› Форуми › ГЛАВНИ ФОРУМ › Kako se vratiti na pravi put i prevazići osećaj krivice
- This topic has 15 одговора, 10 гласова, and was last updated Постављено пре 3 years, 2 месеца by Анонимни.
-
АуторПоруке
-
10. мај 2021. у 23:47 #1551
<span style=“color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“>Poštovani, javljam se jer mi zaista treba nečiji savet i pomoć. Ja sam neko ko se trudi da odlazi svake nedelje u crkvu, neko ko zaista u srcu veruje u Boga. Poslednjih godina sam počela više da postim I da se molim, trudila sam se da budem svakim danom sve boljaAa. Ali Nažalost u današnje vreme je jako lako skrenuti sa puta a meni se to desilo. Naime, prošle godine sam upoznala čoveka koji mi se jako dopao izlazili smo kao prijatelji, upoznavali se, družili, jako puno razgovarali. S obzirom da sam dugo bila sama i bez partnera bila sam opčinjena i oduševljena. Posle nekoliko meseci kad smo stupili u emotivni odnos on mi je rekao da ima dve ćerke. Naravno da sam tada pitala kakav mu je bračni status i sve. Objasnio mi je kako sa suprugom nema ništa i kako je ona jako teška osoba, da nije razveden iz razloga što mu preti da neće moći da vidja svoju decu kao i nekih stvari sto se tice zajedničke imovine. Kao i da je taj odnos davno prestao i da on radi na tome još samo sudski da ga prekine. Dugo smo razgovarali, rekao je da je nesrećan, usamljen kako i on zaslužuje da bude srećan i da ima pravu osobu pored sebe. Ja sam nažalost poverovala u sve, mada sam sada svesna da sve da je tako bilo i dalje nisam smela da se upustim u taj odnos dok ne bude u svakom smislu slobodan čovek. Nekako sam bila jako sumnjicava i nesigurna u sve ali zaista nisam imala vremena ni da se preispitam jer sam 2 nedelje posle tog razgovora ostala u drugom stanju. Od tada počinjem da vidim stvari onakvima kakve jesu. On zapravo i dalje živi sa suprugom, nije a kako izgleda ni ne planira da se razvede. Stalno potencira da neće moći da vidja decu jer će mu ona zabraniti. Ja sam sada u 7mom mesecu trudnoće u jako teškom psihičkom stanju. Pre svega jer sam sama u trudnoći, pa onda jer sam izigrana I slagana a onda ono najgore je osećaj krivice koji osecam u sebi. Vremenom sam shvatila da cu morati sama da gajim dete a isto tako sam shvatila da i pored svega sto mi je rečeno ja sam se ipak umešala u tudji brak jer on itekako postoji i ni na putu da se prekine. Pre ili kasnije za moje dete će se saznati. Jako me muci pomisao kako će ta žena zbog toga patiti. Ja verujem da će on to njoj nekako objasniti I da će ostati u braku ali nikada nisam ni pomislila da cu biti neko ko se umešao u tudji brak. Jako me muci griza savest. Svesna sam da sam počinila veliki greh i izjeda mi dušu. Sa druge strane, trudna sam, zabrinuta, za budućnost deteta, boli me jer je napravljeno u grehu. Jako loše se osećam, nemam hrabrosti ni da se ispovedim. Molim vas sa iskren savet. Postoji li oprost za ovako nesto, kako je najbolje da postupim sa njim dalje? On nije rekao nikome da nosim njegovo dete niti planira, da li ja treba da kažem njegovima da dete postoji kada dodje na svet, dete nije nista krivo da se krije da postoji ? Kako se vratiti na pravi put i izaći iz depresije?</span><br style=“box-sizing: border-box; color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“ /><span style=“color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;“>Hvala vam unapred od srca</span>
10. мај 2021. у 23:59 #1552Mogu da zamislim kako ti je…
Naravno da postoji oprost za ovo kao i za bilo koji greh. Ako nemaš hrabrosti za ispovest, moli Boga da ti da hrabrosti, ako ne dodje odmah, doćiće vremenom. Moj savet ti je i da čitaš 50. psalam, mislim da će ti to pomoći. Čuvaj se da ne padneš u očajanje Aleksandra, zaista mi je žao zbog situacije u kojoj se trenutno nalaziš. Gospod miluje grešnike koji se kaju. Kao što se smilovao na ženu koju su hteli da kamenuju zbog preljube, smilovaće se i na tebe ako bude video tvoju iskrenu želju da ne ponavljaš to i tvoje iskreno kajanje. Budi istrajna. Želim ti ubrzu milost od Gospoda, molićemo se za tebe!!
