Krst Svoj

„Ko hoće za Mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj, i za Mnom ide.“ Ne goni Gospod ljude pred Sobom na krst nego ih poziva da sleduju Njemu, Krstonoscu. Jer pre nego je učinio ovaj poziv On je predskazao Svoje mučenje. On je zato i došao, da bude Put, da bude prvi u mukama i prvi u slavi. Došao je da pokaže da je moguće, i da učini mogućim, sve ono što su ljudi držali nemogućim.

On ljude ne primorava, no preporučuje. Ko hoće! Po svojoj slobodnoj volji ljudi su pali u bolest greha, po svojoj slobodnoj volji ljudi treba da se leče i ozdrave od greha. On ne krije da je lek gorak, pregorak, no On olakšava ljudima da ga uzmu na taj način što ga On prvi uzima. Neka se odreče sebe. I prvi čovek, Adam, odrekao se sebe onda kada je pao u greh, no on se odrekao pravoga i istinitoga sebe. Tražeći sada od ljudi da se odreknu sebe Gospod traži, da se oni odreknu lažnoga sebe. Prostije rečeno: Adam se odrekao Istine i prilepio se laži; sada Gospod traži od Adamovih potomaka, da se odreknu laži i prilepe opet Istini, od koje su i otpali.

Uzeti krst svoj znači dragovoljno primiti iz ruku Proviđenja svaku lekovitu gorčinu koja se pruža. Naiđu li velike katastrofe, budi poslušan volji Božjoj kao Noje. Traži li se od tebe požrtvovanje, podaj ga sa onakvom verom u Boga s kakvom je Avram hteo prineti svoga sina na žrtvu. Propadne li imovina, pomru li ti deca iznenadno, i stegne li ljuta bolest, sve podnosi sa strpljenjem ne udaljujući svoga srca od Boga kao Jov. Ostave li te prijatelji i okruže li te sami neprijatelji, snosi sve bez roptanja a s nadom u skoru pomoć Božju, kao što su činili apostoli. Od tebe se ne traži da učiniš nešto što nikad niko pre tebe nije učinio, no da sleduješ mnogim primerima drugih koji su ispunili volju Hristovu: apostolima, svetiteljima, ispovednicima i mučenicima. Krst je ludost onima koji ginu, a nama koji se spasavamo jeste sila Božja (I Kor. 1,18).

Gospod ne traži od nas da uzmemo Krst Njegov nego krst svoj. Njegov Krst je najteži. On se nije raspeo na Krst zbog Svojih grehova nego zbog naših. Mi se raspinjemo zbog svojih sopstvenih grehova; zato je krst naš lakši. I kad najviše stradamo, ne treba da govorimo da stradamo preko mere. Gospod zna meru stradanja naših i ne dopušta da stradamo više nego što možemo. Povećava li se stradanje, to se povećava i moć Božja, po rečima apostola. Kao što nas Hristova stradanja obilno snalaze, tako je – zahvaljujući Hristu – obilna i naša uteha (II Kor. 1,5).

Evo zašto nas koje uzmamo na sebe krst svoj Gospod poziva da idemo za Njim.

(I) Prvo zato da ne bi pali pod krstom. Tako je žalosna slabost ljudskog bića, da je i najjačem čoveku pretežak i najlakši krst, ako ga nosi bez nebeske pomoći. Zato Gospod poziva da za Njim idemo. On će nam biti svetlost na tamnome putu, zdravlje u bolesti, drug u samoći i bogatstvo u bedi.

(II) Drugi razlog se tiče cilja dragovoljnog odricanja sebe i uzimanja krsta na sebe. Mnogi su se prividno odricali sebe da bi se još više istakli u ovome svetu. Ovakvo samoodricanje je samo uznošenje, i ovakav krst ne vodi spasenju no predaji đavolu u ruke. A onaj ko sa svojim krstom hodi za Hristom slobodan je od svake oholosti, svakog prevoznošenja nad drugim ljudima. Kao što bolesnik uzima gorak lek ne zato da bi pokazao kako on može da proguta tako gorak lek, nego zato da bi ozdravio, tako i pravi hrišćanin odriče se sebe, uzima krst svoj na sebe kao gorak no spasonosan lek, i ide za Hristom.

Sveti Nikolaj Velimirović

Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1

mare3