НАСЛОВНА » Kako sačuvati mir pod iskušenjem?

Kako sačuvati mir pod iskušenjem?

Форуми ГЛАВНИ ФОРУМ Kako sačuvati mir pod iskušenjem?

Гледање 1 чланака - 1 до 9 (од 9 укупно)
  • Аутор
    Поруке
  • #2879
    Miloš Simović
    Учесник

      <p style=”box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 20px; color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;”>Kako sačuvati mir kada životni prostor deliš sa osobom koja je pala pod duh mnogogovrorljivosti?</p>
      <p style=”box-sizing: border-box; margin: 0px 0px 20px; color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;”>Sv.Ambrozije kaže da niko ne treba da svoju razdražljivost opravdava nekom bolešću jer ona potiče od gordosti.  To stoji. Sada da krenem od pričljivca; prvo sama jačina govora (decibelaža ), ako je povišena posle dužeg vremena prosečna osoba u prisustvu pričljivca postaja razdražljiva, histerična, zastrašena, rasejana, na momente prestaje racionalno da razmišlja…  Drugo, sadržajno, nebitno da li se priča prati ili ne, prisutna osoba usvaja emotivna stanja i potrebe pričljivca ma koliko da se opire tome(…molim te prestani da govoriš, dozvoli  da se moja čula odmore da bih imao sopstvene misli…).  Ako zaželim da promenim pričljivca (da bi sačuvao svoj mir) upadam u gordost. Šta onda treba činiti?</p>
      <p style=”box-sizing: border-box; margin: 0px; color: #444444; font-family: ‘Palatino Linotype’, serif; font-size: 18px;”>Pozdrav,</p>

      Број корисника који су захвалили аутору: 1
      #2880
      Анонимни

        Dragi brate Miloše

        zapitaj se kako to da ti ne razumeš svog bližnjeg koji ti po ceo dan govori i on te iritira, a majka razume plač bebe u kolevci i nije razdražena? Razlika je u tome što majka svoje dete voli i nije usmerena na to kako plač deluje na nju (da li je budi, razdražuje…) – na svoje potrebe, već na svoje čedo i njegove potrebe. Zato se ona trudi da razlikuje kad je dete gladno, a kad mu treba uteha i podrška, kad želi samo da ga podigne da bude u boljem položaju. Ljubav vodi razumevanju, a razumevanje ljubavi.

        Ti tvog bližnjeg ne voliš. Ne samo da bi se rešio njegovog brbljanja, već bi kad bi bio u mogućnosti želeo da se rešiš i njega i ne živiš sa njim. Zato ne razumeš šta ti i zašto govori, ne interesuju te njegove potrebe i ne trudiš se da se sa njim zbližiš već da se udaljiš od njega. Zašto?

        Tvoj ego ti govori da on nije dostojan tebe, da si ti bolji od njega, ispravan, a da je on uzrok problema. Zato ti ne možeš da ga razumeš, da se sa njim zbližiš i da ga zavoliš. Tvoja je gordost uzrok tvoje razdražljivosti.

        Bog ti je dao otvorenog i dobronamernog cimera koji želi da sa tobom uspostavi kontakt.

        Ponašaj se kao majka, ne misli osvojim, već o njegovim potrebama – zašto on brblja, šta je njemu potrebno?

        Brbljivci nekad pričaju sa sagovornikom o svemu i svačemu jer žele da održe kontakt, vezu sa tom osobom, žele da budu voljeni i prihvaćeni, ali su i sami spremni da vole u tom odnosu.

        Često su brbljivci iziritirani van kuće nečim (čitaj, neko im je nagazio ego) pa im brbljanje omogućava da mehanički prazne tu nervozu.

        Takodje, ako ih slušaš biće ti jasno šta ih muči… oni će više puta ponavljati šta je tačan problem sa njihovim egom, da li ih neko ne prihvata i ne ceni dovoljno, da li sanjaju da će postići nešto veće i bolje, da li misle da su najbolji ili bar bolji od mnogih.

        Kako se ti sada ponašaš prema njemu?

        Prezrivo ga odbijaš, ignorišeš, distanciraš se… samo zato što ti misliš o sebi sve ono što on izgovara.

        Probaj sledeće. Kao što radi majka, probaj da razumeš kad ga šta muči i kad mu šta treba i tek kad namiriš njegove potrebe misliš o sebi.