Број корисника који су захвалили аутору: 3
11. мај 2021. у 03:20 #1553Draga sestro Aleksandra,
od tuge se najlakše brani nadom. Nada je poverenje u Boga. Dakle, sagrešili ste, podižete se i idete dalje. Naravno da dalje neće biti lako, ali pogledajte na to iz drugačije, pozitivne perspektive. Bog je dozvolio da padnete da biste ojačali. I šta je rezultat – izaćićete iz cele ove priče kao mudrija osoba i, što je najlepše, sa jednim divnim detetom pride, koje će Vam biti uteha u tuzi, radost u mladosti i potpora u starosti. Dok se okrenete, upoznaćete i nekog novog, ozbiljnijeg muškarca koji će biti pravi otac Vašem detetu. Suprotno uvreženom mišljenju, nama muškarcima uopšte ne pada teško gajenje dece drugih očeva. Naprotiv.
Sećajte se radosti koju je imala Ana, Samuilova majka – i kako ćete posle biti tužni? Posledice greha će proći, ali Vaše dete će Vam ostati zauvek. Čemu žalost, kada ćete na kraju proći bolje nego što ste bili? Bog nikad ne posluje sa gubitkom.
A greh ispovedite pred sveštenikom isto ovako kao i pred nama, da bi Vam dao razrešenje i epitimiju i zaboravite na to.
Na ovom drugom planu ne bih umeo da Vas posavetujem šta da radite, mada iz iskustva primećujem da obično ozbiljne i iskusne starije osobe daju najbolje savete u ovakvim situacijama. Ja bih mogao samo da kažem: odbacite sve viškove, očvrsnite svoj karakter (ali ne i da ga ogrubite, to je sasvim nešto drugo), posvetite se detetu i ignorišite sve što Vam unosi smutnju. Bog Vas je stvorio čvršćom nego što mislite. Ima jakih žena koje su nosile i nose i moguće i nemoguće – niste usamljeni. Setite se toga uvek i nećete izgubiti pravac.
Број корисника који су захвалили аутору: 2
11. мај 2021. у 04:49 #1554Христос васкрсе драга наша сестрице!
Тешко ми падне кад неко, а на овом форуму се то често дешава, пита да ли за њега/њу има опроштаја?
То само сведочи да ми појма немамо ко је наш Бог. То је онај исти Бог који је на Крсту пред своју људску смрт изговорио свега 7 реченица а прва је … опрости им Господе јер не знају шта раде… молио је Оца да опрости онима који су Га пљували, тукли… који су Му се подсмевали. То је онај исти Бог који је пред страдање ,опет од Оца, тражио да онима који су са Њим да, не здравље, срећу, па ни спасење него …да буду једно као што смо и Ми једно (Јн.17,22) и још каже… Оче хоћу да и они које си ми дао буду самном где сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао јер си ме љубио пре постања света (Јн 17,24)
Еј, једно са Светом Тројицом, да буду где је и Он!!!
А ко су они на које Христос овде мисли? Ако ме неко љуби, реч моју држаће (Јн. 14,23) Ту спада и разбојник који је први ушао у Царство и сви грешници у историји света који су се покајали.
Сви!Сви наши греси, од Адама до краја света, набацани на гомилу су кап у пучини Божијег милосрђа … то је наш Бог.
Значи драга сестро… све што треба да урадиш је да окренеш своју лађицу ка Христу. Што рече брат, из ове твоје перипетије си изашла богатија, изашла си са даром … родићеш човека на свет! То што неће бити рођено у законитом браку је хиљаду милона милијарди пута боље него када родитељи у законитом браку одлуче да убију своје дете јер им се не уклапа у животне планове.
Не волим да хвалим људе у очи али ти се овде испала херој. Имала си решење, сатанско решење, сигуран сам да су ти га многи предлагали … али ти си послушала, свесно или не, свог анђела чувара и, даће Бог, па ће ти то дете бити, не само на радост, него и на понос. Да једног дана са пророком кажеш … Господе … ево мене и деце коју си ми дао.Да не дужим, нађи свештеника који има времена, испричај му све што си испричала нама овде, он ће ти рећи шта да радиш…исповест, можда епитимија па после причешће (сједињење са Христом). Врати се Цркви и не брини ни за шта осим да не сагрешиш више. Божијим промислом, и твојим трудом, спашћете и ти и твоје дете и отац твог детета. Не брини ко шта зна или не зна … на Небу се све зна и од Неба се ништа сакрити не може. Овде, није ни важно.
