Помаже Бог свима и срећан нам свима празник св. Нектарија!
У књизи „Изложење монашког опита“ где су сабрана писма светог Старца Јосифа Исихасте, у 52. писму је молитва коју је старац узносио за свог духовног сина. Може се прилагодити.
Хтео сам да је поделим са вама.
Пусти слатко дисање моје , Исусе, Спаситељу мој, пусти пљусак Твог Божанског Духа и излиј воду утешитељске Твоје благодати на душу мога сина!
Ободри и исцели његово срце, наслади га сладошћу Твоје божанске и неизрециве насладе , о којој језик не би требало да говори.
Пошаљи му, Исусе мој, Дароватељу светла, просветљујући сјај Твог божанског знања, и озари душу мога сина светлошћу Твог божанског блистања , да би се обрадовао и разиграо као јелен, да би заборавио све недаће и све што је у свету. Да, најслађи мој миомирису, да , дисање моје најмирисније, да , Христе мој љубљени, сажали се на Своје створење и не допусти да његова страдања превазиђу његову снагу.
Подај, слатко дисање моје, Христе, животе мој, подај благодат Своју овом Твом слуги и избави га од непријатеља који га окружују. Све расприши и чудесно преобрази у ведрину и спокој као што обично чини твоја божанска и свевидећа сила. Јер Ти си помоћ и сила, милост и милосрђе, и Теби славу узносимо, сада и у бесконачне векове.
Књигу топло препоручујем свима!
Свако добро,
Иво