- This topic has 3 odgovora, 3 glasa, and was last updated Postavljeno pre 3 years, 1 mesec by
.
-
Poruke
-
Pomaze Bog,
videla sam snjimke oca Predraga Popovica na youtubu, koji pokusava narod da privuce u vreme korone putem interneta. Pa sam pomislila na jednu temu koja me vec duze brine.
Aktuelno omladina koristi previse internet (Instagram, Facebook, Youtube, Snapchat…) za bezpotrebne stavri putem slanja slika sta je ko danas pojeo i gde se ko sliko sa kojim autom itd.).
Omladina se sve vise odmice vere i crkve svoje. Svetosavski forum je predivan, pitam se kako bi ovde ukljucili vise omladinu u ovaj forum.
Dali ima neko u drustvu Svetosavlja, ko bi hteo da mi pomogne na toj temi, kako da privucemo i na koji nacin omladinu.
Hvala Vam
Svako dobro
Nada
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Bog Vam pomogao!
Primerom. Mladi ili stari – reči danas malo ko sluša, ako li i obrati pažnju – brzo biva odnešeno burom ovoga sveta. Kao u priči o sejaču i semenu. Paradoksalno je, ali danas se moramo truditi da budemo svetiji od apostola da bismo ljude priveli k’ poznanju Istine. Daleko od toga da sam defetista, ali u vremenu ekstremne površnosti i olakosti jedino oruđe koje nam ostaje je suština, supstancija. Mi ljudi XXI veka smo načitaniji od naših predaka (barem većina nas), sve nam je dostupno putem interneta, često smo i elokventniji – mogli bismo satima da bogoslovimo (ili praznoslovimo) o lepotama odnosa sa Bogom, o pitanju dobra i zla, o žitijima svetitelja i njihovim neverovatnim podvizima, a onda se uglibimo u neke gluposti tipa: da li baš mora da se jede ova hrana tokom posta i zašto ne može ona druga, da li smemo da peremo sudove i veš Nedeljom ili je to neoprostiv greh, kako to da nije bogougodno živeti u nevenčanoj zajednici – pa meni je ugodno? I tome slično. Mi kojima je stalo sami naizmenično razvodnjavamo, te sitničarimo – kako možemo bilo koga privesti veri? Obaška što je teško ljude privoleti i da se osećaju kao Srbi, što se ne mora objašnjavati i dokazivati, a kamoli da budu hrišćani.
Ono što sam primetio kod poznatih propovednika kao što su iguman Rafailo, monah Arsenije, otac Predrag, prezviter Aleksandar i mnogih drugih je da oni žive ono što propovedaju. I zato imaju uspeha, a ne treba im puno – snime mirjani poneku njihovu besedu i okače na Jutjub. Ali je korist od toga nemerljivo veća. Pa čak i ako nekad nešto pogreše sitno (a dešavalo im se u stvarima nevezanim za bogoslovlje) – nikoga nije briga, jer ispunjavaju suštinu.
Tako da mislim da decu i mlade treba bez ustezanja i filozofiranja izložiti suštinskom Pravoslavlju, a ne samo bombardovati ih odmah pravilima, iako su i ona bitna i imaćemo uspeha. Sve što se pravilno trudimo neće propasti. Jer i gorak lek s ljubavlju dat više koristi od razvodnjenog koji možda manje peče. Ali: ,,Lekaru, izleči se sam.“
Broj korisnika koji su zahvalili autoru: 1
Mi smo žive reči Gospoda.
Ako neko vidi nas, i poželi da ide u crkvu, onda smo uspeli. Ako ne, ne vrede ni reči ni ubeđivanja.
Drugim rečima tu smo ako treba nekome pomoć oko toga šta je Liturgija i sl., ali ubeđivati i terati nekog da ide u crkvu, nema smisla.
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.