Početna » Molitva i približavanje veri i Bogu.

Molitva i približavanje veri i Bogu.

Forumi GLAVNI FORUM Molitva i približavanje veri i Bogu.

Gledanje 1 članaka - 1 do 6 (od 6 ukupno)
  • Autor
    Poruke
  • #937
    djordje.micic
    Učesnik

    Pomaže Bog, odlučio sam da se posvetim Bogu ili na neki način približim njemu,imate li neki savet po tom pitanju neke knjige itd.A drugo pitanje je vezano za molitvu pošto se molim svako veče pre spavanja primetio sam da kada god se molim kao da mi je hladno ili koža mi se naježi kao i tokom molitve se desi da suze same krenu i onda plačem dok ne završim molitvu,eto ako bi ste mogli da mi odgovorite na ova 2 pitanja bio ih  vam zahvalan na odgovoru i srdačan pozdrav i neka vas Bog čuva.

    Đorđe

    #949

    Bog pomogao, brate Đorđe!

    ja nisam ni duhovnik ni sveštenik, a pošto se na našem forumu već odavno sveštenici uopšte ne javljaju (to je pitanje možda tehničke prirode – nadam se da je tako, a da nije ono drugo, mnogo strašnije – da nisu u mogućnosti ili još strašnije – da nisu zainteresovani), ja ću malo sa tobom prozboriti, kao brat u Hristu, ne kao savetnik.

    Knjiga ima mnogo (Bogu hvala!), ali možda baš zbog toga nije lako odabrati onu koja je MENI i BAŠ SADA potrebna.  No, najbolje je razgovarati sa iskusnijima u Crkvi, pogotovo sa sveštenikom.

    Ja bih te, brate, pre nego što ti nešto više kažem, pitao:

    – koliko si dugo u Crkvi, posećuješ li bogosluženja (pogotovo svetu Liturgiju)?

    – da li osećaš neke emocije u trenucima kada suze krenu?  Kažeš – „suze same krenu“ – da li ti misliš da je to od tvojih misli, da li razmišljaš pažljivo o onome što čitaš, da li praviš asocijacije (upoređenja) teksta molitve sa onim što ti se dešava u životu?

    Ja sam prilično vremešan – punih 59 godina, ali sam kršten tek pre 17 godina, dok zaista boravim u Crkvi kao drugom (ili prvom?) domu nekih 15 godina unazad.  Za to vreme sam umom saznavao mnoge stvari o Crkvi koje su mi bile potpuna tajna veći deo života, a srcem sam saznavao da postoji Neko Ko me je osmislio, stvorio, čuvao, milovao i jako voleo sve to vreme, tiho i neprimetno me vaspitavajući svakojakim situacijama, kao pažljivi, nenametljivi i beskonačno strpljivi roditelj.

    Kako su ta racionalna i duhovna saznanja dolazila, menjalo se stanje moje duše, pa je i molitva bila drugačija.  Jer, ja zaista nisam isti onaj Milorad od pre 17 godina, ali nisam isti ni kao Milorad pre samo dve godine, jer sam – najviše kroz sopstvene promašaje i pokušaje da se vratim – shvatao šta Bog od mene želi.

    Umom sam odavno naučio da „Bog želi moje srce“ – iz sveto-otačke literature, ali to mi nije bilo blisko srcu.  Možda neskromno, ali čini mi se da me strpljivi Otac polako privodi stanju da pokušavam da Ga zaista volim i neposredno Mu se obraćam.  Verujem da svako ima svoj put razvoja, pa tako i ti.

    U poslednje vreme mojih čitanja, jedna od veoma dobrih knjiga u smislu pouke za molitvu je „Naučimo se molitvi“ mitropolita Antonija Bluma – imaš je na sajtu Svetosavlje: https://svetosavlje.org/naucimo-se-molitvi/

    Ako si za dalji razgovor, piši.

    ka Hristu,

    Milorad

    Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
    #951
    djordje.micic
    Učesnik

    Primetio sam baš da forum nije aktivan kao na nekim starijim objavama gde je bilo dosta više razgovora među ljudima ali bitno je da još uvek ima nekoga na ovim forumima ja se trudim nov sam kao član da pomognem svakom ko napiše novu objavu ovde i što bolje mu pomognem. Evo ovako što se tiče posećivanja crkvi to radim redovno kada god osetim potrebu da ne mogu sam svojom snagom da se molim najviše ili jednostavno kada mi treba duhone snage da se molim,što se tiče bogosluženja kao mlađi sam bio redovan kako na liturgijama tako i na svaki praznik,svake nedelje itd ali kako sam rastao polako se počelo smanjivati moje posećivanje crkvi i molitvi naravno ali kada sam krenuo na fakultet ponovo sam redovono posećivao crkve manastire itd. to je odprilike sve počelo pre 3-4 godine kada sam posvetio skoro svaku noć i jutro molitvi e sad što se tiče suza najbolje bih pokušao objasniti kroz osećanja jer je Isus stradao i pored suza dešava mi se da me jednostavno neka zima uhvati ali na kratke trenutke naravno sa vremenom sam se i duhovno pripremao za molitvu jer molitva nije za mene samo moliti boga za nešto već duhovni razgovor sa našim stvoriteljem,nadam se da sam uspeo malo bolje da pojasnim neka vas Bog čuva.

