- This topic has 15 odgovora, 10 glasova, and was last updated Postavljeno pre 2 years, 7 meseci by
.
-
Poruke
-
<span style=“color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“>Poštovani, javljam se jer mi zaista treba nečiji savet i pomoć. Ja sam neko ko se trudi da odlazi svake nedelje u crkvu, neko ko zaista u srcu veruje u Boga. Poslednjih godina sam počela više da postim I da se molim, trudila sam se da budem svakim danom sve boljaAa. Ali Nažalost u današnje vreme je jako lako skrenuti sa puta a meni se to desilo. Naime, prošle godine sam upoznala čoveka koji mi se jako dopao izlazili smo kao prijatelji, upoznavali se, družili, jako puno razgovarali. S obzirom da sam dugo bila sama i bez partnera bila sam opčinjena i oduševljena. Posle nekoliko meseci kad smo stupili u emotivni odnos on mi je rekao da ima dve ćerke. Naravno da sam tada pitala kakav mu je bračni status i sve. Objasnio mi je kako sa suprugom nema ništa i kako je ona jako teška osoba, da nije razveden iz razloga što mu preti da neće moći da vidja svoju decu kao i nekih stvari sto se tice zajedničke imovine. Kao i da je taj odnos davno prestao i da on radi na tome još samo sudski da ga prekine. Dugo smo razgovarali, rekao je da je nesrećan, usamljen kako i on zaslužuje da bude srećan i da ima pravu osobu pored sebe. Ja sam nažalost poverovala u sve, mada sam sada svesna da sve da je tako bilo i dalje nisam smela da se upustim u taj odnos dok ne bude u svakom smislu slobodan čovek. Nekako sam bila jako sumnjicava i nesigurna u sve ali zaista nisam imala vremena ni da se preispitam jer sam 2 nedelje posle tog razgovora ostala u drugom stanju. Od tada počinjem da vidim stvari onakvima kakve jesu. On zapravo i dalje živi sa suprugom, nije a kako izgleda ni ne planira da se razvede. Stalno potencira da neće moći da vidja decu jer će mu ona zabraniti. Ja sam sada u 7mom mesecu trudnoće u jako teškom psihičkom stanju. Pre svega jer sam sama u trudnoći, pa onda jer sam izigrana I slagana a onda ono najgore je osećaj krivice koji osecam u sebi. Vremenom sam shvatila da cu morati sama da gajim dete a isto tako sam shvatila da i pored svega sto mi je rečeno ja sam se ipak umešala u tudji brak jer on itekako postoji i ni na putu da se prekine. Pre ili kasnije za moje dete će se saznati. Jako me muci pomisao kako će ta žena zbog toga patiti. Ja verujem da će on to njoj nekako objasniti I da će ostati u braku ali nikada nisam ni pomislila da cu biti neko ko se umešao u tudji brak. Jako me muci griza savest. Svesna sam da sam počinila veliki greh i izjeda mi dušu. Sa druge strane, trudna sam, zabrinuta, za budućnost deteta, boli me jer je napravljeno u grehu. Jako loše se osećam, nemam hrabrosti ni da se ispovedim. Molim vas sa iskren savet. Postoji li oprost za ovako nesto, kako je najbolje da postupim sa njim dalje? On nije rekao nikome da nosim njegovo dete niti planira, da li ja treba da kažem njegovima da dete postoji kada dodje na svet, dete nije nista krivo da se krije da postoji ? Kako se vratiti na pravi put i izaći iz depresije?</span><br style=“box-sizing: border-box; color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“ /><span style=“color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“>Hvala vam unapred od srca</span>
Mogu da zamislim kako ti je…