        On je otvoren. Pričaj sa njim o onome što njega muči, trudi se da se zbližite, da mu budeš podrška, a ne da ga prezireš i smatraš nedostojnim tvog prijateljstva i ljubavi. Kad zadovoljiš njegove potrebe, kaži da sad ideš u drugu sobu da malo odmoriš mozak u tišini i sl. Ako isprazno priča o nekoj temi koja ga trenutno fascinira, a tebe ne zanima, recimo fudbalskoj utakmici, izvuci se iz toga na duhovit način, unizi sebe, a ne njega, kaži da ti veze nemaš sa tim, a da je on taj koji to prati i zna…

        Sad zajedno žive dva ega, jedan koji ćuti i jedan koji priča.

        Trebaš težiti tome da razumeš tudje potrebe i razviješ odnos ljubavi sa bližnjim. Ako je pričao o svim vrstama piva (što je tebi skroz nebitno) kupi 2 flaše nekog retkog piva i dok on brblja iznenadi ga, popijte ih zajedno – usrećiće ga što si slušao o čemu ti priča, obratio pažnju na njega i što si to kupio jer ti on znači i želiš da budete srećni zajedno. To će smiriti nervozu koju je doneo kući i njegovo potrebu da brblja – tako smiren će moći da razume tvoju potrebu da odmoriš mozak i rado će ti pružiti to zadovoljstvo.

        Znači teži izgradnji istinskog razumevanja i bliskosti, a ne sistemu usluga za uslugu.

        Bog ti je dao takvog bližnjeg da bi se ti razdražio i otkrio svoju gordost, pretvorio je u ljubav i na taj način umanjio i svoj, a i greh bližnjeg. Pristup da si ti super i da treba da ispraviš njegov greh je pogrešan.

        Kad smo kod gordosti, tebi kao hrišćaninu savetujem da ne budeš usmeren na sebe (gordost) – misliš mnogo o tome kakav si ti (dobar, ekstra) i kako da te neko ne iskvari. Sedeći tako sam sa sobom mislićeš da si super jer čovek svoje grehove ne vidi. Svoje grehove vidiš tek u kontaktu sa bližnjima, kad te neki njihov greh isprovocira. Zato idi medju ljude i više se trudi da razmišljš o potrebama drugih ljudi, to je put da ih zavoliš i dodješ do istinskog smirenja posle korekcije sopstvenog greha koji je projavljen u interakciji. Ovako u samoizolaciji, ti nisi smiren niti dobar hrišćanin samo si se izolovao od mogućih izvora uznemirenja i onemogućio tvoje grehove da se projave. Seči misli u kojima misliš o sebi – neguj misli u kojima misliš o drugima sa ljubavlju. Ogromna je važnost zajednice, u njoj se neguje ljubav i ljudi uče da budu svi za jedno, a ne skup individua.

        Vas dvojica ste jedan drugom prilika da nadrastete svoje grehove i postanete bolji.

        Ljudi koji se vole su bliski i mogu da stanu i u najmanji stan – oni koji se ne vole njihove gordosti toliko udaljavaju da im nebi bilo potaman ni u dvorcu.

        Svako dobro od Gospoda vam želim obojici. Ljilja

         

         

        Број корисника који су захвалили аутору: 3
        #2920

        Помаже Бог.

        Љиља је написала поприлично дугачак одговор и покрила много тога и могуће да је савет који ти је Љиља дала одличан, а можда не ваља за твоју ситуацију. Ја бих нешто додао, за случај да је теби или неком другом потребно. Надам се да ће нешто од тога бити добро.

        Немогуће је у неколико реченица добро описати ситуацију у којој се налазиш. Можда ти ниси нагласио шта треба, можда си изоставио важне детаље, а можда је за то како се осећаш тешко наћи праве речи. Није јасно колико та друга особа прича, који је разлог, да ли је усамљена, да ли је екстовертна; а није јасно ни зашто то теби смета, да ли си ти интровертан, да ли покушаваш да се молиш, да ли спадаш под осетљиве особе.

        Оно што је разумљиво у ситуацији јесте то да станујеш са особом која прича много више него што теби одговара и то све више утиче на тебе. Чим пишеш и тражиш савет, теби то много смета. Основни став Љиљиног текста јесте да теби недостаје смирења и љубави и ти треба да се мењаш (без обзира да ли си крив). У основи, она је у праву. Ако си прави хришћанин или желиш то да будеш, борићеш се сам са собом.