    #953

    Brate Đorđe,

    meni je nepoznato takvo osećanje hladnoće ili jeze u toku molitve.  Sa druge strane, poznati su mi osećaji umiljenja, tuge, zahvalnosti, ili lične nedostojnosti, koji se javljaju u nekim periodima molitve, zavisno od mog stanja – da li sam prethodno nešto sagrešio, da li je potrebno moliti se za nečije zdravlje, da li se desilo nešto lepo ili nešto teško u životu,…

    Uz ponovnu ogradu da sam duhovni siromašak koji ništa ne može dati jer ništa i nema, iz bratske ljubavi nabacaću par stvari koje su se meni pokazale veoma korisne:

    – Prisustvo svetoj Liturgiji je – bez ostatka i bez ikakve nedoumice – neophodno.  Tu su svi duhovni autoriteti jasni i isto-misleći.

    – Za svetu službu (Liturgiju) se valja pripremiti – samo nabacujem teze: pošćenje sredom i petkom i svim propisanim postovima, ispovest, čitanje Svetog Pisma, Psaltira, Prologa – na dnevnoj bazi, čitanje „molitava pred sveto pričešće“ barem jedan dan pre Liturgije

    – Ja lično preporučujem, ako ikako možeš, počni da učiš crkveno-slovenski jezik i da čitaš molitve i Sveto Pismo na tom sveštenom jeziku, jedinom u istoriji koji je oblikovan da bi se na njemu obavljala služba Bogu, osim onog prvog (sada nepoznatog) jezika kojim je Adam razgovarao sa Gospodom u Raju.

    – Ako nešto od ovoga ne možeš iz bilo kog razloga, a ti učini ono što možeš.  No, post, ispovest i pričešćivanje je bez alternative.  Moje iskustvo je da se na taj način nekako neprimetno Crkva „uvuče“ u moj život i da neki unutrašnji sat govori – vreme je za službu!

    Neka je na korist!

    Milorad

    Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
    #954
    djordje.micic
    Učesnik

    Slažem se sa svim ovim što si naveo gore jer pričešće i molitva je odlična stvar za čišćenje duše i misli jer ukoliko pustimo Boga u naš život kao što je jedan mudar čovek rekao lako je pobediti neprijatelja kada je Bog uz tebe ali pobediti sebe da nakon te pobede tvoja duša postane čista i pustiš Boga u svoje srce  ta borba je za mene krenula onog dana kada sam odlučio da se okrenem Bogu i molitvi postim redovno a odlučio sam da krenem da postim svaki post kao i svaku sredu i petak

    Neka nas Bog sačuva od zlih misli i sila.

    #1021

    Dragi brate Đorđe,

    jeza i hladnoća mogu biti i samo produkt toga što je molitva duža. Nekad kad se čovek moli vreme ide sporo, a nekad preleti i oduži se a da čovek ne primeti, ali telo primećuje. I mene je ovo zanimalo i na više mjesta sam čitala da sve što se fizički, od spolja, osjeti tokom molitve ne treba dovoditi u vezu sa blagodati, već samo ono što se osjeti iznutra, stanje uma, kad „padne kamen sa srca“…

    Za suze,  postoje suze pokajanja i očišćenja, postoje i one koje su od olakšanja što smo napokon natjerali sebe da se opet okrenemo bogu i te su ljudske a postoje i one između.

    Kažu da na to ne treba obraćati pažnju ni davati značaja pa i kad su one dokaz prave molitve, pogotovo u početku, jer onda kasnije nesvjesno čovek tokom molitve djelićem uma iščekuje da li će se i ovaj put to desiti, zašto nije i slično, a to onda nekad prebaci fokus na telo umesto molitvu.

    Ako se pojave suze i idu, neka idu. Ako su od iskrene molitve, čiste srce i nakon molitve je čovek lagan kao perce i osjeća mir u srcu i nema svjetovnih briga, ako su od ljudskih emocija, stresa, treba i to izbaciti i te suze daju neko olakšanje. Samo se treba truditi da se tome ne daje pažnja tokom molitve.

    Tamara

Gledanje 1 članaka - 1 do 6 (od 6 ukupno)
  • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.