- This topic has 10 odgovora, 5 glasova, and was last updated Postavljeno pre 3 years, 5 meseci by
.
-
Poruke
-
Pomaze Bog!
Svog supruga sam upoznala sa 18 god, on mi je bila prva ozbiljna veza. Sad smo skoro vec 10 godina zajedno, imamo dvoje divne dece Bogu hvala. Do sad smo imali skladan brak. Zivimo u inostranstvu i nemamo materijalnih problema. Medjutim, u zadnje vreme mi se cini da prestajem da ga volim kao coveka. Sustinski smo jako razliciti, imamo razlicita merila vrednosti sto je vise doslo do izrazaja od kako smo finansijski sigurniji. Njemu se sve svodi na materijalno i na neka dokazivanja. Sklon je da se ljudima naruga, nasmeje…razocarala sam se u njega kao coveka. Jako sam se mlada udala i nisam te razlike mogla odmah da uocim ili sam na njih zmurala. U poslednje vreme imam osecaj da ne mogu da mu verujem. Muz primecuje moju distancu u zadnje vreme i to me jako muci.
Moze li covek da ostane u braku i bude srecan sa nekim o kome misli da nije dobar covek? Sta ako prestanem da ga volim? Kako to da sprecim?Hvala Vam . Milena
Draga sestro pokušaću da ti pomognem koliko god mogu i neka nam Bog da svima snage.
Vašem mužu je bitno dokazivanje sa materijalnim stvarima kao što ste naveli gore i to je jako česta pojava danas u svetu ne samo kod našeg naroda daleko od toga.
Razumem vas u potpunosti jer iako ste različitog mišljenja i naravno različih pogleda na svet vi ste njega zavoleli i sa njim imate decu hvala Bogu.Vaš suprug treba da shvati da od tog materijalnog dokazivanja nema ništa i naravno da treba da svoj deci obezbediti budućnost ne treba da preterujemo u tome .
Preporučujem vam da pročitate ovo i vi i vaš muž pogotovo https://www.manastirklisina.com/o-bogu-i-bogatstvu/.
Što se tiče tog narugivanja drugim ljudima je nažalost greh pred Bogom vi trebate kao supruga da mu pomognete pokušajte da ga polako uvodite u veru, čitajte Bibliju obavezno, molite se kada god ste u mogućnosti za sebe, svoje bližnje i naravno za sve nas.
Naravno sa vremenom gubite poverenje jer vam se ne sviđa ono što je vaš suprug postao sa vremenom ali nažalost takva je duša čovekova kada dobiju novac zaborave Gospoda ali nemojte brinuti vi mu pomozite koliko možete da prestane to raditi i pomozite mu da spozna Gospoda i svu njegovu ljubav.
Ovo je deo iz Jevanđelja po Mateju preporučujem i to da pročitate obavezno
“ I gle, jedan mu pristupi i reče: učitelju, kakvo dobro da učinim da imam život večni? A on mu reče: što me pitaš za dobro? Jedan je dobar; ako pak hoćeš da uđeš u život, drži zapovesti. Reče mu: koje? A Isus reče: »Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno, poštuj oca i majku, i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe
Reče mu mladić: sve sam to držao; šta mi još nedostaje?
Reče mu Isus: ako želiš da budeš savršen, idi, prodaj svoje imanje i daj siromašnima, i imaćeš blago na nebu, i hajde za mnom. A mladić čuvši ovu reč ode ožalošćen; jer je imao mnoga imanja.
A Isus reče svojim učenicima: zaista vam kažem da će bogataš teško ući u carstvo nebesko. I opet vam kažem, lakše je kamiljem užetu da prođe kroz iglene uši, nego da bogataš uđe u carstvo Božije. “Stoga savet vašem mužu je da ostavi materijalno koliko god da ga imate uvek kada god možete pomozite onom koji nema.
Trudite se da toga ne dođe mislite o vašoj deci, niste u svojoj zemlji ali bez obzira na to morate biti jaki,tražite i zadnji tračak nade u svemu i naravno pokušajte da gledate pozitivne stvari vašeg supruga, i ne mogu naglasiti to NIKADA NEMOJTE ZAPOSTAVLJATI DECU i neka nikada ne ispaštaju naša deca zbog naših problema jer i ja sam dete razvedene porodice stoga nemojte deci uskraćivati tu sreću, vaš muž može da se promeni uvek samo ukoliko on to želi.
Stoga moj iskren vam je savet neka vas deca spoje neka njihova radost pređe i na vas, gledajte da čuvate to što imate ne mislim na materijalno već na sreću koja dolazi sa porodicom i decom koja su naše najveći izvor sreće i radosti.