        Међутим, не бих рекао да је твоја жеља да промениш нешто нужно лоша. Да, то значи да ти (попут мене и већине људи овде) немаш довољно смирења. Али, није довољно знати своје мане и грехове и борити се против њих. Та борба обично дуго траје и потребно ти је понекад да научиш како да живиш са маном или грехом (док је не савладаш). Ако си нестрпљив, ти то треба да победиш, али то ће трајати годинама, па ћеш морати и да научиш како да живиш са нестрпљивошћу за то време. То се односи и на све друге лоше особине.

        Теби је потребно решење које ћете временом чинити бољим, али и омогућити да живиш сад. И Љиља је навела да када ти он исприча своје, ти одеш у собу. Али, можда ти то нећеш моћи, можда ћеш морати одмах или после веома кратког времена. Или ћеш се вратити са посла (или факултета, или не знам већ одакле) уморан и нећеш бити у стању да слушаш ни један минут. А можда и немаш и неку посебно просторију у коју би отишао.

        А можда је твој главни проблем (о томе говориш) што расположење те особе утиче на тебе. Можда ти је потребно да се усредсредиш на учење или неки рад (нарочито ако је умни). Можда је тај рад такав да други људи зависе од тога да ли си ти то добро урадио. Можда покушаваш да се молиш. Монаси се с разлогом повлаче. То није зато што не воле друге људе, али ти људи могу да им сметају да у духовном делању које ће, између осталог, довести до тога да више воле те људе. Тако да из љубави избегавају људе.

        Овде је било много можда, и то је с разлогом. Једноставно, када се општа правила примене на неверовано разноврсне ситуације, примењују се на веома различите начине. Због тога је потребно да сам размислиш на основу познавања ситуације (а надам се и да смо ти помогли) и одлучиш шта да урадиш. Можда може неко овде и да ти додатно разјасни ситуацију. Слободно напиши свој одговор на оно што смо ми написали. Или пошали личну поруку Љиљи или мени (или коме већ желиш) да ти разјаснимо шта смо мислили. А, наравно, коначна одлука је на теби.

        Немања

        Број корисника који су захвалили аутору: 1
        #2921

        Помаже Бог.

        Милоше, приметио сам да сам у претходној поруци само објаснио зашто твоја ситуација није јасна, али заправо нисам одговорио на питање шта да радиш. 🙂

        Ако хоћеш да трпиш са смирењем (не уз роптање), то ћеш морати уз молитву, јер без Божје помоћи нећеш моћи.

        Ако желиш да промениш ситуацију, сматрам да би требало да разговараш са том другом особом и да разјасниш шта ти смета. Можда ћеш схватити и да нешто тој особи смета. У сваком случају, треба да се договорите. Нпр. да причате пола сата, па да ти наставиш у самоћи. Или да у току дана постоји време за тишину и време за разговор. Или нешто треће. Зависи од свега онога што сам писао у претходној поруци.

        Ако је та друга особа таква да нећеш моћи отворено да разговараш, пробај тачтички, у зависности каква је особа. Никако немој да наглашаваш његову или њену кривицу. Немој говорити љуто. Обавезно изабери тренутак када ниси нервозан, уморан или нерасположен. Можда ћеш почети са неком шалом. Ти особу свакако боље познајеш него ја.

        Можда ћеш је притом упознати боље и уколико има неки проблем, схватићеш који је и успети да јој помогнеш.

        Ако не можеш ништа друго, можда ћеш морати (ако то можеш) да се одселиш.

        Немања

        Број корисника који су захвалили аутору: 1
        #2942

        Помаже Бог!

        Свакој негативној ситуацији може да се приступи на три начина:

        1. покушати да се ситуација промени (види претходни Немањин одговор)

        2. напустити ситуацију (види претходни Немањин одговор)

        3. прихватити ситуацију

        Овај трећи приступ је најтежи за реализацију и потребно је бити на веома високом нивоу духовног развоја да би се могло спровести. У малом кругу људи које лично добро познајем нема ниједног човека на тако високом нивоу. Бог нам понекад даје ситуације које не можемо ни да променимо, ни да их напустимо (боравак у затвору, болници и слично). Једини излаз је да такву ситуацију прихватимо и тако се спасавамо, по Божјој милости.

        Свако добро!

        #2945
        tomislav.dackovic
        Учесник

          Бог ти добро дао, Милоше!
          Бог са свима нама!