Naravno da postoji oprost za ovo kao i za bilo koji greh. Ako nemaš hrabrosti za ispovest, moli Boga da ti da hrabrosti, ako ne dodje odmah, doćiće vremenom. Moj savet ti je i da čitaš 50. psalam, mislim da će ti to pomoći. Čuvaj se da ne padneš u očajanje Aleksandra, zaista mi je žao zbog situacije u kojoj se trenutno nalaziš. Gospod miluje grešnike koji se kaju. Kao što se smilovao na ženu koju su hteli da kamenuju zbog preljube, smilovaće se i na tebe ako bude video tvoju iskrenu želju da ne ponavljaš to i tvoje iskreno kajanje. Budi istrajna. Želim ti ubrzu milost od Gospoda, molićemo se za tebe!!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 3
Draga sestro Aleksandra,
od tuge se najlakše brani nadom. Nada je poverenje u Boga. Dakle, sagrešili ste, podižete se i idete dalje. Naravno da dalje neće biti lako, ali pogledajte na to iz drugačije, pozitivne perspektive. Bog je dozvolio da padnete da biste ojačali. I šta je rezultat – izaćićete iz cele ove priče kao mudrija osoba i, što je najlepše, sa jednim divnim detetom pride, koje će Vam biti uteha u tuzi, radost u mladosti i potpora u starosti. Dok se okrenete, upoznaćete i nekog novog, ozbiljnijeg muškarca koji će biti pravi otac Vašem detetu. Suprotno uvreženom mišljenju, nama muškarcima uopšte ne pada teško gajenje dece drugih očeva. Naprotiv.
Sećajte se radosti koju je imala Ana, Samuilova majka – i kako ćete posle biti tužni? Posledice greha će proći, ali Vaše dete će Vam ostati zauvek. Čemu žalost, kada ćete na kraju proći bolje nego što ste bili? Bog nikad ne posluje sa gubitkom.
A greh ispovedite pred sveštenikom isto ovako kao i pred nama, da bi Vam dao razrešenje i epitimiju i zaboravite na to.
Na ovom drugom planu ne bih umeo da Vas posavetujem šta da radite, mada iz iskustva primećujem da obično ozbiljne i iskusne starije osobe daju najbolje savete u ovakvim situacijama. Ja bih mogao samo da kažem: odbacite sve viškove, očvrsnite svoj karakter (ali ne i da ga ogrubite, to je sasvim nešto drugo), posvetite se detetu i ignorišite sve što Vam unosi smutnju. Bog Vas je stvorio čvršćom nego što mislite. Ima jakih žena koje su nosile i nose i moguće i nemoguće – niste usamljeni. Setite se toga uvek i nećete izgubiti pravac.
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Hristos vaskrse draga naša sestrice!
Teško mi padne kad neko, a na ovom forumu se to često dešava, pita da li za njega/nju ima oproštaja?
To samo svedoči da mi pojma nemamo ko je naš Bog. To je onaj isti Bog koji je na Krstu pred svoju ljudsku smrt izgovorio svega 7 rečenica a prva je … oprosti im Gospode jer ne znaju šta rade… molio je Oca da oprosti onima koji su Ga pljuvali, tukli… koji su Mu se podsmevali. To je onaj isti Bog koji je pred stradanje ,opet od Oca, tražio da onima koji su sa Njim da, ne zdravlje, sreću, pa ni spasenje nego …da budu jedno kao što smo i Mi jedno (Jn.17,22) i još kaže… Oče hoću da i oni koje si mi dao budu samnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn 17,24)
Ej, jedno sa Svetom Trojicom, da budu gde je i On!!!
A ko su oni na koje Hristos ovde misli? Ako me neko ljubi, reč moju držaće (Jn. 14,23) Tu spada i razbojnik koji je prvi ušao u Carstvo i svi grešnici u istoriji sveta koji su se pokajali.
Svi!Svi naši gresi, od Adama do kraja sveta, nabacani na gomilu su kap u pučini Božijeg milosrđa … to je naš Bog.