Воли те у васкрслом Христу брат твој,
Иво
Број корисника који су захвалили аутору: 3
11. мај 2021. у 20:01 #1555Pomaže Bog draga braćo,
Ne mogu rečima opisati zahvalnost koju osećam za vaše odgovore. Hvala vam na divnim savetima i razumevanju. Jako cesto mi se desi da u svojoj boli zaboravim koliko sam zapravo blagoslovena jednim malim bićem koje će uskoro ugledati svet. Nadam se da ću prebroditi ovaj osećaj krivice, depresije, nemoći. Moliću se sve više da se dragi Gospod smiluje nad nama dvema (beba je jedna mala devojčica). Situacija je jako jako teška i bolna. Osećanja se mešaju po 100 puta dnevno od nemoći, tuge, bola pa do krivice, straha i osudjivanja same sebe. Nadam se da ce ubrzo doci dan kada će se osećanje sreće i spokoja vratiti u moj život. Zahvalna sam na svakoj vašoj molitvi koja je upućena nama dvema. Veliki pozdrav
Aleksandra
Број корисника који су захвалили аутору: 1
12. мај 2021. у 09:07 #1556Pomaže Bog draga braćo,
Ne mogu rečima opisati zahvalnost koju osećam za vaše odgovore. Hvala vam na divnim savetima i razumevanju. Jako cesto mi se desi da u svojoj boli zaboravim koliko sam zapravo blagoslovena jednim malim bićem koje će uskoro ugledati svet. Nadam se da ću prebroditi ovaj osećaj krivice, depresije, nemoći. Moliću se sve više da se dragi Gospod smiluje nad nama dvema (beba je jedna mala devojčica). Situacija je jako jako teška i bolna. Osećanja se mešaju po 100 puta dnevno od nemoći, tuge, bola pa do krivice, straha i osudjivanja same sebe. Nadam se da ce ubrzo doci dan kada će se osećanje sreće i spokoja vratiti u moj život. Zahvalna sam na svakoj vašoj molitvi koja je upućena nama dvema. Veliki pozdrav
Aleksandra
Драга сестро Александра,
дивим ти се јер ниједног тренутка ниси размишљала о насилном прекиду трудноће! Не видим да је твој грех тако велик, као што се то теби чини. Јер, ти си била обманута од стране оца твог детета. Ако ти је тешко да одеш код свог свештеника на исповест, отиђи неком монаху у манастир. Послушај и савете себи блиских душа, твојих ближњих. Ако ти срце каже да те неко добро саветује, послушај га.
Помоли се данас искрено Светом Василију Острошком да дође крај твојој депресији и осећању кривице и да ти да снагу да оставиш иза себе све што је било лоше, а окренеш се добром!
Моли се и за оца твог детета, исто као и за себе и дете.
Свако добро од Бога ти желим!
Број корисника који су захвалили аутору: 2
23. мај 2021. у 21:48 #1580O sestro rasplaka me. U celoj toj muci, tvojim postenjem, hrabroscu i time sto osecas cak i bol nepoznate zene kojoj si se, nehotice umesala u brak…..neko pomenu epitimiju, ma kud ces vece od ovoga tereta koji si natovarila na sebe! Mislim na taj osecaj krivice, tesko mucno osecanje, oblak koji te prati koliko god da pokusavas da izadjes na sunce.
Razumem, sve razumem.
Zrtva si svojih iluzija ali i tudje teske zloupotrebe. E, sad lepo podeli tu odgovornost jer nije sve na tebi! Iluzija je cak i to zamisljanje kako „rasturas tudji brak“ , zamisljas „tudju patnju“, pravis scenario i preuzimas na sebe i svoje i tudje! Ne padaj u istu gresku. Iskustvo generalno nije ni blizu tvojih zamisljanja, jer zrtve, kao ti, su cesto samo nebitno sredstvo za necije medjusobno obracunavanje u braku.
Tu energiju vrati sebi i posveti je tom detetu, ako kazes da nije krivo, ono ima puno pravo na smirenu i radosnu majku. Veca ti je ta odgovornost od odgovornosti za ta treca lica.
Sad ces pomisliti da nije moguce, ali jeste. Ta krivica prema Bogu i ljudima ne funkcionise tako.
