- This topic has 8 одговора, 4 гласа, and was last updated Постављено пре 4 years, 1 месец by
.
-
Поруке
-
Помаже Бог,
Наиме, мучи ме једно питање већ неко време. Како православни хришћанин да се понаша за време годишњих одмора, кад на пример иде на море? Да ли су заједничка купалишта места која би требало избегавати. Када сам питала свог свештеника, он је рекао да нема никаквих проблема. Међутим када се мало дубље замислим, имам осећај да хтели или не, можда неког саблазнимо. Волела бих да чујем још нечије мишљење о томе.
Свако добро.
Бог помогао!
Тужно је да су се и свештеници комплетно „прилагодили“ овој води која покушава да нас однесе далеко од Господа.
Уместо директног одговора, само бих поставио два питања, која су заправо једно исто:
– да ли својом (скоро потпуном) голотињом на плажи на неки начин могу да утичем на друге људе на том месту?
– да ли голотиња осталих утиче на било који начин на мене (саблажњиво, блудно, или „само“ информативно о саставу својих мишића, сала, боје и квалитета коже,…)?
Мислим да је јасно сваком ко је почео да сазнаје о својој грешности. Један (мени) омиљени беседник данашњице рекао је да то више и не може да се назове „блуд“, већ директно – разврат!
Купање, тј. пливање и роњење, није само по себи лоше, али ако би могло да се обави одвојено, ван других људи, а и тада не у минималном костиму.
С Богом!
Pomaže Bog.
Meni duže vreme nije bio problem ici na plažu, niti sam u tome videla šta loše ako je u normalnom kupaćem. Tek kasnije sam shvatila sam da mi smeta. Vrlo je osvešćujuće kada gledate svoj posao, ne razmisljajući o drugima i sretnete bezobrazni pogled tako da je sasvim jasno sta misli, a ja ‘na izvolte’ (pa i u ‘normalnom’ kupaćem). Razmišljala sam -kako se usuđuje, zar ne vidi da sam sa momkom/muzem, cak sa bebom!?-. I tako se kao uvredim: pa kako tako, ne ni krišom nego bez ikakvih ustručavanja…ali nije da nisam znala gde sam dosla.
U suštini, dok sam ja sama htela da me gledaju, nije bio problem, e kad više nisam htela da me gledaju, tek sam onda shvatila koliko plaža u stvari i jeste na neki način ‘pijaca’ i da sam išla sa drugaricama kao mlađa znajući to i sa tim motivom, da me ko pogleda, da mi podigne ego.
Mi porodično pođemo na plazu, ali u manje mjesto gdje dolaze porodice, kad sezona vec završava, ranije ujuru, naravno kupaći koji pokriva i koji nema jarke boje, resice ili neka druga čuda koja privlače paznju nego što prostiji, kad se osuši preko haljinu…I bez sunčanja. Izležavanje na plaži i poziranje, okretanje, te da ne ostanu bele linije i to..bukvalno izazivanje a i poenta tolikog truda je da se obuće posle minić ili slično, da se privuče pažnja.
Pretpostavljam da ovakve stvari niste mozda ni uzimali u obzir vec razmisljali o nevinijoj varijanti kupanja i to, ali eto ako ima jos ko da je ko ja zaslepljen i ne vidi nista lose, da se nadje. 🙂
Tamara
Бог помогао!
Колико видим, ти више ниси „заслепљена“, сестро Тамара. И ја сам већи део живота био веома слично окренут ка исказивању себе, свог спортског тела и кондиције, и храњењу својих очију, тј. грешне душе, телима присутних девојака и жена.
Шта рећи, осим да покајне молитве у којима се помињу „безбројни греси“ и „дела подобна животињама“ уопште нису претеране. Број наших грешних мисли је ваистину неизбројив. Но, ако смо схватили промашај, значи да нам је Господ дао још живота за покајање, те се ваља окренути исправним мислима, без И МАЛО компромиса са окружењем, ако то окружење иде против нашег спасења. Може лако бити да нам ово додатно време исклизне ако наставимо да кокетирамо са светом.
ка Христу,
Милорад
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Хвала на одговору, брате Милораде, и сестро Тамара,
Чињеница је да је много тешко наћи прави баланс. Ако се покривамо кад долазимо у цркву, и пристојно облачимо и ван цркве, потпуно је контрадикторно доћи на плажу и скинути се. То онда дође као неко лицемерство, ајд у цркви сам пристојан, и ван цркве се трудим, али на плажи може, јер сви се купају, сунчају.. опет то је само моје схватање. То би значило да све оно што скупим у току године кроз пост и молитву ја олако раздам за десет дана проведених на мору. Опростите ми ако је тема саблажњива, релативно сам нова у вери. Срећан почетак часног поста, и свако добро вам желим, ваша сестра у Христу, Милена
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Помаже Бог,
Баш занимљива тема. Моје мишљење по овом питању се мењало и то више пута са годинама, тако да на крају немам неки дефинисан став.