Znači draga sestro… sve što treba da uradiš je da okreneš svoju lađicu ka Hristu. Što reče brat, iz ove tvoje peripetije si izašla bogatija, izašla si sa darom … rodićeš čoveka na svet! To što neće biti rođeno u zakonitom braku je hiljadu milona milijardi puta bolje nego kada roditelji u zakonitom braku odluče da ubiju svoje dete jer im se ne uklapa u životne planove.
Ne volim da hvalim ljude u oči ali ti se ovde ispala heroj. Imala si rešenje, satansko rešenje, siguran sam da su ti ga mnogi predlagali … ali ti si poslušala, svesno ili ne, svog anđela čuvara i, daće Bog, pa će ti to dete biti, ne samo na radost, nego i na ponos. Da jednog dana sa prorokom kažeš … Gospode … evo mene i dece koju si mi dao.Da ne dužim, nađi sveštenika koji ima vremena, ispričaj mu sve što si ispričala nama ovde, on će ti reći šta da radiš…ispovest, možda epitimija pa posle pričešće (sjedinjenje sa Hristom). Vrati se Crkvi i ne brini ni za šta osim da ne sagrešiš više. Božijim promislom, i tvojim trudom, spašćete i ti i tvoje dete i otac tvog deteta. Ne brini ko šta zna ili ne zna … na Nebu se sve zna i od Neba se ništa sakriti ne može. Ovde, nije ni važno.
Voli te u vaskrslom Hristu brat tvoj,
Ivo
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 3
Pomaže Bog draga braćo,
Ne mogu rečima opisati zahvalnost koju osećam za vaše odgovore. Hvala vam na divnim savetima i razumevanju. Jako cesto mi se desi da u svojoj boli zaboravim koliko sam zapravo blagoslovena jednim malim bićem koje će uskoro ugledati svet. Nadam se da ću prebroditi ovaj osećaj krivice, depresije, nemoći. Moliću se sve više da se dragi Gospod smiluje nad nama dvema (beba je jedna mala devojčica). Situacija je jako jako teška i bolna. Osećanja se mešaju po 100 puta dnevno od nemoći, tuge, bola pa do krivice, straha i osudjivanja same sebe. Nadam se da ce ubrzo doci dan kada će se osećanje sreće i spokoja vratiti u moj život. Zahvalna sam na svakoj vašoj molitvi koja je upućena nama dvema. Veliki pozdrav
Aleksandra
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Pomaže Bog draga braćo,
Ne mogu rečima opisati zahvalnost koju osećam za vaše odgovore. Hvala vam na divnim savetima i razumevanju. Jako cesto mi se desi da u svojoj boli zaboravim koliko sam zapravo blagoslovena jednim malim bićem koje će uskoro ugledati svet. Nadam se da ću prebroditi ovaj osećaj krivice, depresije, nemoći. Moliću se sve više da se dragi Gospod smiluje nad nama dvema (beba je jedna mala devojčica). Situacija je jako jako teška i bolna. Osećanja se mešaju po 100 puta dnevno od nemoći, tuge, bola pa do krivice, straha i osudjivanja same sebe. Nadam se da ce ubrzo doci dan kada će se osećanje sreće i spokoja vratiti u moj život. Zahvalna sam na svakoj vašoj molitvi koja je upućena nama dvema. Veliki pozdrav
Aleksandra
Draga sestro Aleksandra,
divim ti se jer nijednog trenutka nisi razmišljala o nasilnom prekidu trudnoće! Ne vidim da je tvoj greh tako velik, kao što se to tebi čini. Jer, ti si bila obmanuta od strane oca tvog deteta. Ako ti je teško da odeš kod svog sveštenika na ispovest, otiđi nekom monahu u manastir. Poslušaj i savete sebi bliskih duša, tvojih bližnjih. Ako ti srce kaže da te neko dobro savetuje, poslušaj ga.