Nadam se da sam vam pomogao, mlote se Bogu i budite jaki, neka vam Bog podari mir i sreću.
Vase reci su mi pruzile i utehu i nadu. Sa suprugom razgovaram uvek o ovoj temi ali ne primecujem neki efekat da moje reci ostavljaju. I ja sam, nazalost, dete razvedenih roditelja i trudicu se zarad decijeg mira i srece.
Hvala Vam od srca!Drago mi je jer sam vam pomogao ne gubite veru i nadu nikada samo se molite Bog je taj koji vodi racuna o svemu I nemojte brinuti potrudite se vi I vas suprug da deca od roditelja nauce sta su prave vrednosti jer deca su nam Boziji dar zapamtite to, plod vase ljubavi.
Bog ti pomogao, Milena!
Nisam neko ko bi mogao mnogo da te posavetuje, ali želim samo da podelim jednu misao koja meni pomaže kada osećam netrpeljivost ili zahladnelost prema nekome ko, po mom mišljenju, nije preterano dobar.
Samo se seti da Bog neprekidno miluje srca svih ljudi – i tvoje, i muževljevo, i srce onog beskućnika na ulici, i kockara, i srca svih ljudi. Ljudi podrugljivi, kradu, lažu, šta sve ne rade – a Bog ih miluje i čeka da se pokaju. Kad pomisliš loše o svom mužu, probaj da zamisliš da u tom istom trenutku, kada ti misliš o njemu loše, Bog sa druge strane miluje njegovo srce i želi da se tvoj muž obrati i postane dobar.
Možda je to sada iskušenje za tebe, test tvoje ljubavi, gde treba da dokažeš da možeš da prevaziđeš tuđe nesavršenosti, jer je ljubav iznad nesavršenosti. I baš, u inat demonima koji hoće da vas zavade, se trudi da budeš maksimalno dobra i predana mužu, da on vidi tvoju istrajnost u dobroti i nesebičnosti, pa da se možda onda i sam izmeni. I, naravno, moli se Bogu za srećno rešenje svih problema.
I sama imam sličnu situaciju, pa je ovo način na koji pokušavam da se izborim sa svim. To što sam iznad napisala je više kao sinteza ideja i saveta koje sam u poslednje vreme pročitala i slušala, ali to ne znači da sam u pravu – i neka mi Bog oprosti ako te loše savetujem. Ako imaš duhovnika, možda je najbolje da njega pitaš, oni su se svega naslušali i tačno znaju šta je lek čemu.
Puno pozdrava i neka Bog blagoslovi celu tvoju porodicu!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Draga Kristina,
hvala puno na tvojim savetima. Svaki dobronameran savet je uvek dobrodosao, a mislim da si u pravu za sve sto si napisala. Potrudicu se da tako i uradim.
Zelim ti puno srece i zdravlja!Čuvajte se prijatelji od svakog zla i iskušenja i neka nam Bog pomogne svima, draga sestro Kristina svaki savet koji je dobronameran i dolazi iz srca nije nikada pogrešan nemoj se brinuti oko toga.
I sestro Milena moli se Bogu za sve i Bog će ti pokazati kako i šta treba da radiš jer ne bi se bez potrebe reklo čudni su putevi Gospodnji,uvek ima nade za onoga ko želi da se pokaje i promeni ali samo spoznajom Boga i okretanja ka veri, za početak Biblija a kasnije i druge pravolsavne religijske knjige i nemate problema.
Neka nam svima Bog oprosti naše grehe.
Draga sestro Milena, Bog Vam pomogao!
Nisam se ženio, pa moje reči uzimajte sa velikom dozom rezerve, ali vaša situacija je, zapravo, posve uobičajena. Dvoje mladih se zaljube, venčaju, oduševljenje potom prođe. Odjednom on, koji je bio tako fin i uglađen, u sakou i pantalonama – baca gaće po patosu. Ustvari je oduvek to radio, ali tek sad ste ga zaista upoznali. Ne znam da li postoji bračni par koji kroz to nije prošao. Neki ljudi se i promene, pa krenu da prave gluposti kasnije. To sad i nije toliko važno.