Ne ceka te nikakva kazna, sve sto ti se desilo je blaga Bozija ruka koja te vodi kroz zivot. Jer, prvo, nikad ti se vise nece desiti da podlegnes nekim svojim iluzijama, sto radja zrelost, odgovornost i ravnotezu izmedju razuma i emocija ubuduce. Da bi covek funkcionisao u odnosu na Boga, treba da ima i zdravu savest, kod tebe je trenutno u neravnotezi, preteranim osecanjem krivice i za sta treba i za sta ne treba.
Neka ti vodilja ubuduce bude npr.sv. apostol Pavle.
Sta je on trebalo da radi? Najpoznatiji gonitelj hriscana, direktno protiv samog Gospoda!
Gordost, oholost, beskrupoloznost, ubistva, mucenja, besomucna zelja za unistenjem..i ko zna sta jos.
Da se zavuce negde i oplakuje svoju krivicu do kraja zivota, ziveci kao mish u jezivom strahu od „Bozije osvete“?
A on se pokaje , svim srcem, svom dusom, celim zivotom (kao ti npr) i okrece novi list (ali ne kao ti:))
I postaje ljubljeni Hristov apostol. I ako nekad i primeti neku senku stare krivice ili od nekog dobaceno podsecanje na proslost on kaze: „Sto je za mnom zaboravljam, a stremim za onim sto je preda mnom. I trcim prema cilju radi nagrade nebeskoga prizvanja Bozjega u Hristu Isusu“ (Filipljanima 3,13-14).
Cujes, sestro: trci, ne stoji i ne ide unatraske!
Smiri se, razmisli i trezveno na ispovest sto pre, da bi tako ociscena mogla da potrcis. Pruza ti se prilika da jedan dar s neba ocrkvenis i vaspitas redovnim odlascima na Liturgije, ucestvovanjem u zivotu crkve, gde ces biti prihvacena sa svojim detencetom.
Kad kazem „trezveno“ na ispovest, znaci ocisceno od viska tih nepotrebnih osecanja, jer kazu sveti oci, ako neko ne moze na ispovest jer misli da je suvise pogresio, onda taj smatra sebe savrsenim („Kako je to moglo meni da se desi??) a to je opet projava gordosti…:)
Nego lepo – uradila sam to i to, uz svo kajanje zbog svega ali bez padanja u nesvest. Da si savrsena i bez tog greha, Gospodu ne bi takva ni trebala, On se nesto ne slaze bas sa nepogresivima i savrsenima:)))
malo shale ali jeste tako otprilike. Sa ispovesti izlazis na suncan dan i u novi zivot, kako god se ti osecala:))
I ima jos nesto: nista se ne desava bez Bozijeg dopustenja. Dete je tu i od tebe se nesto ocekuje. Sigurna sam da se ne ocekuje neka depresija i nesposobnost da dete odgajis, naprotiv.
A zloupotreba cistog zenskog srca od strane ozenjenog muskarca je pojava mnogo cesca nego sto i sanjas, jer o tome se ne govori. Inace bezosecajnost je danas generalna boljka covecanstva, a mi ovim padovima naucimo mnogo toga-napr kad se prostres nekom kao tepih, sta mu preostaje nego da te pregazi?
Zato i uvek:ravoteza. Sacuvaj svoje cisto srce za nekog koga ces sresti kad budes spremna, ali u isto vreme ogradi to srce i cuvaj ga od ranjavanja. Budi mudra. „Mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi“…to je to, otprilike ….pa ravnoteza izmedju prihvatanja odgovornosti i prekomerne krivice….pa onda: nositi samo svoj krst, ne tovariti tudji na svoja ledja…..i tako dalje.