Pomoli se danas iskreno Svetom Vasiliju Ostroškom da dođe kraj tvojoj depresiji i osećanju krivice i da ti da snagu da ostaviš iza sebe sve što je bilo loše, a okreneš se dobrom!
Moli se i za oca tvog deteta, isto kao i za sebe i dete.
Svako dobro od Boga ti želim!
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
O sestro rasplaka me. U celoj toj muci, tvojim postenjem, hrabroscu i time sto osecas cak i bol nepoznate zene kojoj si se, nehotice umesala u brak…..neko pomenu epitimiju, ma kud ces vece od ovoga tereta koji si natovarila na sebe! Mislim na taj osecaj krivice, tesko mucno osecanje, oblak koji te prati koliko god da pokusavas da izadjes na sunce.
Razumem, sve razumem.
Zrtva si svojih iluzija ali i tudje teske zloupotrebe. E, sad lepo podeli tu odgovornost jer nije sve na tebi! Iluzija je cak i to zamisljanje kako „rasturas tudji brak“ , zamisljas „tudju patnju“, pravis scenario i preuzimas na sebe i svoje i tudje! Ne padaj u istu gresku. Iskustvo generalno nije ni blizu tvojih zamisljanja, jer zrtve, kao ti, su cesto samo nebitno sredstvo za necije medjusobno obracunavanje u braku.
Tu energiju vrati sebi i posveti je tom detetu, ako kazes da nije krivo, ono ima puno pravo na smirenu i radosnu majku. Veca ti je ta odgovornost od odgovornosti za ta treca lica.
Sad ces pomisliti da nije moguce, ali jeste. Ta krivica prema Bogu i ljudima ne funkcionise tako.
Ne ceka te nikakva kazna, sve sto ti se desilo je blaga Bozija ruka koja te vodi kroz zivot. Jer, prvo, nikad ti se vise nece desiti da podlegnes nekim svojim iluzijama, sto radja zrelost, odgovornost i ravnotezu izmedju razuma i emocija ubuduce. Da bi covek funkcionisao u odnosu na Boga, treba da ima i zdravu savest, kod tebe je trenutno u neravnotezi, preteranim osecanjem krivice i za sta treba i za sta ne treba.
Neka ti vodilja ubuduce bude npr.sv. apostol Pavle.
Sta je on trebalo da radi? Najpoznatiji gonitelj hriscana, direktno protiv samog Gospoda!
Gordost, oholost, beskrupoloznost, ubistva, mucenja, besomucna zelja za unistenjem..i ko zna sta jos.
Da se zavuce negde i oplakuje svoju krivicu do kraja zivota, ziveci kao mish u jezivom strahu od „Bozije osvete“?
A on se pokaje , svim srcem, svom dusom, celim zivotom (kao ti npr) i okrece novi list (ali ne kao ti:))
I postaje ljubljeni Hristov apostol. I ako nekad i primeti neku senku stare krivice ili od nekog dobaceno podsecanje na proslost on kaze: „Sto je za mnom zaboravljam, a stremim za onim sto je preda mnom. I trcim prema cilju radi nagrade nebeskoga prizvanja Bozjega u Hristu Isusu“ (Filipljanima 3,13-14).
Cujes, sestro: trci, ne stoji i ne ide unatraske!
Smiri se, razmisli i trezveno na ispovest sto pre, da bi tako ociscena mogla da potrcis. Pruza ti se prilika da jedan dar s neba ocrkvenis i vaspitas redovnim odlascima na Liturgije, ucestvovanjem u zivotu crkve, gde ces biti prihvacena sa svojim detencetom.
