Почетна » Молитва и приближавање вери и Богу.

Молитва и приближавање вери и Богу.

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Молитва и приближавање вери и Богу.

Гледање 1 чланака - 1 до 5 (од 5 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #937
    djordje.micic
    Учесник

    Помаже Бог, одлучио сам да се посветим Богу или на неки начин приближим њему,имате ли неки савет по том питању неке књиге итд.А друго питање је везано за молитву пошто се молим свако вече пре спавања приметио сам да када год се молим као да ми је хладно или кожа ми се најежи као и током молитве се деси да сузе саме крену и онда плачем док не завршим молитву,ето ако би сте могли да ми одговорите на ова 2 питања био их  вам захвалан на одговору и срдачан поздрав и нека вас Бог чува.

    Ђорђе

    #949

    Бог помогао, брате Ђорђе!

    ја нисам ни духовник ни свештеник, а пошто се на нашем форуму већ одавно свештеници уопште не јављају (то је питање можда техничке природе – надам се да је тако, а да није оно друго, много страшније – да нису у могућности или још страшније – да нису заинтересовани), ја ћу мало са тобом прозборити, као брат у Христу, не као саветник.

    Књига има много (Богу хвала!), али можда баш због тога није лако одабрати ону која је МЕНИ и БАШ САДА потребна.  Но, најбоље је разговарати са искуснијима у Цркви, поготово са свештеником.

    Ја бих те, брате, пре него што ти нешто више кажем, питао:

    – колико си дуго у Цркви, посећујеш ли богослужења (поготово свету Литургију)?

    – да ли осећаш неке емоције у тренуцима када сузе крену?  Кажеш – „сузе саме крену“ – да ли ти мислиш да је то од твојих мисли, да ли размишљаш пажљиво о ономе што читаш, да ли правиш асоцијације (упоређења) текста молитве са оним што ти се дешава у животу?

    Ја сам прилично времешан – пуних 59 година, али сам крштен тек пре 17 година, док заиста боравим у Цркви као другом (или првом?) дому неких 15 година уназад.  За то време сам умом сазнавао многе ствари о Цркви које су ми биле потпуна тајна већи део живота, а срцем сам сазнавао да постоји Неко Ко ме је осмислио, створио, чувао, миловао и јако волео све то време, тихо и неприметно ме васпитавајући свакојаким ситуацијама, као пажљиви, ненаметљиви и бесконачно стрпљиви родитељ.

    Како су та рационална и духовна сазнања долазила, мењало се стање моје душе, па је и молитва била другачија.  Јер, ја заиста нисам исти онај Милорад од пре 17 година, али нисам исти ни као Милорад пре само две године, јер сам – највише кроз сопствене промашаје и покушаје да се вратим – схватао шта Бог од мене жели.

    Умом сам одавно научио да „Бог жели моје срце“ – из свето-отачке литературе, али то ми није било блиско срцу.  Можда нескромно, али чини ми се да ме стрпљиви Отац полако приводи стању да покушавам да Га заиста волим и непосредно Му се обраћам.  Верујем да свако има свој пут развоја, па тако и ти.

    У последње време мојих читања, једна од веома добрих књига у смислу поуке за молитву је „Научимо се молитви“ митрополита Антонија Блума – имаш је на сајту Светосавље: https://svetosavlje.org/naucimo-se-molitvi/

    Ако си за даљи разговор, пиши.

    ка Христу,

    Милорад

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #951
    djordje.micic
    Учесник

    Приметио сам баш да форум није активан као на неким старијим објавама где је било доста више разговора међу људима али битно је да још увек има некога на овим форумима ја се трудим нов сам као члан да помогнем сваком ко напише нову објаву овде и што боље му помогнем. Ево овако што се тиче посећивања цркви то радим редовно када год осетим потребу да не могу сам својом снагом да се молим највише или једноставно када ми треба духоне снаге да се молим,што се тиче богослужења као млађи сам био редован како на литургијама тако и на сваки празник,сваке недеље итд али како сам растао полако се почело смањивати моје посећивање цркви и молитви наравно али када сам кренуо на факултет поново сам редовоно посећивао цркве манастире итд. то је одприлике све почело пре 3-4 године када сам посветио скоро сваку ноћ и јутро молитви е сад што се тиче суза најбоље бих покушао објаснити кроз осећања јер је Исус страдао и поред суза дешава ми се да ме једноставно нека зима ухвати али на кратке тренутке наравно са временом сам се и духовно припремао за молитву јер молитва није за мене само молити бога за нешто већ духовни разговор са нашим створитељем,надам се да сам успео мало боље да појасним нека вас Бог чува.

    #953

    Брате Ђорђе,

    мени је непознато такво осећање хладноће или језе у току молитве.  Са друге стране, познати су ми осећаји умиљења, туге, захвалности, или личне недостојности, који се јављају у неким периодима молитве, зависно од мог стања – да ли сам претходно нешто сагрешио, да ли је потребно молити се за нечије здравље, да ли се десило нешто лепо или нешто тешко у животу,…

    Уз поновну ограду да сам духовни сиромашак који ништа не може дати јер ништа и нема, из братске љубави набацаћу пар ствари које су се мени показале веома корисне:

    – Присуство светој Литургији је – без остатка и без икакве недоумице – неопходно.  Ту су сви духовни ауторитети јасни и исто-мислећи.

    – За свету службу (Литургију) се ваља припремити – само набацујем тезе: пошћење средом и петком и свим прописаним постовима, исповест, читање Светог Писма, Псалтира, Пролога – на дневној бази, читање „молитава пред свето причешће“ барем један дан пре Литургије

    – Ја лично препоручујем, ако икако можеш, почни да учиш црквено-словенски језик и да читаш молитве и Свето Писмо на том свештеном језику, једином у историји који је обликован да би се на њему обављала служба Богу, осим оног првог (сада непознатог) језика којим је Адам разговарао са Господом у Рају.

    – Ако нешто од овога не можеш из било ког разлога, а ти учини оно што можеш.  Но, пост, исповест и причешћивање је без алтернативе.  Моје искуство је да се на тај начин некако неприметно Црква „увуче“ у мој живот и да неки унутрашњи сат говори – време је за службу!

    Нека је на корист!

    Милорад

    Број корисника који су захвалили аутору: 1
    #954
    djordje.micic
    Учесник

    Слажем се са свим овим што си навео горе јер причешће и молитва је одлична ствар за чишћење душе и мисли јер уколико пустимо Бога у наш живот као што је један мудар човек рекао лако је победити непријатеља када је Бог уз тебе али победити себе да након те победе твоја душа постане чиста и пустиш Бога у своје срце  та борба је за мене кренула оног дана када сам одлучио да се окренем Богу и молитви постим редовно а одлучио сам да кренем да постим сваки пост као и сваку среду и петак

    Нека нас Бог сачува од злих мисли и сила.

Гледање 1 чланака - 1 до 5 (од 5 укупно)
  • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.