          Мислим да, Милоше, могу да се поистоветим са твојим “случајем”.
          Имам колегу са којим повремено идем на подужа путовања,
          и који има тај дар благоглагољивости. 🙂 Осетио је да је са моје стране
          и вољен, и прихваћен, и потпуно се опустио. И не престаје да прича.
          Никада. Осим кад спава а то је ретко. 🙂 Мислио сам да само мени то смета,
          али су онда остале колегинице изрекле оно што (и) ја осећам.

          Већина речи су пошалице, доживљаји из прошлости (блиске и далеке),
          техничка решења која је он спровео у својој кући, стари и нови вицеви …

          Шта чинити у присуству такве особе? А не може се побећи из аута! 🙂

          За сада се водим речима светог апостола Павла о трпљењу штете и неправде
          (1. Кор. VI поглавље), и добро ми иде, Богу хвала.

          Шта даље чинити, не знам, нисам паметан (ништа ново! 😉 ).

          Тома

           

          #2947
          Анонимни

            Dragi braćo i sestre

            ne mogu da ne primetim sledeće. Toma i Miloš o sličnom “slučaju” govore na dva potpuno različita načina.

            Toma kaže da njegov kolega ima dar blagoglagoljivosti – jednostovno je takav, a svi smo mi različiti. Takodje kaže da voli svog kolegu, pa se on znajući to da je voljen i prihvaćen potpuno opustio i raspričao. Mejl je pun smajlija. Razdražljivost se ne pominje, a to što nije pametan šta da dalje čini ne zvuči kao bezizlazna situacija, već više kao sleganje ramenima i mirenje sa svojom nesposobnošću i situacijom u kojoj je.

            Miloš svog bližnjeg sa kojim živi, bezlično naziva osobom, kaže da je pao pod duh mnogogovorljivosti, što znači da ga vidi kao nekog ko je pao u greh.

            Ne radi se samo o formi. Ljubav (ili njen nedostatak) uvek čini ključnu razliku u ljudskim odnosima.

            Toma gleda na svog kolegu kao na voljeno dete koje se raspriča medju svojima, kao što nikad nebi medju nepoznatima i koje ni uprkos tome što mu smeta ne može da ne voli.

            Brate Tomo, što ne pustiš muziku i predložiš da dok putujete svi zajedno pevate, ali ne obično, već teatralno, kao da ste najveće zvezde?

            Kao ljubav, i muzika je najčešće od Boga, zato se i kaže da ko peva zlo ne misli. Pevanje omogućava  razmenu emocija, zbližava i isprazni nervozu iz čoveka, pa nema potrebu da je oralno prazni brbljanjem, već možda može zadovoljno da zaćuti, možda.

            To bi dalo priliku i ostalima da naručuju pesme i da se ispune želje svih, a ne samo onog koji drži banku, pa priča ono što bi on hteo. Omiljene pesme mogu da dovedu i do razmene anegdota iz mladosti i upoznavanja bližnjih. “Mi smo kanda ista banda”.

            Neka Bog svima nama da da nam bude prijatno sa bližnjima, a i njima sa nama.

            Ljilja

            #2963
            Aleksandra Marković
            Учесник

              Na žalost moram ovo da komentarišem, ali isto iz razloga što ne znam kako da pomognem svojoj sestri. Razlika smo 12 godina. Uporno mi govori kako ja njoj nikad neću moći komandovati i naređivati, balvica sam i tako razne ružne riječi govori mi. Pokušam na lijep način ali ne vrijedi. Ako joj se ne obraćam ona još više galami. Ako uradim nešto da ne pitam nju, kaže sve radiš na svoji ruku, ti se nikad ovdje nećeš pitati. I tako razno razne rečenice. Najžalosnije mi je što ona sa majkom i sa mnom ne želi da postigne neki dogovor. Sa majkom mogu normalno razgovarati, ona kaže vidim da ste se vas dvije udružile, ja nemam nikog. U duši me boli što se tako ponaša, posebno se promjenila posle očeve smrti kada je majka rekla da bi voljela da starija kćerka ostane i da se tu uda (ja to uopšte majci nisam zamjerila, čak sam se i našalila na tu izjavu).

              #2970
              Анонимни

                Draga sestro Aleksandra

                tome što se tvoja sestra pogrešno ponaša i ima grešne misli, predhodilo je to da su se bližnji o nju ogrešili i svojim ponašanjem i postupcima su doveli do toga da se ona ne oseća voljeno već odbačeno i da zbog toga što ne može da ostvari svoje pravo na ljubav, pokušava da ostvari svoje pravo na poslušnost mladjeg i prisilno nadomesti svoj gubitak.