Kad kazem „trezveno“ na ispovest, znaci ocisceno od viska tih nepotrebnih osecanja, jer kazu sveti oci, ako neko ne moze na ispovest jer misli da je suvise pogresio, onda taj smatra sebe savrsenim („Kako je to moglo meni da se desi??) a to je opet projava gordosti…:)
Nego lepo – uradila sam to i to, uz svo kajanje zbog svega ali bez padanja u nesvest. Da si savrsena i bez tog greha, Gospodu ne bi takva ni trebala, On se nesto ne slaze bas sa nepogresivima i savrsenima:)))
malo shale ali jeste tako otprilike. Sa ispovesti izlazis na suncan dan i u novi zivot, kako god se ti osecala:))
I ima jos nesto: nista se ne desava bez Bozijeg dopustenja. Dete je tu i od tebe se nesto ocekuje. Sigurna sam da se ne ocekuje neka depresija i nesposobnost da dete odgajis, naprotiv.
A zloupotreba cistog zenskog srca od strane ozenjenog muskarca je pojava mnogo cesca nego sto i sanjas, jer o tome se ne govori. Inace bezosecajnost je danas generalna boljka covecanstva, a mi ovim padovima naucimo mnogo toga-napr kad se prostres nekom kao tepih, sta mu preostaje nego da te pregazi?
Zato i uvek:ravoteza. Sacuvaj svoje cisto srce za nekog koga ces sresti kad budes spremna, ali u isto vreme ogradi to srce i cuvaj ga od ranjavanja. Budi mudra. „Mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi“…to je to, otprilike ….pa ravnoteza izmedju prihvatanja odgovornosti i prekomerne krivice….pa onda: nositi samo svoj krst, ne tovariti tudji na svoja ledja…..i tako dalje.
Istovari taj dzak kamenja koji nosis u ispovedaonici. Ti nisi svesna sta sve svestenici cuju na ispovestima, a ispovedas se Bogu, svestenik je samo svedok tvoje ispovesti. Stid na ispovesti je odlican osecaj, veruj…malo li sam puta umirala pred tim vratima a izletala iz crkve sa onim osecajem kad udahnes duboko i usisash ceo drvored na ulici:)))
Ukratko……verujem u tvoju buducu srecu:)
Draga sestro jako sam ti zahvalna na odgovoru i ovim vetrom u ledja i to u pravom trenutku kada sam opet jako klonula duhom. Borim se, stvarno se borim. Od svega goreg navedenog sta me muči sada pokušavam da obezbedim sve što mogu za bebu, otac deteta i dalje samo muti, zahtevala sam odgovornost i podršku oko bebe (da mi pomogne stan da okrecim I kupim krevetac i kolica) ali on ne odustaje od zavlacenja i odugovlacenja, tako da sam morala stvari u svoje ruke da uzmem. Otezavajuca okolnost je da ne živim u našoj zemlji nego u Nemackoj, nemam nikog svog osim par drugarica i kolega. Moja porodica živi u Srbiji. Mama će naravno doci kada se porodim ali moja briga kako cu posle, kako cu sa poslom, kako platiti račune kako obezbediti detetu osnovno a ne mogu da radim dodatno jer nemam gde da je ostavim…. Sve te brige mene ubise, onda shvatim da je Gospod sa nama, pomolim se I svesna sam da nam neće ništa faliti I da nas neće ostaviti. Ali je borba sa pomislima konstanta. A zaista sam pregazena kao tepih, sve što sam tom čoveku rekla je bilo iskreno i od srca, sazalila sam se najiskrenije na njegovo izlaganje kako je to sve strasno i kako je preživljavao pakao smatrala sam da mu treba pružiti ruku, da ima prava na drugu šansu i da zaslužuje da bude srećan… Zaista se pomolim I za njega i za tu porodicu. Nadam se da sam trebala ja da mu se desim da se opameti I posveti toj porodici. Planiram da se spremim za ispovest pred kraj meseca, moram samo u nedelju da pitam sveštenika kako da postim pošto sam trudna da li na vodi ili ulju i da li samo sreda i petak ili cela sedmica. Uglavnom radim na sebi pokušavam da se izborim, prihvatam da je sve u Božijim rukama i to me uvek smiri. Veliki pozdrav i zahvalnost od sveg srca vam šaljemo moja devojčica i ja
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 2
Napisah juce nesto, ali je nestalo:))
Taj lik je nezreo i neodgovoran prvo prema svojoj porodici, deci, tebi, ne verujem da ce volshebno sazreti bas sada. Ne verujem ni da je nesrecna okolnost to sto si u Nemackoj.
