- This topic has 8 odgovora, 4 glasa, and was last updated Postavljeno pre 4 years, 1 mesec by
.
-
Poruke
-
Pomaže Bog,
Naime, muči me jedno pitanje već neko vreme. Kako pravoslavni hrišćanin da se ponaša za vreme godišnjih odmora, kad na primer ide na more? Da li su zajednička kupališta mesta koja bi trebalo izbegavati. Kada sam pitala svog sveštenika, on je rekao da nema nikakvih problema. Međutim kada se malo dublje zamislim, imam osećaj da hteli ili ne, možda nekog sablaznimo. Volela bih da čujem još nečije mišljenje o tome.
Svako dobro.
Bog pomogao!
Tužno je da su se i sveštenici kompletno „prilagodili“ ovoj vodi koja pokušava da nas odnese daleko od Gospoda.
Umesto direktnog odgovora, samo bih postavio dva pitanja, koja su zapravo jedno isto:
– da li svojom (skoro potpunom) golotinjom na plaži na neki način mogu da utičem na druge ljude na tom mestu?
– da li golotinja ostalih utiče na bilo koji način na mene (sablažnjivo, bludno, ili „samo“ informativno o sastavu svojih mišića, sala, boje i kvaliteta kože,…)?
Mislim da je jasno svakom ko je počeo da saznaje o svojoj grešnosti. Jedan (meni) omiljeni besednik današnjice rekao je da to više i ne može da se nazove „blud“, već direktno – razvrat!
Kupanje, tj. plivanje i ronjenje, nije samo po sebi loše, ali ako bi moglo da se obavi odvojeno, van drugih ljudi, a i tada ne u minimalnom kostimu.
S Bogom!
Pomaže Bog.
Meni duže vreme nije bio problem ici na plažu, niti sam u tome videla šta loše ako je u normalnom kupaćem. Tek kasnije sam shvatila sam da mi smeta. Vrlo je osvešćujuće kada gledate svoj posao, ne razmisljajući o drugima i sretnete bezobrazni pogled tako da je sasvim jasno sta misli, a ja ‘na izvolte’ (pa i u ‘normalnom’ kupaćem). Razmišljala sam -kako se usuđuje, zar ne vidi da sam sa momkom/muzem, cak sa bebom!?-. I tako se kao uvredim: pa kako tako, ne ni krišom nego bez ikakvih ustručavanja…ali nije da nisam znala gde sam dosla.
U suštini, dok sam ja sama htela da me gledaju, nije bio problem, e kad više nisam htela da me gledaju, tek sam onda shvatila koliko plaža u stvari i jeste na neki način ‘pijaca’ i da sam išla sa drugaricama kao mlađa znajući to i sa tim motivom, da me ko pogleda, da mi podigne ego.
Mi porodično pođemo na plazu, ali u manje mjesto gdje dolaze porodice, kad sezona vec završava, ranije ujuru, naravno kupaći koji pokriva i koji nema jarke boje, resice ili neka druga čuda koja privlače paznju nego što prostiji, kad se osuši preko haljinu…I bez sunčanja. Izležavanje na plaži i poziranje, okretanje, te da ne ostanu bele linije i to..bukvalno izazivanje a i poenta tolikog truda je da se obuće posle minić ili slično, da se privuče pažnja.
Pretpostavljam da ovakve stvari niste mozda ni uzimali u obzir vec razmisljali o nevinijoj varijanti kupanja i to, ali eto ako ima jos ko da je ko ja zaslepljen i ne vidi nista lose, da se nadje. 🙂
Tamara
Bog pomogao!
Koliko vidim, ti više nisi „zaslepljena“, sestro Tamara. I ja sam veći deo života bio veoma slično okrenut ka iskazivanju sebe, svog sportskog tela i kondicije, i hranjenju svojih očiju, tj. grešne duše, telima prisutnih devojaka i žena.
Šta reći, osim da pokajne molitve u kojima se pominju „bezbrojni gresi“ i „dela podobna životinjama“ uopšte nisu preterane. Broj naših grešnih misli je vaistinu neizbrojiv. No, ako smo shvatili promašaj, znači da nam je Gospod dao još života za pokajanje, te se valja okrenuti ispravnim mislima, bez I MALO kompromisa sa okruženjem, ako to okruženje ide protiv našeg spasenja. Može lako biti da nam ovo dodatno vreme isklizne ako nastavimo da koketiramo sa svetom.
ka Hristu,
Milorad
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Hvala na odgovoru, brate Milorade, i sestro Tamara,
Činjenica je da je mnogo teško naći pravi balans. Ako se pokrivamo kad dolazimo u crkvu, i pristojno oblačimo i van crkve, potpuno je kontradiktorno doći na plažu i skinuti se. To onda dođe kao neko licemerstvo, ajd u crkvi sam pristojan, i van crkve se trudim, ali na plaži može, jer svi se kupaju, sunčaju.. opet to je samo moje shvatanje. To bi značilo da sve ono što skupim u toku godine kroz post i molitvu ja olako razdam za deset dana provedenih na moru. Oprostite mi ako je tema sablažnjiva, relativno sam nova u veri. Srećan početak časnog posta, i svako dobro vam želim, vaša sestra u Hristu, Milena
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Pomaže Bog,
Baš zanimljiva tema. Moje mišljenje po ovom pitanju se menjalo i to više puta sa godinama, tako da na kraju nemam neki definisan stav.
