовног узраста. Анђели ће бити поређани исто као и људи – неки у Рају, неки у паклу.

    Конкретна нека разлика између Правде и правде, којој се примакох наоколо као мачка сланини, је у томе што се земаљска праведност одређује на основу добрих и рђавих дела, а Правда занемарује дела у потпуности и гледа на стање душа. Другим речима, и најгори убица, ако се истински измени, може се наћи у Рају. Уствари, први човек који је икада ушао у Небески Рај после Христа је управо покајани разбојник са Голготе.

    Но, зашто Бог занемарује дела? Није баш свеједно да ли о некоме мислите рђаво, или му чините рђаво. Овде је ствар градације стања душе. ,,Свако говори од сувишка срца.“ Дакле, мало лош човек ће мало лоше мислити и радити, много лош човек ће много лошије мислити и радити. Бог расуђује о човеку у потпуности, ,,свака длака на глави нам је избројана“. Сходно томе ће и они имати свој посебан удео у вечности.

    Разлог због кога ће неки људи завршити у паклу, а и разлог због кога су први људи избачени из Раја је непокајање. Адам је пребацио кривицу на Еву, Ева на сатану – и изгубили су рајско стање. Људи на Страшном Суду ће бити бачени у огњено језеро и таму најкрајњу уз ,,плач и шкргут зуба“, т.ј. уз жалост и бес што су изгубили вечне насладе и комфор, док би их туга због почињених недела и праведан гнев на себе увели управо у Рај. И у том стању ће остати вечно. Важно је напоменути и да човек самог себе не може да исцели. То може само Бог да уради. До људи је само да искрено зажале због својих пропуста, да се потруде да их надокнаде ако могу и да се старају да својевољно избегавају рђавост. А Бог већ даје силу за уздржање од греха.

    Насупрот овоме, на земаљским суђењима се процењује и тачно одређује колика ће нечија казна бити. Каква год била – пролазна је. Неретко и погрешна. Један француски ерудита, можда Молијер или Декарт – не могу да се сетим – рекао је: ,,Боље је да сто криваца буду на слободи, него да један невин пати.“ Код Бога тога нема. Ако неко трпи, то је у циљу његове добробити, јер увек касније добијемо немерљиво више од онога што смо изгубили. Ово, међутим, не значи да су земаљски судови сувишни. Када би сви признавали Бога, онда свакако да би били, али ситуација није таква, нажалост. Бог је био судија Израиљу вековима кроз своје пророке, па је народ опет затражио цара ,,да им буде судија како је и међу свим другим народима“. Бог нам допушта сумњиву правду земаљску помало и да бисмо се разочарали у њу и сами тражили небеску.

    Што се светог владике тиче: лакше би ми било да Вам кажем шта да не читате од њега. Дела су му сва, у већој или мањој мери, прожета философијом Истине, Наде, Правде и Љубави, написана у складу са његовим тренутним духовним узрастом. Као и код добрих писаца серија – тешко ћете наћи све у једној епизоди, т.ј. књизи.

    Јесте и биће.

    Број корисника који су захвалили аутору: 2
Гледање 1 чланака - 1 до 7 (од 7 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.