Ono sto je najbitnije, svedocim svojim i vidjenim oko sebe iskustvom su istinite reci kralja Davida:
„Bejah mlad i ostareh i ne videh pravednika ostavljenog, ni dece njegove da prose hleba“ (Psalam 36, 25)
Ovo sam napisala na zidu da bude prvo sta vidim ujutru, pre nego sto se pomisli povampire:)))
Samo ti svojim putem, putem pokajanja, ne vuci vagone koji idu drugim kolosekom, cuvaj se istovetnih gresaka, jer ponavljace nam se iste okolnosti sve dok ne naucimo da zaobidjemo njihove zamke i bas to je to napredovanje u duhovnoj skoli. Citaj ove druge komentare i pokusaj da prihvatis svaku rec ovih ljudi, jer nisu demagogija nego istina.
Samo napred, razvedrava se:)
Draga naša sestro u Hristu od sveg srca poljubi stope Božine sto si u Nemackoj a ne u Srbiji.Zlatna su vremena otisla kao i srpski džep.
Nego ti draga moja uzmi preko interneta zanat da učiš da sisaš da masiraš da strikas da rad ti bude od kuce i da budeš nezavisna i jos ako si pametna pa volis rad na računati uzmi da budeš frelenser ili tako nesto i moli se Bogu.Trudi se da budeš ljubazna prema tom narodu bolje cete gledati i vratiti ti nego tvoji
Draga sestro u Hristu Aleksandra,
Odgovorila sam ti na onom drugom topiku gde si isto postavila svoj problem, a tek sada vidim i tvoje postove ovde, pa da se nadovežem.
Pominješ post vezano za ispovest. Ne znam da li znaš da se možeš ispovediti bilo kad, ne samo vezano za post i pričešće. Znači, možeš da se ispovediš već sutra i onda taman piteš sveštenika oko posta i pričešća kako ćeš.
Ja pak mislim da je bolje vratiti se u Srbiju (što bih savetovala bilo kome u Nemačkoj), jer će u Nemačkoj biti sve veća presija korona terora i teško da će tu nabolje ići.
Svako dobro od Gospoda.
Dragi moji, draga Ljiljo,
Evo da se javim svima. Moja Tara je rodjena 25.07 kao jedna zdrava devojčica sa cela 3kg. Hvala Bogu i porodjaj je prošao uredu. Moja mama je dosla početkom jula da bude samnom i još uvek je tu do početka oktobra. Tara je divna beba za mene je naravno sve bilo novo i iscrpljujuce u početku dok se nismo dobro upoznale, sada je sve puno lakše i uživamo zajedno. Njen otac je bio prvih 5 dana tu I vidjao je I tada sam pomislila, jao dobro je makar je tu za nju, medjutim posle je otišao u Srbiju, još uvek se nije vratio, nije priznao Taru niti joj je dao prezime. Jako je poražavajuce znati da takvi ljudi postoje, srce mi se cepa kada je pogledam i pomislim na to, ali nažalost ne vredi tako je kako je. Ja sam odlučila da nikoga ne kontaktiram i da tu celu priču rešim sudskim putem (Priznanje deteta i alimentacija) ali da budem iskrena radi mi se vise o tome da detetu stoji ime oca. Sve ostalo me ne zanima. S obzirom da ostajem sama sa njom kada mama ode pokušavam da uklopim neke termine i preglede kod pedijatra da mogu i ja da idem za Srbiju, bilo bi mi puno lakše da sam kod kuće sa mojima makar još koji mesec. Hvala Bogu nisam upala niukakvu depresiju posle porodjaja I mislim da sam se lepo snašla u ulozi majke. Vama svima veliko Hvala na podršci i divnim rečima. Necu reći da je sve ovo lako ali je svakako vredno. Neka vas čuva dragi Bog I svima podari zdravlje i smirenje.