Istovari taj dzak kamenja koji nosis u ispovedaonici. Ti nisi svesna sta sve svestenici cuju na ispovestima, a ispovedas se Bogu, svestenik je samo svedok tvoje ispovesti. Stid na ispovesti je odlican osecaj, veruj…malo li sam puta umirala pred tim vratima a izletala iz crkve sa onim osecajem kad udahnes duboko i usisash ceo drvored na ulici:)))
Ukratko……verujem u tvoju buducu srecu:)
24. мај 2021. у 10:58 #1582Draga sestro jako sam ti zahvalna na odgovoru i ovim vetrom u ledja i to u pravom trenutku kada sam opet jako klonula duhom. Borim se, stvarno se borim. Od svega goreg navedenog sta me muči sada pokušavam da obezbedim sve što mogu za bebu, otac deteta i dalje samo muti, zahtevala sam odgovornost i podršku oko bebe (da mi pomogne stan da okrecim I kupim krevetac i kolica) ali on ne odustaje od zavlacenja i odugovlacenja, tako da sam morala stvari u svoje ruke da uzmem. Otezavajuca okolnost je da ne živim u našoj zemlji nego u Nemackoj, nemam nikog svog osim par drugarica i kolega. Moja porodica živi u Srbiji. Mama će naravno doci kada se porodim ali moja briga kako cu posle, kako cu sa poslom, kako platiti račune kako obezbediti detetu osnovno a ne mogu da radim dodatno jer nemam gde da je ostavim…. Sve te brige mene ubise, onda shvatim da je Gospod sa nama, pomolim se I svesna sam da nam neće ništa faliti I da nas neće ostaviti. Ali je borba sa pomislima konstanta. A zaista sam pregazena kao tepih, sve što sam tom čoveku rekla je bilo iskreno i od srca, sazalila sam se najiskrenije na njegovo izlaganje kako je to sve strasno i kako je preživljavao pakao smatrala sam da mu treba pružiti ruku, da ima prava na drugu šansu i da zaslužuje da bude srećan… Zaista se pomolim I za njega i za tu porodicu. Nadam se da sam trebala ja da mu se desim da se opameti I posveti toj porodici. Planiram da se spremim za ispovest pred kraj meseca, moram samo u nedelju da pitam sveštenika kako da postim pošto sam trudna da li na vodi ili ulju i da li samo sreda i petak ili cela sedmica. Uglavnom radim na sebi pokušavam da se izborim, prihvatam da je sve u Božijim rukama i to me uvek smiri. Veliki pozdrav i zahvalnost od sveg srca vam šaljemo moja devojčica i ja
Број корисника који су захвалили аутору: 2
25. мај 2021. у 07:54 #1589Napisah juce nesto, ali je nestalo:))
Taj lik je nezreo i neodgovoran prvo prema svojoj porodici, deci, tebi, ne verujem da ce volshebno sazreti bas sada. Ne verujem ni da je nesrecna okolnost to sto si u Nemackoj.
Ono sto je najbitnije, svedocim svojim i vidjenim oko sebe iskustvom su istinite reci kralja Davida:
„Bejah mlad i ostareh i ne videh pravednika ostavljenog, ni dece njegove da prose hleba“ (Psalam 36, 25)
Ovo sam napisala na zidu da bude prvo sta vidim ujutru, pre nego sto se pomisli povampire:)))
Samo ti svojim putem, putem pokajanja, ne vuci vagone koji idu drugim kolosekom, cuvaj se istovetnih gresaka, jer ponavljace nam se iste okolnosti sve dok ne naucimo da zaobidjemo njihove zamke i bas to je to napredovanje u duhovnoj skoli. Citaj ove druge komentare i pokusaj da prihvatis svaku rec ovih ljudi, jer nisu demagogija nego istina.
Samo napred, razvedrava se:)
25. мај 2021. у 15:46 #1595Draga naša sestro u Hristu od sveg srca poljubi stope Božine sto si u Nemackoj a ne u Srbiji.Zlatna su vremena otisla kao i srpski džep.
Nego ti draga moja uzmi preko interneta zanat da učiš da sisaš da masiraš da strikas da rad ti bude od kuce i da budeš nezavisna i jos ako si pametna pa volis rad na računati uzmi da budeš frelenser ili tako nesto i moli se Bogu.Trudi se da budeš ljubazna prema tom narodu bolje cete gledati i vratiti ti nego tvoji
30. мај 2021. у 00:41 #1612АнонимниДрага сестро у Христу Александра,
Одговорила сам ти на оном другом топику где си исто поставила свој проблем, а тек сада видим и твоје постове овде, па да се надовежем.
Помињеш пост везано за исповест. Не знам да ли знаш да се можеш исповедити било кад, не само везано за пост и причешће. Значи, можеш да се исповедиш већ сутра и онда таман питеш свештеника око поста и причешћа како ћеш.
Ја пак мислим да је боље вратити се у Србију (што бих саветовала било коме у Немачкој), јер ће у Немачкој бити све већа пресија корона терора и тешко да ће ту набоље ићи.
Свако добро од Господа.
20. септембар 2021. у 16:25 #2090АнонимниDraga Aleksandra, kako si? Kako se zove beba? Kako se snalazis?