Ne znam kako da Vas posavetujem, a da ne napravim grešku. Vaš brak je u velikom problemu. Pre svega drugog, morate ispitati svoj odnos prema Bogu, mužu i braku, da utvrdite fali li tu nešto. Savetovao bih Vam da pogledate ovaj sjajan video oca Ilije Šugajeva, jednog od najvećih ruskih ,,stručnjaka za brak“: https://www.youtube.com/watch?v=r4QfC7AJn1g . Kada se učvrstite, morate da povratite komunikaciju među vama. Kažete da muž ,,primećuje Vašu distancu“. Dakle, počeli ste da se otuđujete od njega, da se ,,hladite“. Suprotno tome, ljubav briše svaku distancu. Naravno, lako je samo pričati o ljubavi sa udaljenosti, ostvariti istu je nešto sasvim drugo. Jedino što mogu da Vam kažem je: kad god Vam je teško, setite se da on ustvari i nije zaista takav, nije ga Bog takvim stvorio. Čak i ako se na kraju odlučite za razvod. Tu dolazimo do najbolnije tačke. Sujetan i gordeljiv muž je veliki problem u porodici. Sa takvim ljudima nema recepta. Ako ga ignorišete i ne dajete mu na značaju, vrlo je moguće da će naći drugu ženu, a sasvim sigurno će se otuđiti od Vas, ako mu povlađujete i pristajete na njegove gluposti, trpećete, a on postati gori. Ako mu zvocate i dosađujete sitnicama, odbićete ga, ako još i isterujete do kraja, razjarivaćete ga. Sa druge strane, ako je pošten, i voli vas, neće Vas ostaviti ili tražiti druge, možda ni praviti skandale, ali će potonuti u depresiju. Svakako Vam savetujem: budite žena, a njega pustite da bude muž. Otvorite ,,četvore oči“ i posavetujte se sa što više starijih, iskusnih žena, ali ne dozvolite nikome da Vam se meša u brak. Molite se svakoga dana za njega i vašu porodicu. Čitajte starca Pajsija. I ne gubite nadu na Boga. ,,Jutro je pametnije od večeri“, stalno se spominje u ruskim bajkama. Takođe posmatrajte decu i njihove reakcije. Starajte se da se nauče samo dobrim osobinama Vašeg muža i Vašim, a nikako rđavim. Ovo napominjem jer se sujeta, ismevanje, ogovaranje i slično lako prenose sa roditelja na decu. Čupajte taj korov u korenu, jer ćete posle teško kad izdžiklja. Ako treba, i posvađajte se sa mužem oko njih (naravno, nikako pred njima), pa čak i za sitnice, n.pr. ako ih uči da mrze protivnički tim, ili slične gluposti. Odnosno: ovako bih ja uradio na Vašem mestu. Ali ne poznajem ni Vašeg muža, ni Vas, stoga je moj sud površan.
Hvala i Vama na Vasim savetima. Mislim da ste potpuno u pravu, citala sam vise puta Vasu poruku i shvatila da sam u glavnom do sada ja bila ta koja je povladjivala. Kako sam pocela da preispitujem sebe i nas odnos, tako sam postala jos zabrinutija.
Od kako sam dobila poruku brata Djordja, pocela sam , zbog dece prvenstveno, da se vise trudim oko naseg odnosa i komunikacije, ali cini mi se da koliko god ja sa njim razgovarala nista necu sustinski promeniti.Puno srece i zdravlja Vam zelim.
Deca NE SMEJU da pate samo da nama bude bolje, kroz čitav život susrećemo se sa raznim preprekama i iskušenjima ali prema vašim rečima vi ste spoznali šta su prave vrednosti dok je očigledno za vašeg muža to samo novac, samo gledajte kako će Bog namestiti sve kako treba samo se redovno molite i nemate brige. Učite decu šta su prave vrednosti da nikada ne zaborave Boga i čuvajte ih jer kao majka to je vaša i obaveza da tako kažem ako vaš muž vidi samo novac onda ste vi ti kome je Bog dao zadatak da izvedete decu na pravi put i da uvek budete tu za njih bez obzira koliko život težak bio morate biti uz njih da bi oni sutra bili uz vas. Prost primer deca „Bogatih“ ljudi se ogleda samo u materijalnim sredstvima kojima uče decu i na kraju kada sutra deca ne žele da ih pogledaju samo kažu pa jesmo li to zaslužili,žele ono što su oni njima uskratili a to nije novac već ljubav a znajte da novac nikada ne može to da kupi. Deci je potrebna ljubav, svaki naš trenutak koji provedemo sa njima mnogo znači da se i mi kao i oni osećano ispunjenim i srećnim. Stoga ne brinite molite se Bogu i on će čuti vaše molitve nikada nisam sumnjao u to.
Neka nas čuva gospod Bog.
Draga sestro Milena,
čini mi se da je to prosto neminovnost, u nekom trenutku se prosto desi da nam se dosta stvari kod supružnika ne sviđa. To i jeste poenta braka na neki način. Ne brinite se, ljubav može da se ponovo izgradi i kada se vrati da bude ista ili i bolja nego ranije, ukoliko pričamo o hrišćanskoj ljubavi.