Чини ми се да има више фактора који утичу:
– да ли сама особа воли да иде на море или не (нпр. ако не воли, већ за одмор преферира планинске крајеве, у том случају јој је лако да донесе одлуку да неће ићи па нема ни дилему око „разголићивања“. Такве особе су онда склоне да имају ригорознији став према овој теми, просто јер им је лако да се тога одрекну),
– да ли има малу децу која желе да иду на море или нема децу (нпр. ако има децу , онда због њих вреди наћи неко решење и ипак отићи на плажу , купати се и проводити време са децом )
– да ли има могућности да бира где ће отићи на море (нпр. на неке приватније плаже..) или просто из различитих разлога нема ту могућност избора већ шта је -ту је …
– затим, чињеница да оно што привлачи пажњу других је најчешће нешто што одскаче, а мислим да ми као хришћани треба по изгледу да не одскачемо од контекста у коме се налазимо, нпр. ако нико на посао у банци не иде са марамом, а у цркви носим мараму, онда дефинитивно у банци не треба да носим мараму јер ће то привлачити пажњу на мене. Одскакаћу.
Пада ми на памет да и на плажи особа може да се обуче и да се влада тако да чак и у купаћем не привлачи пажњу, да не одскаче, да се утапа у контекст… Само гласно размишљам.
Зато ми је интересантно да прочитам како други људи, моја браћа и сестре у Христу, размишљају на ову тему.
Свако добро,
Сања
Број корисника који су захвалили аутору: 1
Бог нам добро дао!
Драга сестра Сања као да је психолог! Све лепо, са више страна, да човек има где да се удене. Хвала, сејо мила!
А ја ћу сад зилотски, јер изгледа да све више идем ка томе, али без намере да будем „капа“.
Не волим компромисе (иако нисам ослобођен од истих). То што нећу „искакати“ из околине уопште није питање, како ја видим ову ствар. Питање је – шта ја дајем околини, па макар ме нико и не запазио. Замишљам моју мајку, одраслу у сасвим традиционалној породици, када је први пут била на плажи у купаћем костиму – мислила је да сви људи на плажи гледају баш у њу, иако је тамо било стотину сличних. И та нелагода је добра (са хришћанског и божијег становишта), јер нагони на размишљање о томе да ли да се остане у том стању. Но, када је „истрпила“, схватила је веома брзо да практично нико не гледа у њу и да може да буде сасвим „слободна“. И то је то – прешли смо линију преко које се нећемо никад вратити назад, јер смо је прогласили за норму, која је сасвим УР („у реду“), и то веома брзо, за мање од пола сата. Задивљујуће!
„Ни милиметар мојих бедара другима (који нису мој муж, тј. жена)!“
Милорад
Dragi svi,
Hvala. Dali ste mi novi pogled na stvar i ubedili da ipak nema kompromisa.
Sestro Milena, u pravu ste, onda je bolje ne ići uopšte. Kao što kažete, onaj ko se pokriva i u crkvi i u gradu, onda se neće olako skinuti na plaži…a ja se ranije nisam uvek pokrivala ni u gradu, tako da mi je to djelovalo u redu, kao što reče brat Milorad, kad se pređe jedna granica, bliže smo i sledećoj. Do sada mi se nije desilo da ikoga poznatog sretnem tu gdje inače idemo, ali zamišljam situaciju i nije prijatna.
Sestro Sanja, i vi ste u pravu…sada bih se vrlo lako odrekla mora (a to je pre bilo nezamislivo), ali i sad ne mogu jer ne odlučujem ja, a i djeca se baš raduju odlasku na more. Međutim, dok su mala nije problem, ali kad kao djeca školskog uzrasta budu i ona navikla da im je normalan takav pogled, možda lakse skrenu s puta.
Ima još jedna stvar vezana za more…Imali smo pre dve godine termin u toku posta a smjestaj plaćen sa doručkom i ručkom. Trudili smo se da postimo duhovno izgovarajući se da je to pretežniji dio te nije toliki grijeh ne postiti stomakom. Prvih dana se činilo da je sve ok i da sve to nema uticaja na naše duhovno raspoloženje, tek posle sam shvatila da sam kao što kaže sestra Milena -za tih nekoliko dana mora bacila u vodu sve što sam pre toga skupila-. Drugacija ogranizacija dana, nema posta, molitve malo, propustili liturgiju, ne radis nista po celi dan, to je još jedna strana odmora.
Ovo leto, ako Bog da, da mi porodično obilazimo manastire
Želim vam svako dobro od Gospoda,
Tamara
Број корисника који су захвалили аутору: 2
Сестро Тамара,
радује се срце моје твојој одлуци (надам се да ће те и породица подржати), јер верујем да се и духовно и телесно може много тога више добити обиласком манастира и најчешће дивном околином око манастира.
Мало „боли“ до момента доношења одлуке, а након тога долази велико олакшање, зар не? Сад све делује логично.
Праштај и помени.
Свако добро од Господа.
Милорад
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.