20. септембар 2021. у 21:44 #2100Dragi moji, draga Ljiljo,
Evo da se javim svima. Moja Tara je rodjena 25.07 kao jedna zdrava devojčica sa cela 3kg. Hvala Bogu i porodjaj je prošao uredu. Moja mama je dosla početkom jula da bude samnom i još uvek je tu do početka oktobra. Tara je divna beba za mene je naravno sve bilo novo i iscrpljujuce u početku dok se nismo dobro upoznale, sada je sve puno lakše i uživamo zajedno. Njen otac je bio prvih 5 dana tu I vidjao je I tada sam pomislila, jao dobro je makar je tu za nju, medjutim posle je otišao u Srbiju, još uvek se nije vratio, nije priznao Taru niti joj je dao prezime. Jako je poražavajuce znati da takvi ljudi postoje, srce mi se cepa kada je pogledam i pomislim na to, ali nažalost ne vredi tako je kako je. Ja sam odlučila da nikoga ne kontaktiram i da tu celu priču rešim sudskim putem (Priznanje deteta i alimentacija) ali da budem iskrena radi mi se vise o tome da detetu stoji ime oca. Sve ostalo me ne zanima. S obzirom da ostajem sama sa njom kada mama ode pokušavam da uklopim neke termine i preglede kod pedijatra da mogu i ja da idem za Srbiju, bilo bi mi puno lakše da sam kod kuće sa mojima makar još koji mesec. Hvala Bogu nisam upala niukakvu depresiju posle porodjaja I mislim da sam se lepo snašla u ulozi majke. Vama svima veliko Hvala na podršci i divnim rečima. Necu reći da je sve ovo lako ali je svakako vredno. Neka vas čuva dragi Bog I svima podari zdravlje i smirenje.
Veliki pozdrav.
21. септембар 2021. у 02:01 #2107Бог вас благословио, драга сестро и тебе и малу Тару
Добила си велики дар од Господа, зато не буди као лењи слуга који је закопао свој талант који је добио од Господара свога и кад је Господар затражио добитак од тог таланта слуга му је одговорио:
Мф.25:24 А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
Мф.25:25 Па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
А Господар му рече:
Мф.25:26 А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
Мф.25:27 Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
Мф.25:28 Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
Мф.25:29 Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
Зашто ти све ово причам, родитељство је можда највећи дар који се даје мирјанима. Тај дар треба умножити тако што ћемо децу учити да буду бољи хришћани од нас. Како би Господу на Страшном Суду поновили речи апостола Павла:
Евр.2:13 И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог.
А то што отац не жели да призна дете нити жели да има икакве везе с њом, немој да те брине то, а нарочито немој судским путем да решаваш то. Има дете Оца и имаће га целог живота и стојаће му Његово Име сада увек и у векове векова, јер крштењем у Име Оца, Сина и Светога Духа, Тара ће се назвати хришћанком и то је нико неће моћи одузети нити у овом нити у будућем животу.
Није лако бити самохрана мајка, али није ни богатоме ући у Царство Небескоме, зато је Богу све могуће. Зато и теби препоручујем да ове речи Господ ње усадиш у срце своје и понављаш кад год наиђе искушење и кад мислиш да нема излаза:
Мф.11:28 Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
Мф.11:29 Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Мф.11:30 Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.
Прости ми грешноме
21. септембар 2021. у 10:18 #2108АнонимниDraga Aleksandra roditeljstvo je krst kroz koji se stice velika radost i blagodat. Eto moja 3. cerka je rodjena 26. jula. Pogresila jesi, ali nisi ubila svoje dete zbog toga, sto bi bio mnogo veci greh. Nisi trenutno u lakoj situaciji, ispovedi se, prekini svaki kontakt sa ocem deteta i strogo se drzi zapovesti Na pozeli tudje. Sudski regulisi pravo na alimentaciju. Kao roditelj shvatices da trenutno prioritet nisu tvoji gresi vec Tarine potrebe i shvatices sta znaci sluziti nekome. Ljubav se manifestuje kao spremnost na zrtvu, a oni koji vole, zrtvu ne osecaju kao zrtvu nego kao ljubav. Videces, kad se Tara probudi, otvori oci i iznad kreveca ugleda tvoje lice, pa se ozari i nasmeje da si blagoslovena i dobices snagu da nastavis i kad je najteze. Neka vas Bog cuva. Ako ti zatreba savet pisi.
-
АуторПоруке
- Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.