U braku dvoje pomažu jedno drugome da budu najbolje verzije sebe. Ako su supružnici na početku i u sličnoj ravni, vremenom neko ide malo više levo, neko malo više desno, ili različitim tempom…
Uz djecu i svo odricanje koje uz to ide, ženama je lakše da se natjeraju da stave sebe na drugo mjesto, da budu više požrtvovane, dobrovoljno sebi uskrate stvari, prosto priroda ne daje mnogo izbora. Znam da sam ja sa prvim detetom htjela da neko drugi ponese taj teret a da ja pobjegnem malo i budem sebična, ugodim sebi, ali nema ko…sa drugim detetom sam već bila naviknuta na to i nije mi bilo teško, postalo je prirodno, dobrovoljno, moja osobina a nešto što me neko tjera. Baš to čini da se majke nekako promijene, izbaci se dosta sebičnih želja i težnji, a očevi uglavnom nemaju to i stalno se čini kako -ne rade dovoljno i nisu tu-. Često kažu -on se promijenio- ali ne, oboje su se promijenili, ali pošto su žene prirodom stvari natjerane da se žrtvuju više, one dobijaju i više od svega u duhovnoj ravni pa i daju više, a onda kad pogledaju na tog istog muža onda im se čini da nije dovoljno dobar i ne daje dovoljno, kako to sad odjednom?. Možda ako bi se sadašnja ja srela sa sobom pre dece, sve bi bilo jasnije.
Partner koji je ‘bolji’ treba da nosi slabosti drugog. Ljudi se udaljavaju kad više nisu na istoj ‘talasnoj dužini’ i to je normalno u braku, ako jedan krene napred, neće automatski i drugi, treba vremena. Tada je vreme za podvig i za to da dokažemo da smo zavete u crkvi dali svesno. Nemojte gledati samo šta ne valja kod supruga već se trudite da vidite šta je dobro a na loše da žmurite, pružite vi njemu ruku. Ako se gaji misao -ja sam bolji/a a on/a je ovako i onak0- to iz malog korova preraste u veći i veći i onda nastane zaista veće otuđivanje između dvoje ljudi. Recimo, ako sebi potvrđujete da je sebičan ili da voli da ogovara ili da ponižava, onda ćete svaki sledeći put kada se nađete u situaciji da on to uradi dodavati po još jedan korov netrpeljivosti prema njemu u dušu. Onda kako svakodnevno živeti zajedno, deliti postelju, pa se odaljite a to odaljavanje ide dalje i dalje…On nije tako loš, možda je samo period, možda se samo tako čini spolja, možda i zbog otuđenosti sve biva prenaglašeno…neka je i tačno sve što pomislite za njega, to ne znači da je u duši mnogo gori od drugih ljudi.
Srećom, čak kada se desi otuđenje, misli o razvodu, jake reci, svašta drugo, ljubav nestane…može da se vrati, može da bude opet kao pre ali treba vremena i trpljenja.
Osuđivanje muža šteti i vašem duhovnom putu, dopuštate semenju mržnje da boravi u vašem srcu i jednog dana će vas samo odjednom iznenaditi do koje mjere je poraslo kao i to da sad više nije usmjereno samo na muža već i djecu i druge ljude. Radite na sebi, radite na tome da muža što manje osuđujete, krenite u crkvu svake nedjelje ako ste u mogućnosti i vodite djecu a on će onda sam poći kada bude hteo. Molite se, trudite da budete primer i deci i njemu. Tako će se postepeno kroz pola godine, godinu ili više i on preobraziti u bolju osobu ako živi u kući gdje ima živi primjer hrišćanske nesebične ljubavi i uz molitve za njega. To ne znači da će odjedom sve njegove mane prestati, ali biće bolji i bolji čovjek. Možda ćete vi u međuvremenu odmaknuti još više napred, možda ćete poći i koji korak nazad, vratiti se da ste na isto mjesto ili čak iza…ali u braku supružnici treba jedno drugo da trpe i vole dok čekaju da partner dođe na isto mjesto gdje se onaj koji je trenutno ‘bolji’ popeo. U svemu tome postajemo zreliji i više naučeni o ljubavi i smislu svega, crkvi, Bogu, a kroz lično iskustvo i lične dokaze.Kažu da je nasigurnije uvek gledati sebe i gde smo pogrešili, a ostalima žmuriti na jedno oko i tražiti dobre osobine.
Svako dobro želim i Vama i porodici.
TamaraBroj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.