Veliki pozdrav.
Bog vas blagoslovio, draga sestro i tebe i malu Taru
Dobila si veliki dar od Gospoda, zato ne budi kao lenji sluga koji je zakopao svoj talant koji je dobio od Gospodara svoga i kad je Gospodar zatražio dobitak od tog talanta sluga mu je odgovorio:
Mf.25:24 A pristupivši i onaj što je primio jedan talanat reče: Gospodaru! Znao sam da si ti tvrd čovek: žnješ gde nisi sejao, i kupiš gde nisi vejao;
Mf.25:25 Pa se pobojah i otidoh te sakrih talanat tvoj u zemlju; i evo ti svoje.
A Gospodar mu reče:
Mf.25:26 A gospodar njegov odgovarajući reče mu: Zli i lenjivi slugo! Znao si da ja žnjem gde nisam sejao, i kupim gde nisam vejao:
Mf.25:27 Trebalo je dakle moje srebro da daš trgovcima; i ja došavši uzeo bih svoje s dobitkom.
Mf.25:28 Uzmite dakle od njega talanat, i podajte onom što ima deset talanata.
Mf.25:29 Jer svakom koji ima, daće se, i preteći će mu; a od onog koji nema, i šta ima uzeće se od njega.
Zašto ti sve ovo pričam, roditeljstvo je možda najveći dar koji se daje mirjanima. Taj dar treba umnožiti tako što ćemo decu učiti da budu bolji hrišćani od nas. Kako bi Gospodu na Strašnom Sudu ponovili reči apostola Pavla:
Evr.2:13 I opet: Evo ja i deca moja koju mi je dao Bog.
A to što otac ne želi da prizna dete niti želi da ima ikakve veze s njom, nemoj da te brine to, a naročito nemoj sudskim putem da rešavaš to. Ima dete Oca i imaće ga celog života i stojaće mu Njegovo Ime sada uvek i u vekove vekova, jer krštenjem u Ime Oca, Sina i Svetoga Duha, Tara će se nazvati hrišćankom i to je niko neće moći oduzeti niti u ovom niti u budućem životu.
Nije lako biti samohrana majka, ali nije ni bogatome ući u Carstvo Nebeskome, zato je Bogu sve moguće. Zato i tebi preporučujem da ove reči Gospod nje usadiš u srce svoje i ponavljaš kad god naiđe iskušenje i kad misliš da nema izlaza:
Mf.11:28 Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti.
Mf.11:29 Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.
Mf.11:30 Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.
Prosti mi grešnome
Draga Aleksandra roditeljstvo je krst kroz koji se stice velika radost i blagodat. Eto moja 3. cerka je rodjena 26. jula. Pogresila jesi, ali nisi ubila svoje dete zbog toga, sto bi bio mnogo veci greh. Nisi trenutno u lakoj situaciji, ispovedi se, prekini svaki kontakt sa ocem deteta i strogo se drzi zapovesti Na pozeli tudje. Sudski regulisi pravo na alimentaciju. Kao roditelj shvatices da trenutno prioritet nisu tvoji gresi vec Tarine potrebe i shvatices sta znaci sluziti nekome. Ljubav se manifestuje kao spremnost na zrtvu, a oni koji vole, zrtvu ne osecaju kao zrtvu nego kao ljubav. Videces, kad se Tara probudi, otvori oci i iznad kreveca ugleda tvoje lice, pa se ozari i nasmeje da si blagoslovena i dobices snagu da nastavis i kad je najteze. Neka vas Bog cuva. Ako ti zatreba savet pisi.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.