Čini mi se da ima više faktora koji utiču:
– da li sama osoba voli da ide na more ili ne (npr. ako ne voli, već za odmor preferira planinske krajeve, u tom slučaju joj je lako da donese odluku da neće ići pa nema ni dilemu oko „razgolićivanja“. Takve osobe su onda sklone da imaju rigorozniji stav prema ovoj temi, prosto jer im je lako da se toga odreknu),
– da li ima malu decu koja žele da idu na more ili nema decu (npr. ako ima decu , onda zbog njih vredi naći neko rešenje i ipak otići na plažu , kupati se i provoditi vreme sa decom )
– da li ima mogućnosti da bira gde će otići na more (npr. na neke privatnije plaže..) ili prosto iz različitih razloga nema tu mogućnost izbora već šta je -tu je …
– zatim, činjenica da ono što privlači pažnju drugih je najčešće nešto što odskače, a mislim da mi kao hrišćani treba po izgledu da ne odskačemo od konteksta u kome se nalazimo, npr. ako niko na posao u banci ne ide sa maramom, a u crkvi nosim maramu, onda definitivno u banci ne treba da nosim maramu jer će to privlačiti pažnju na mene. Odskakaću.
Pada mi na pamet da i na plaži osoba može da se obuče i da se vlada tako da čak i u kupaćem ne privlači pažnju, da ne odskače, da se utapa u kontekst… Samo glasno razmišljam.
Zato mi je interesantno da pročitam kako drugi ljudi, moja braća i sestre u Hristu, razmišljaju na ovu temu.
Svako dobro,
Sanja
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Bog nam dobro dao!
Draga sestra Sanja kao da je psiholog! Sve lepo, sa više strana, da čovek ima gde da se udene. Hvala, sejo mila!
A ja ću sad zilotski, jer izgleda da sve više idem ka tome, ali bez namere da budem „kapa“.
Ne volim kompromise (iako nisam oslobođen od istih). To što neću „iskakati“ iz okoline uopšte nije pitanje, kako ja vidim ovu stvar. Pitanje je – šta ja dajem okolini, pa makar me niko i ne zapazio. Zamišljam moju majku, odraslu u sasvim tradicionalnoj porodici, kada je prvi put bila na plaži u kupaćem kostimu – mislila je da svi ljudi na plaži gledaju baš u nju, iako je tamo bilo stotinu sličnih. I ta nelagoda je dobra (sa hrišćanskog i božijeg stanovišta), jer nagoni na razmišljanje o tome da li da se ostane u tom stanju. No, kada je „istrpila“, shvatila je veoma brzo da praktično niko ne gleda u nju i da može da bude sasvim „slobodna“. I to je to – prešli smo liniju preko koje se nećemo nikad vratiti nazad, jer smo je proglasili za normu, koja je sasvim UR („u redu“), i to veoma brzo, za manje od pola sata. Zadivljujuće!
„Ni milimetar mojih bedara drugima (koji nisu moj muž, tj. žena)!“
Milorad
Dragi svi,
Hvala. Dali ste mi novi pogled na stvar i ubedili da ipak nema kompromisa.
Sestro Milena, u pravu ste, onda je bolje ne ići uopšte. Kao što kažete, onaj ko se pokriva i u crkvi i u gradu, onda se neće olako skinuti na plaži…a ja se ranije nisam uvek pokrivala ni u gradu, tako da mi je to djelovalo u redu, kao što reče brat Milorad, kad se pređe jedna granica, bliže smo i sledećoj. Do sada mi se nije desilo da ikoga poznatog sretnem tu gdje inače idemo, ali zamišljam situaciju i nije prijatna.
Sestro Sanja, i vi ste u pravu…sada bih se vrlo lako odrekla mora (a to je pre bilo nezamislivo), ali i sad ne mogu jer ne odlučujem ja, a i djeca se baš raduju odlasku na more. Međutim, dok su mala nije problem, ali kad kao djeca školskog uzrasta budu i ona navikla da im je normalan takav pogled, možda lakse skrenu s puta.
Ima još jedna stvar vezana za more…Imali smo pre dve godine termin u toku posta a smjestaj plaćen sa doručkom i ručkom. Trudili smo se da postimo duhovno izgovarajući se da je to pretežniji dio te nije toliki grijeh ne postiti stomakom. Prvih dana se činilo da je sve ok i da sve to nema uticaja na naše duhovno raspoloženje, tek posle sam shvatila da sam kao što kaže sestra Milena -za tih nekoliko dana mora bacila u vodu sve što sam pre toga skupila-. Drugacija ogranizacija dana, nema posta, molitve malo, propustili liturgiju, ne radis nista po celi dan, to je još jedna strana odmora.
Ovo leto, ako Bog da, da mi porodično obilazimo manastire
Želim vam svako dobro od Gospoda,
Tamara
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Sestro Tamara,
raduje se srce moje tvojoj odluci (nadam se da će te i porodica podržati), jer verujem da se i duhovno i telesno može mnogo toga više dobiti obilaskom manastira i najčešće divnom okolinom oko manastira.
Malo „boli“ do momenta donošenja odluke, a nakon toga dolazi veliko olakšanje, zar ne? Sad sve deluje logično.
Praštaj i pomeni.
Svako dobro od Gospoda.
Milorad
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.