                Probajmo da je razumemo kroz šta je ona prošla i prolazi:

                Bila je jedinica, živela lepo i srećno, a ljubav roditelja prema njoj se podrazumevala.

                Onda je sa 11 godina saznala da je majka trudna. Nekad u tim godinama deci bude blam zbog toga u školi, jer u ovom osetljivom periodu kad odrastaju to znači da njihovi roditelji upražnjavaju seks.

                Sa 12 godina već je pokušavala da sebi i ostalima pokaže da je velika i da joj roditelji nisu potrebni, ali istina je da joj je njihova ljubav još uvek itekako bila potrebna. Onda si se rodila ti. Već je bila pripremljena na to da treba da te voli jer si joj sestra, ali kad si došla, majka je počela da se bavi tobom, a od nje da traži da sve razume, tebi popušta… jer je ona velika. Neki roditelji čak od dece traže da tolerišu mladju i kad ona nisu u pravu samo zato što su velika, a pametniji popušta.

                Često otac u tim situacijama pokušava da “zbrine” starije dete. Neki očevi čak govore: “Dodji, ti si tatina ćerka..” da bi umanjili starijem detetu bol što se oseća ljubomorno i odbačeno od majke. Ovo je naravno pogrešno. Tada se starije dete obično veže za oca koji je na njegovoj strani. Ono može i da uzme oca kao uzor. Ako se otac ponašao kao da ima pravo na majčinu poslušnost, sestra je mogla da taj model ponašanja iskopira od njega i kaže sebi da je to njen izlaz: sad ona “trpi” bebu, ali će kad postaneš razumna, ti biti ta koja ćeš nju da slušaš jer je starija.

                Kad mladja sestra odraste i oformi se kao ličnost, naravno da očekuje da tako bude i tretirana, kao ravnopravna osoba koja ima pravo na svoje mišljenje i koja sa starijom sestrom treba da se dogovara, a ne da je bespogovorno sluša.

                Ako je vaša porodica bila podeljena na ovaj način 2+2, smrt oca je mnogo više pogodila tvoju sestru. Otac, na čiju zaštitu, podršku i ljubav je mogla da računa je nestao, a ona je u 2+1 osetila da je sama, što i kaže.

                Ali ne samo to. Majka joj jasno daje do znanja da računa baš na nju kao stariju u starosti. Kako god da ti na to gledaš, od tvoje sestre se očekuje da ima obavezu da brine o majci (i zameni oca) i ona to oseća kao dodatnu nepravdu, jer kad se daje ljubav, majka je daje tebi, a kad se nešto očekuje, to se očekuje od starije.

                Skoro mi je iznenada umrla prijateljica. To je bio veliki šok za sve, a posebno za njenu decu, studente, koji nisu bili pripremljeni ni šta slično. Sećam se sahrane i trenutka kad kovčeg stavljaju u grob, a brat i sestra se bacaju jedno drugom u zagrljaj, svim srcem, znajući da ga samo onaj drugi razume i oseća istu bol, ali i poručujući jedno drugom da nisu sami i da se mogu osloniti jedno na drugo. Sećam se da sam tad pomislila koliko greše majke koje rode samo jedno dete. To sam pomislila ja, koja sam jedinica.

                Ne smeš da žališ ni trud ni strpljenje niti odustaneš da svojoj sestri svaki dan u ogromnoj meri, šta god da ona radi ili govori, za uzvrat pružaš samo ljubav. Sve dok se ne oseti voljeno i dok vaša porodica opet ne postane prava zajednica, sve dok tvoja sestra ne oseti da je tvoje rodjenje i postojanje njoj donelo dobitak jer ima sestru, a ne gubitak i bol. Njoj ne treba poslušnost, njoj treba ljubav.

                Služi joj kolače, spremaj najlepša iznenadjenja, masiraj je, pričaj joj o zajedničkim lepim uspomenama iz detinjstva (to zbližava), uvažavaj je i pitaj za mišljenje, grli je, raduj joj se…. šta god znaš i umeš dok ona istinski ne zagrli tebe, a ona to jedva čeka jer se oseća samo, neshvaćeno i odbačeno.

                Sa željom da se razumete da biste mogle da se volite, svako dobro od Boga tebi, tvojoj sestri i majci želim.

                Ljilja

              Гледање 1 чланака - 1 до 9 (од 9 укупно)
              • Морате бити пријављени да бисте одговорили у овој теми.